Izvoz automobila iz Nemačke pao na dva miliona vozila, dok je kineski uvoz skočio 121 odsto i dostigao 175.000 automobila

Nemačka je u prvih sedam meseci ove godine zabeležila pad izvoza automobila od 4 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku (Destatis), nemački proizvođači su izvezli oko dva miliona novih putničkih automobila, dok je uvoz istovremeno porastao za 16 odsto i iznosio 1,3 miliona vozila. Kao rezultat, Kina je postala vodeći uvoznik automobila na nemačkom tržištu.

Pad izvoza i rast uvoza automobila

Izvoz automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem iz Nemačke smanjen je za 2,9 odsto, na ukupno milion vozila. Istovremeno, izvoz potpuno električnih automobila takođe je opao 2,9 odsto i iznosio je 560.000 vozila. Pored toga, izvoz hibridnih automobila smanjen je 8,2 odsto i iznosio je 380.000 jedinica. Ovi podaci ukazuju na kontinuirani pad izvoza bez obzira na vrstu pogonskog sistema, što odražava promene u globalnoj automobilskoj industriji. Glavna izvozna tržišta za nemačke automobile ostaju Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države i Italija, koje zajedno čine 32,7 odsto ukupnog izvoza. S druge strane, uvoz automobila u Nemačku značajno je porastao, a naročito iz Kine.

Kina kao novi lider u uvozu automobila

U periodu od januara do jula, uvoz automobila iz Kine u Nemačku više nego udvostručen je i dostigao je 175.000 vozila. To predstavlja rast od čak 121 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Na ovaj način, Kina je prvi put postala glavni dobavljač novih automobila za nemačko tržište, pretekavši do sada vodeće Češku sa 173.000 i Španiju sa 157.000 vozila. Češka i Španija su tradicionalno važni izvoznici automobila u Nemačku, pre svega zbog fabrika Volkswagen Grupe (Škoda, Seat/Cupra) koje se nalaze u tim zemljama. Kada je reč o strukturi uvoza iz Kine, hibridni automobili zabeležili su rast od 36 odsto, dok je uvoz električnih vozila porastao 66,3 odsto. S druge strane, uvoz automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem iz Kine smanjen je za 9 odsto.

Uticaj na nemačku automobilski sektor i tržište

Ove promene na tržištu ukazuju na sve veću konkurenciju i promenu tokova u globalnoj automobilskoj industriji. Nemački proizvođači suočavaju se sa izazovima zbog sve veće ponude električnih i hibridnih vozila iz Kine, koja se pozicionira kao ključni igrač na evropskom tržištu. Osim toga, rast uvoza iz Kine može uticati i na domaću proizvodnju, ali i na ukupnu strukturu prodaje na nemačkom tržištu. Kao rezultat, nemačka automobilska industrija moraće da prilagodi svoje strategije kako bi ostala konkurentna u uslovima pojačane globalne utakmice.

Program podrške obuhvata kredite i grantove za digitalizaciju, zelene projekte i održivu poljoprivredu u Srbiji

Erste banka, Evropska unija i Evropska investiciona banka pokrenule su program vredan 20 miliona evra za domaće kompanije. Program je usmeren na finansiranje inovativnih, digitalnih i zelenih projekata, kao i ulaganja u održivu poljoprivredu. Sredstva će biti dostupna malim i srednjim preduzećima, kao i kompanijama srednje tržišne kapitalizacije, saopštili su predstavnici institucija prilikom potpisivanja sporazuma.

Podrška inovacijama i digitalizaciji kroz kredite i grantove

Uz program od 20 miliona evra, kompanije u Srbiji dobijaju priliku da ulažu u digitalizaciju i razvoj novih tehnologija. Sredstva iz programa kombinuju kredite EIB i bespovratna sredstva Evropske unije. Kao rezultat, kompanije mogu investirati u energetsku efikasnost, inovacije i održivu poljoprivredu, što doprinosi povećanju njihove konkurentnosti na evropskom tržištu.

Predsednica izvršnog odbora Erste banke Jasna Terzić istakla je značaj digitalne transformacije za srpsku privredu. “Verujemo da digitalna transformacija neće biti uspešna ako ne stigne do svake kompanije”, naglasila je Terzić. Ona je dodala da je cilj programa podrška klijentima na putu ka većoj profitabilnosti i energetskoj efikasnosti.

Povećanje konkurentnosti i priprema za EU tržište

Ričard Amor, direktor poslovanja za zemlje proširenja i susedstva u EIB, izjavio je da program ima za cilj da pomogne srpskim kompanijama da budu efikasnije, inovativnije i spremnije za zelenu tranziciju. “Za to nisu potrebne samo finansije, već i kreditne linije, grantovi, kao i tehnička pomoć”, rekao je Amor.

Julian Vasalo, zamenik ambasadora Delegacije Evropske unije u Srbiji, naveo je da projekat doprinosi planu rasta i približavanju domaćih kompanija jedinstvenom tržištu EU. Prema njegovim rečima, kombinacija finansijske i tehničke podrške omogućiće kompanijama i poljoprivrednicima da povećaju produktivnost i nastave rast.

