Zvanično upozorenje izdato za više okruga, očekuje se grad prečnika preko 5 cm i vetar jačine većoj od 100 km/h.

Za jugozapadne, južne i jugoistočne delove Srbije izdat je najviši crveni stepen upozorenja na ekstremne meteorološke pojave. Prema saopštenju, superćelijske oluje prete jugozapadnoj, južnoj i jugoistočnoj Srbiji tokom dana, sa rizikom od razornog grada i vetrova orkanske jačine. Očekuje se da će olujni sistemi dolaziti iz pravca Jadrana, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, sa tendencijom brzog intenziviranja.

Superćelijske oluje prete jugozapadnoj, južnoj i jugoistočnoj Srbiji: detalji upozorenja

Crveni alarm na snazi je za južne delove Zlatiborskog, Moravičkog i Raškog okruga, kao i za područje Kosova i Metohije, kao i jugoistočne okruge Toplički, Jablanički i Pčinjski. Prema navodima, najizraženiji i najopasniji grmljavinski sistemi očekuju se upravo u ovim regionima. Oluje mogu doneti grad prečnika većeg od 5 cm, praćen udarima vetra jačine preko 100 km/h, što može dovesti do značajne materijalne štete.

Iako rizik postoji i u ostalim delovima Srbije južno od Save i Dunava, najveća verovatnoća pojave ekstremnih nepogoda ostaje na jugozapadu, jugu i jugoistoku zemlje. Zbog toga se građanima savetuje maksimalan oprez.

Preporuke i mere opreza tokom superćelijskih oluja

S obzirom na mogućnost iznenadnog nailaska olujnih sistema, preporučuje se izbegavanje aktivnosti na otvorenom, naročito ako u blizini nema čvrstih i bezbednih objekata. Prema zvaničnim podacima, ovakve vremenske prilike mogu prouzrokovati štetu na objektima i infrastrukturi.

U međuvremenu, paralelno sa upozorenjem Republičkog hidrometeorološkog zavoda, oglasio se i nadležni MUP sa dodatnim merama opreza i preporukama za građane. Detalji o preporukama i eventualnim merama biće objavljeni na zvaničnim kanalima institucija.

Na kraju, izdata upozorenja naglašavaju značaj praćenja zvaničnih informacija tokom trajanja ekstremnih vremenskih prilika. Građani su pozvani da prate dalje instrukcije nadležnih službi radi sopstvene bezbednosti.

Dok su decenijama kolone autobusa išle samo u jednom smeru – ka Beogradu i inostranstvu – danas svedočimo tihom, ali upornom „kontra-talasu“.

Hiljade mladih parova i digitalnih nomada pakuju svoje laptopove, napuštaju „open space“ kancelarije i vlažan gradski asfalt, birajući tišinu seoskih dvorišta i vrelinu plastenika. Istražili smo: da li je ovo samo romantični beg od stresa ili održiv model života u Srbiji 21. veka?

Kada je Siniša pre dve godine spakovao jednu putnu torbu i napustio Pančevo, njegovi prijatelji su mislili da je reč o privremenom hiru. Danas, Siniša živi u okolini Pirota, u kući okruženoj šumom, gde udiše planinski vazduh umesto smoga. On nije jedini. Prema podacima Ministarstva za brigu o selu, u proteklih pet godina dodeljeno je više od 4.200 seoskih kuća, u koje se uselilo preko 17.000 ljudi. Čak trećina njih su mladi ljudi koji su se svesno preselili iz grada na selo.

NadinNandin

Vetar u leđa: Subvencije koje menjaju demografsku kartu

Država je prepoznala ovaj trend i „odrešila kesu“. Program kupovine seoskih kuća sa okućnicom postao je najpopularnija mera, a iznos subvencije je nedavno podignut na 1,5 miliona dinara.

„Subvencije su ključan početni korak jer smanjuju rizik. Mladi dobijaju priliku da započnu proizvodnju sa znatno manje sopstvenih sredstava,“ objašnjavaju mladi poljoprivrednici.

Ali, nije reč samo o krovu nad glavom. Za one koji žele da „zasuču rukave“, konkursi za mlade poljoprivrednike (do 40 godina) nude povraćaj i do 75 odsto investicije za podizanje plastenika, kupovinu mehanizacije ili priplodnih grla. Lokalne samouprave, poput Užica, izdvajaju milione za nabavku plastenika, čime direktno podržavaju mlade u povrtarstvu.

Od „Excel“ tabela do 20 plastenika

Jedan od najsvetlijih primera je mladi par. Radili su za privatne firme u gradu, a onda odlučili da postanu „svoje gazde“. Počeli su sa jednim plastenikom, a danas ih imaju više od 20. Na jednom hektaru zemlje uzgajaju paradajz, papriku i krastavac, a njihovo imanje izgleda „kao apoteka“ – bez kesa, otpada i nereda.

Poželeli su da se upuste u proizvodnju samo pod uslovom da u tome mogu da uživaju. Danas oni ne rade za gazdu, već za sebe, dokazujući da se svaki uloženi dinar u plasteniku brzo vraća ako se radi pametno i pedantno.

fietzfotos

Digitalni nomadi u „Digitalnom selu“

Poseban fenomen su takozvani „hibridni seljaci“ – IT stručnjaci, dizajneri i marketing menadžeri koji su otkrili da internet u Vrmdži ili Mokrinu radi jednako brzo kao na Dorćolu, ali je kafa u dvorištu neuporedivo jeftinija i mirnija.

