Naučnici navode da klimatske promene doprinose češćoj pojavi velikog grada i rastu materijalne štete

Novo istraživanje objavljeno u časopisu “Nature” ukazuje da će oluje sa gradom prečnika većim od tri centimetra postajati sve češće do kraja veka, uz povećanje učestalosti od 38 do 47 odsto, u zavisnosti od emisija gasova sa efektom staklene bašte. Naučnici ističu da klimatske promene pojačavaju uslove za formiranje oluja sa krupnim gradom, što može dovesti do značajnih ekonomskih i infrastrukturnih šteta širom sveta.

Prema navodima istraživača, područja kao što su Argentina, Evropa, Kanada i severne ravnice Sjedinjenih Američkih Država mogu očekivati najveći porast oluja sa gradom. Sever Italije je u julu 2023. godine zabeležio rekordno zrno grada prečnika 19 centimetara, dok su u SAD tokom 2022. godine gubici od grada premašili 20 milijardi dolara. Procene pokazuju da godišnja šteta od grada u SAD iznosi oko 10 milijardi dolara, dok na globalnom nivou šteta dostiže i do 80 milijardi dolara.

Profesor meteorologije Džon Alen sa Univerziteta u Mičigenu izjavio je da grad retko direktno ugrožava živote ljudi, ali izaziva ozbiljnu materijalnu štetu. “Videli smo rekordna zrna grada poslednjih godina. Ovo smatram izuzetno zabrinjavajućim, jer ne gradimo okruženje koje je otporno na grad. To ne uključujemo u standarde projektovanja kuća, ni u SAD, ni na međunarodnom nivou”, naveo je Alen.

Istraživači upozoravaju da će najveću štetu nanositi upravo krupnija zrna grada, zbog veće mase i brzine pada. Klimatolog Andreas Prajn sa Univerziteta u Cirihu, koji nije učestvovao u studiji, objašnjava da zrna prečnika oko pet centimetara mogu ozbiljno oštetiti vozila, krovove, solarne panele i druge objekte. Alen dodaje da višestruka oštećenja krova često zahtevaju kompletnu i skupu zamenu krovne konstrukcije.

Proces formiranja krupnog grada pojačava se usled zagrevanja atmosfere, jer topliji vazduh zadržava više vlage, što povećava energiju u atmosferi i jače uzlazne struje u olujnim oblacima. Naučnici objašnjavaju da manja zrna grada u toplijoj atmosferi imaju više vremena da se otope pre nego što padnu na tlo, dok veća zrna uspevaju da prežive pad i izazovu veću štetu.

Iako su ovakve oluje često povezane sa SAD, stručnjaci naglašavaju da je reč o globalnom problemu. Profesor meteorologije Voker Ešli sa Univerziteta u Ilinoju ističe da budući gubici neće zavisiti samo od klimatskih promena, već i od načina na koji ljudi grade i planiraju prostor. “Klimatske promene mogu da povećaju potencijal za veći i razorniji grad u nekim regionima, ali budući gubici u velikoj meri će zavisiti i od toga gde ljudi grade, šta grade i koliko su te strukture otporne”, zaključio je Ešli.

Arhimandrit Jefrem istakao važnost pravoslavlja i poručio da će Srbija biti drugačija posle dolaska Pojasa Majke Božje

Arhimandrit Jefrem, iguman manastira Vatoped, govorio je o značaju Časnog pojasa Presvete Bogorodice, ističući snagu koju ovaj predmet ima za pravoslavne vernike. Tom prilikom, Jefrem je podelio svoja lična iskustva, navodeći da se, zahvaljujući pojasi, oporavio nakon ozbiljnih zdravstvenih problema. On je naglasio da su trake koje vernici dobijaju sa blagoslovom važne u verskoj praksi i ponovio poruku srpskom narodu da je snaga u pravoslavlju.

Arhimandrit Jefrem je nakon boravka u Srbiji ponovo otputovao na Svetu Goru, ali je najavio povratak kako bi Pojas Presvete Bogorodice doneo u manastir Vatoped, nakon liturgije koju će služiti patrijarh srpski Porfirije. On je posebno naglasio značaj ovog događaja, tvrdeći da će dolazak Pojasa Majke Božje predstavljati prekretnicu za Srbiju.

“Ovaj pojas ima veliku duhovnu snagu i vernici iz celog sveta dolaze da mu se poklone. Verujem da će dolazak Pojasa Presvete Bogorodice doneti blagoslov i promene našem narodu”, rekao je Jefrem u zvaničnoj izjavi.

Prema njegovim rečima, Pojas Presvete Bogorodice ima posebno mesto u pravoslavlju i može imati značajan uticaj na duhovni život vernika. Iz manastira Vatoped najavljeno je da će ovaj sveti predmet biti dostupan vernicima nakon liturgije u subotu.

Meteorološke službe upozoravaju na nagle promene vremena, posebno u ponedeljak i utorak

Prema zvaničnim meteorološkim najavama, početak juna u Srbiji doneće veoma nestabilno vreme sa naglim promenama. U ponedeljak, 3. juna 2024. godine, očekuje se da će jutro proteći u znaku sunčanog i toplog vremena, dok će tokom prepodneva u severozapadnim, a kasnije i u ostalim delovima zemlje doći do naglog naoblačenja, praćenog kišom, pljuskovima i grmljavinom. Lokalno su mogući grmljavinski oluje, grad i olujni vetar.

Maksimalne dnevne temperature kretaće se od 22 stepena na severozapadu do 30 stepeni na jugoistoku Srbije, dok će jutarnje temperature biti u rasponu od 10 do 18 stepeni.

U pojedinim predelima, naročito tamo gde budu izraženi pljuskovi, u kratkom vremenskom intervalu može pasti više od 30 litara kiše po kvadratnom metru. Najizraženije nepogode očekuju se sredinom dana, popodne i uveče.

Za utorak, 4. juna 2024. godine, prognozira se vedro vreme na severu Srbije, dok će u ostalim delovima ujutro biti pljuskova, a tokom dana razvedravanje. Biće primetno svežije.

Meteorološke službe apeluju na građane da redovno prate zvanična upozorenja i preporuke nadležnih organa. “Obaveštavamo građane da je u ponedeljak povećan rizik od vremenskih nepogoda i da je neophodno pridržavati se svih uputstava i upozorenja”, navedeno je u saopštenju meteorološke službe.

Posebno se skreće pažnja na visoke vrednosti UV zračenja, te se savetuje izbegavanje direktnog izlaganja suncu u periodu od 10 do 16 časova bez adekvatne zaštite. Stabilizacija vremenskih prilika očekuje se od petka, kada se prognozira sunčano i toplo vreme tokom narednog vikenda.