Ekstremno toplo vreme iz Severne Afrike dolazi na Balkan i Evropu, a živa u termometru biće znatno iznad proseka.

Ekstremno toplo vreme, poznato kao “afrička kupola”, očekuje se da pokrije veliki deo Evrope i Balkana krajem septembra, donoseći temperature i do 40 stepeni Celzijusa u pojedinim regionima. Prema zvaničnim prognozama, ovaj toplotni talas stiže iz Severne Afrike i širi se prema zapadnoj, centralnoj i severnoj Evropi, uključujući i Balkan.

Iako su za kraj ove nedelje najavljene niže temperature i kiša, prema prognozi se očekuje da se letnje vreme ipak produži. Veliki anticiklon će, kako je objavljeno, doneti veoma toplu vazdušnu masu iz Mediterana i Severne Afrike ka većem delu kontinenta. Pre svega, najviše temperature zabeležiće Španija, Portugal i Francuska, dok će toplotni talas zatim zahvatiti severnu Italiju, Balkan i centralnu Evropu.

Afrička kupola: šta donosi toplotni talas?

Prema dugoročnim prognozama, temperature na velikom području zapadne, centralne i severne Evrope biće značajno iznad proseka. Kako je saopšteno, živa u termometru može biti lokalno i do 8 do 12 stepeni iznad višegodišnjih vrednosti, posebno na nadmorskoj visini od oko 1.500 metara. Ovakav atmosferski obrazac karakteriše snažno polje visokog pritiska iznad kontinentalne Evrope, koje omogućava prodor toplog vazduha iz južnijih krajeva.

Osim toga, očekuje se da će najtoplije biti u oblastima koje prve dolaze pod uticaj ovog talasa. U Španiji, Portugalu i Francuskoj mogući su dani sa temperaturama blizu 40°C, dok će se u regionima Balkana i centralne Evrope vrednosti takođe penjati znatno iznad prosečnih za ovo doba godine.

Uticaj na Balkan i centralnu Evropu

Balkan se takođe nalazi na putanji ovog toplotnog talasa. Iako su trenutno temperature u gradovima poput Subotice, Novog Sada, Beograda, Niša, Čačka i Leskovca niske – kreću se od 1 do 8 stepeni – prognoze najavljuju nagli porast u narednim danima. Prema objavljenim podacima, ovakav scenario nije uobičajen za kraj septembra i može uticati na svakodnevni život stanovništva, poljoprivredne aktivnosti i potrošnju energije.

Takođe, značajan porast temperature povlači sa sobom i potencijalne posledice po zdravlje, posebno kod osetljivih grupa stanovništva. Zbog toga se građanima savetuje praćenje zvaničnih upozorenja i preporuka meteoroloških službi.

Koje oblasti su najugroženije?

Prema najavama, toplotni talas najpre će pogoditi jugozapadne delove Evrope, dok će njegov uticaj narednih dana biti osetan i na Balkanu i u centralnim regionima kontinenta. Živa u termometru može dostići čak 40 stepeni Celzijusa u najtoplijim oblastima, dok će u ostalim delovima temperature biti znatno iznad uobičajenih vrednosti za ovo doba godine.

Na kraju, stručnjaci ističu da ovakva pojava, poznata kao “afrička kupola”, nije česta u drugoj polovini septembra. Ipak, promene u atmosferskim obrascima mogu dovesti do iznenadnih vremenskih preokreta i u narednim nedeljama.

Prema saopštenju Instituta Batut, većina obolelih ima teži, neuroinvazivni oblik bolesti, a prosečna starost iznosi 66,6 godina.

U periodu od 1. juna do 20. septembra, groznica Zapadnog Nila u Srbiji zabeležena je kod ukupno 46 osoba, prema najnovijim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut. Većina slučajeva imala je neuroinvazivni oblik bolesti, što znači da su simptomi bili teži i zahtevali ozbiljniju medicinsku pažnju. Ova bolest registrovana je u čak deset okruga širom zemlje, što ukazuje na široku rasprostranjenost i potrebu za dodatnim merama opreza.

Prema dostupnim informacijama, najviše obolelih zabeleženo je u Beogradu – 16 slučajeva, dok slede Južnobački okrug sa devet, Šumadijski okrug sa šest i Srednjobanatski okrug sa pet slučajeva. U Južnobanatskom okrugu evidentirana su četiri slučaja, a po dva u Severnobanatskom okrugu. Po jedan slučaj registrovan je u Zapadnobačkom, Rasinskom, Braničevskom i Pomoravskom okrugu.

Demografski podaci obolelih

Među obolelima od groznice Zapadnog Nila u Srbiji nalazi se 28 muškaraca i 18 žena. Prosečna starost pacijenata iznosi 66,6 godina. Pored toga, čak 43 od ukupno 46 slučajeva imalo je neuroinvazivni oblik bolesti, što ovu sezonu čini posebno izazovnom za zdravstvene radnike.

Neuroinvazivni oblik bolesti podrazumeva ozbiljnije simptome, pa su kod većine pacijenata bila potrebna dodatna medicinska ispitivanja i nadzor. Osim toga, ovakva distribucija slučajeva ukazuje na važnost praćenja epidemiološke situacije tokom letnjih i ranih jesenjih meseci kada je aktivnost komaraca pojačana.