Mokrin House kod Kikinde postao je globalni fenomen koji je čak i Forbes uvrstio među top 10 „co-living“ prostora na svetu. Ovde digitalni nomadi iz Nemačke, Amerike i Argentine dolaze da rade u modernom ambijentu, dok im kroz prozor puca pogled na banatsku ravnicu.

„U gradu stalno imate taj FONO (Fear of missing out) – strah da ćete propustiti večeru, muzej ili klub. Na selu je fokus na radu i istinskom odmoru. Mokrin je otišao i korak dalje, postavši prvo „Digitalno selo“ u Srbiji, gde poljoprivrednici koriste senzore i digitalne mjerne stanice kako bi pratili vlažnost zemljišta i stanje useva preko mobilnih telefona.

Vrmdža – selo u koje se ljudi doseljavaju, a ne odlaze

Dok mnoga mesta nestaju, selo Vrmdža podno Rtnja cveta. Ovde su svoje domove pronašli ljudi iz Italije, Amerike, ali i Beograda i Novog Sada. Isabela Fernandez iz Argentine zamenila je haos velegrada mirom jugoistočne Srbije. Njena rutina? Joga i čaj ujutru, a zatim rad na laptopu za klijente širom sveta.

Da li je život na selu „med i mleko“?

Ipak, novopečeni seljani upozoravaju – selo nije samo Instagram idila. Izolacija: zimi snegovi znaju da odseku puteve, a druženje se svodi na par komšija, infrastruktura: Iako se situacija popravlja, u mnogim selima i dalje nema prodavnica, apoteka ili škola u blizini, krvav rad: Ako se odlučite za poljoprivredu, odmora nema. Biljka u plasteniku ne zna za subotu i nedelju.

Povratak mladih na selo više nije izolovan slučaj, već trend koji bi mogao da spasi srpski agrar. Kombinacija državne pomoći, modernih tehnologija i želje za zdravijim životom stvara novu klasu srpskog domaćina – onog koji nosi pametni sat, koristi dron za prskanje voćnjaka i prodaje svoje organske proizvode putem Instagrama.

Vladimir Lučić ističe borbu protiv piraterije i međunarodnu saradnju, fokus na inovacije i zaštitu sadržaja

Telekom Srbija širi mrežu i razvija veštačku inteligenciju, o čemu je detaljno govorio generalni direktor Vladimir Lučić tokom gostovanja u jutarnjem programu. Fokus je bio na aktuelnim poslovnim uspesima, međunarodnim integracijama i borbi protiv piraterije, dok kompanija beleži istorijske uspehe.

Pre svega, Lučić je naglasio značaj ulaska Telekom Srbija u najjaču svetsku alijansu za borbu protiv piraterije. Ova inicijativa je presudna za zaštitu sadržaja kompanije i njenih korisnika, pogotovo u dijaspori. Istakao je da su nelegalne platforme veliki izazov za sve proizvođače sadržaja.

Borba protiv piraterije i globalna saradnja

Govoreći o izazovima piraterije, Lučić je objasnio da su svi veliki proizvođači sadržaja, uključujući Telekom Srbija, izloženi problemima ilegalnog emitovanja. „Mi kao veliki proizvođači sadržaja, pogotovo što se aktivno bavimo ovim projektom za dijasporu, da ljudima u dijaspori nudimo sve naše kanale, imamo kao i svi veliki proizvođači veliki problem oko nelegalne piraterije. Ova alijansa hvata sve glavne igrače od Amazona, Netflixa, Diznija, Paramonta i ovih igrača s posebnih prava, sa idejom brze gašenja takvih platformi“, izjavio je Vladimir Lučić.

Pored toga, napomenuo je da alijansa ima specijalnu saradnju sa Interpolom. Očekuje se da će članstvo Telekom Srbija doprineti boljoj zaštiti jugoistočne Evrope kada je reč o pirateriji. Takođe, dolazak kompanije u ovu alijansu pozdravljen je i ocenjen kao značajan korak ka unapređenju zaštite sadržaja.

Širenje mreže i inovacije kao prioritet

Lučić je istakao da Telekom Srbija aktivno ulaže u razvoj optičke mreže i veštačke inteligencije. Ove investicije omogućavaju bržu i sigurniju komunikaciju, što je važno kako za korisnike u zemlji, tako i za dijasporu. Kompanija beleži istorijske uspehe zahvaljujući stalnom unapređenju infrastrukture i tehnološkim inovacijama.

Osim toga, uspeh kompanije ogleda se i u ekonomskim rezultatima i međunarodnim integracijama. Iako nisu izneti konkretni finansijski podaci, Lučić je naglasio da su ulaganja u inovacije i saradnja sa globalnim partnerima ključni za dalji rast.

Međunarodna saradnja i podrška korisnicima

Pored borbe protiv piraterije, Telekom Srbija radi na unapređenju ekonomske saradnje sa inostranstvom. Posebna pažnja posvećena je korisnicima u dijaspori, kojima se stalno poboljšava pristup kanalima i digitalnim uslugama. Takođe, kompanija nastavlja sa ulaganjima u savremene tehnologije.

Konačno, Lučić je ponovio da su posvećenost inovacijama, širenje mreže i borba protiv piraterije od presudnog značaja za strategiju kompanije. Na taj način se dodatno jača pozicija Telekom Srbija na tržištu, dok korisnici mogu računati na sigurnije i kvalitetnije usluge.