Tehnička i savetodavna pomoć za rast produktivnosti

Miloš Zečević, direktor sektora računovodstva i kontrolinga u Erste banci, predstavio je detalje kreditne linije. On je istakao da održiva transformacija uključuje inovativne tehnologije, digitalizaciju i produktivniju proizvodnju. Kao primer posledica klimatskih promena, naveo je ovogodišnji vodostaj Dunava, koji utiče na navodnjavanje, cene hrane i transport.

Kao rezultat, Zečević je naglasio važnost pametnog navodnjavanja i primene senzora u poljoprivredi. Kompanije koje se prijave mogu dobiti i povraćaj 10 odsto inicijalne investicije kroz grant. Program objedinjuje finansiranje, bespovratnu podršku i tehničku pomoć, sa ciljem da domaće firme povećaju produktivnost, energetsku efikasnost i konkurentnost, uz pripremu za zahteve evropskog tržišta. Osim toga, ovakve inicijative podržavaju dugoročnu održivost domaće privrede.

Srbija jača odbranu sajber infrastrukture dok broj napada raste sa tri na 5,5 miliona u osam meseci.

Srbija je napravila ključan korak u oblasti sajberbezbednosti dodelom prvih NIS2 sertifikata u Beogradu za deset polaznika specijalizovane obuke. Događaj je usledio u trenutku kada je, prema rečima Mihaila Jovanovića, direktora Kancelarije za IT i eUpravu, broj sajber napada na kritičnu infrastrukturu porastao na 5,5 miliona u prvih osam meseci 2026. godine. U poređenju s 2025. godinom, kada je zabeleženo više od tri miliona napada, ovo predstavlja ozbiljan izazov za sve organizacije koje posluju u Srbiji.

Broj sajber napada u Srbiji značajno raste

Nova NIS2 direktiva Evropske unije donosi strože standarde u upravljanju rizicima, zaštiti informacionih sistema i reagovanju na incidente. Usklađivanje sa ovim propisom postalo je obavezno za kompanije koje sarađuju sa partnerima iz EU, učestvuju u lancima snabdevanja ili posluju u sektorima kritične infrastrukture. Kao rezultat, sertifikacija stručnjaka za NIS2 u Srbiji dobija centralno mesto u jačanju poslovne pouzdanosti i konkurentnosti domaćih firmi.

Obuka i sertifikacija stručnjaka za NIS2 standarde

Prema rečima Mihaila Jovanovića, obuke i dodela sertifikata predstavljaju važan korak za javni sektor i privredu. “Srbija se uskladila sa evropskom regulativom donošenjem Zakona o informacionoj bezbednosti, koji počinje da se primenjuje od 1. januara naredne godine. Veliki zadatak za sve nas je da imamo što više stručnjaka koji znaju šta treba da rade kada je u pitanju informaciona bezbednost i kako se štiti kritična infrastruktura i u javnoj upravi i u privredi”, istakao je Jovanović. On je naglasio da je ovo prvi kurs i da je sertifikate dobilo deset polaznika, ali da je potreba za stručnjacima mnogo veća, naročito uzimajući u obzir porast broja napada.

Evropska regulativa i razvoj kapaciteta

Predstavnik Huba 201, Nikola Budanović, ocenio je da podela sertifikata potvrđuje sposobnost domaće privrede i javnog sektora da odgovore na nove izazove. On je naglasio važnost razvoja kompetencija za upravljanje rizicima. Program sertifikacije NIS2 oficira, razvijen prema međunarodnom standardu ISO 17024 i NIS2 direktivi, ima za cilj jačanje znanja zaposlenih u upravljanju sajber rizicima.

Impličacije za privredu i javni sektor

Predstavnik austrijske sertifikacione kuće Austrian Standards, Reha Tutenek, izjavio je da je sertifikacija ključna za dokazivanje sposobnosti zaposlenih da upravljaju rizicima u realnom vremenu. “Taj program je uspostavljen kako bi se dokazale kompetencije i pokazalo da ljudi koji rade u kompanijama mogu da upravljaju rizicima povezanim sa sajber napadima koji se trenutno dešavaju”, rekao je Tutenek. U međuvremenu, HUB201 nastavlja da razvija inovativne metode za unapređenje sajberotpornosti kroz povezivanje industrije, startapa, javnog sektora i akademije.

Zaključak: NIS2 standardi ključni za digitalnu otpornost

Obavezno usklađivanje sa NIS2 direktivom i kontinuirano obrazovanje stručnjaka predstavljaju osnovu za zaštitu nacionalne infrastrukture. Uporedo sa tim, porast broja napada u Srbiji na 5,5 miliona u samo osam meseci 2026. godine jasno ukazuje na urgentnost daljeg ulaganja u znanje i tehnologiju. Prijave za naredni ciklus četvorodnevnog treninga otvorene su do 12. oktobra, što dodatno podstiče razvoj domaće ekspertize u oblasti sajberbezbednosti.