Situacija sa groznicom Zapadnog Nila u Evropi

Prema zvaničnoj izjavi, do 17. septembra, lokalno stečene infekcije virusom Zapadnog Nila registrovane su u 14 evropskih zemalja. Ukupno je prijavljeno 1.437 slučajeva kod ljudi. Najveći broj slučajeva zabeležen je u Italiji (652), Grčkoj (355), Španiji (114), Rumuniji (91), Francuskoj (81) i Severnoj Makedoniji (66). Ostale zemlje sa registrovanim slučajevima su Holandija, Hrvatska, Mađarska, Austrija, Bugarska, Nemačka, Portugal i Češka.

Zbog toga se preporučuje poseban oprez tokom boravka na otvorenom, naročito u oblastima gde su evidentirani slučajevi. Zdravstvene institucije nastavljaju praćenje situacije i informisanje građana o rizicima, ali i o merama prevencije u borbi protiv komaraca, glavnih prenosioca ovog virusa.

Praćenje i prevencija u Srbiji

Na osnovu trenutnih podataka, groznica Zapadnog Nila u Srbiji najčešće pogađa stariju populaciju. Zdravstvene ustanove apeluju na građane da prate preporuke stručnjaka i, kada je moguće, izbegavaju oblasti sa pojačanom aktivnošću komaraca. Takođe, preporučuje se korišćenje zaštitnih sredstava i odgovarajuće zaštite tokom boravka napolju.

U međuvremenu, Institut “Batut” i druge zdravstvene institucije nastavljaju sa praćenjem epidemiološke situacije. Važno je napomenuti da groznica Zapadnog Nila može imati različite kliničke manifestacije, pa je pravovremeno prepoznavanje simptoma ključno za dalji tok lečenja. Iako je broj slučajeva značajan, kontinuirano informisanje i preventivne mere mogu doprineti smanjenju rizika od širenja bolesti.

Oko 5,4 miliona isplata od 6.000 dinara počinje danas, a pravo na ovu jednokratnu pomoć ostvarilo je ukupno 7,1 milion građana.

Isplata državne pomoći od 6.000 dinara danas počinje za oko 5,4 miliona građana Srbije, prema zvaničnoj izjavi ministra finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali. Prijava za ovu jednokratnu novčanu naknadu završena je u ponoć, a pravo na isplatu ostvarilo je ukupno 7,1 milion lica, među kojima su i preminuli sa stečenim pravom iz Akcionarskog fonda.

Prema rečima Siniša Mali, model isplate predviđa da će oko 4,8 miliona lica, među kojima su i nasleđeni korisnici, novac dobiti danas. Taj iznos će biti uplaćen na račune u Banka Poštanska štedionica za 4,9 miliona korisnika, dok će istovremeno penzionerima i korisnicima socijalne pomoći, koji nisu morali da se prijavljuju, sredstva biti automatski isplaćena.

Detalji isplate državne pomoći od 6.000 dinara

Danas se očekuje oko 5,4 miliona uplaćenih iznosa, dok će u narednim danima, tačnije u sredu, četvrtak i petak, biti izvršene isplate građanima koji su se prijavili putem portala Uprave za trezor. Kako je objavljeno, do 25. septembra planira se ukupno oko 7,1 miliona isplata, što prema rečima ministra pokazuje ekonomsku snagu Srbije u ovom trenutku.

Na portalu Uprave za trezor za državnu pomoć od 6.000 dinara prijavilo se 1.748.844 građana, a isplate za ovu grupu počinju od sutra. Ministar je posebno naglasio važnost kontinuiranog usmeravanja budžetskih sredstava na podršku privrednom rastu i očuvanju životnog standarda građana, posebno u uslovima svetskih ekonomskih neizvesnosti.

Kontekst i ranije isplate pomoći građanima

Siniša Mali je podsetio da je 14. septembra svim penzionerima u Srbiji isplaćena novčana pomoć u iznosu od 35.000, 27.500 ili 20.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Takođe, tada su novac dobili i korisnici dečjeg dodatka, socijalne pomoći i boračkog dodatka (po 25.000 dinara), kao i borci van boračkog dodatka (po 10.000 dinara).

Kroz ovaj paket pomoći ukupne vrednosti 980,6 miliona evra, prema rečima ministra, Srbija pokazuje zašto je među najbrže rastućim ekonomijama u Evropi i zašto je otporna na spoljne ekonomske šokove. “Spremamo se za sve što dolazi dok god su aktuelni svetski sukobi i ekonomske krize, ali ne dozvoljavamo da se njihov efekat prelieva na životni standard građana i kvalitet njihovog života, jer smo se čitavu deceniju borili da to poboljšamo i uspeli u tome”, istakao je Siniša Mali.

Na kraju, ministar je naglasio da je rebalansom budžeta za 2026. godinu, usvojenim krajem avgusta, dodatni novac usmeren na podršku ekonomskom rastu, investicijama i razvojnim projektima, uz očuvanje makroekonomske stabilnosti i umerenog nivoa javnog duga.