U četiri najveća toplotna talasa ovog leta zabeležen je značajan porast broja preminulih, a stručnjaci očekuju još veće brojke.

Tokom ovog leta, ekstremne vrućine u Evropi izazvale su više od 35.000 smrtnih slučajeva u odnosu na očekivani prosek. Podaci pokazuju da su četiri uzastopna toplotna talasa pogodila zapadnu polovinu kontinenta, a stručnjaci upozoravaju da bi konačni broj preminulih mogao biti još veći, jer nisu svi podaci još dostupni. U Nemačkoj, Francuskoj i Španiji, prema zvaničnim izveštajima, registrovano je najmanje 25.000 smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama. Nemačka je zabeležila istorijski maksimum, sa 14.000 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinama od 6. aprila do 9. avgusta, dok su u Španiji tokom istog perioda preminule skoro 5.000 osobe.

Ekstremne vrućine u Evropi i njihov uticaj

Toplotni talasi su od maja zahvatili zapadnu Evropu, obarajući temperaturne rekorde na stotinama meteoroloških stanica. U Francuskoj je izmerena najviša prosečna dnevna temperatura, dok je u Nemačkoj rekord iz 2018. godine premašen, pošto je samo u nedelji od 22. do 28. juna zabeleženo 9.600 smrtnih slučajeva. U Španiji je temperatura danima prelazila 42 stepena Celzijusa, što je doprinelo povećanom broju preminulih.

Naučnici, međutim, upozoravaju da ovakvi ekstremni događaji postaju sve češći i intenzivniji zbog globalnog zagrevanja prouzrokovanog ljudskim delovanjem. Pored toga, podaci za avgust još uvek nisu kompletirani, pa se očekuje da će ukupan broj smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotnim talasima biti još veći.

Broj preminulih i nacionalni podaci

Prema zvaničnim izveštajima, Nemačka prednjači sa najvećim brojem smrtnih slučajeva izazvanih vrućinama, dok su Francuska i Španija takođe zabeležile značajan rast u odnosu na prethodne godine. U Španiji je, prema Institutu za zdravlje Karlos III, broj preminulih od maja gotovo 5.000, čime je oboren rekord iz 2022. godine.

Stručnjaci ističu da su ovakvi podaci zabrinjavajući i da predstavljaju jasan znak da klimatske promene utiču na zdravlje stanovništva širom Evrope. Takođe, naglašavaju važnost stalnog praćenja i ažuriranja podataka kako bi se pravovremeno odgovorilo na ovakve krize.

Kontekst i očekivanja za naredni period

Iako je broj od 35.000 smrtnih slučajeva šokantan, stručnjaci napominju da je reč o preliminarnim podacima koji obuhvataju samo deo kontinenta i da bi konačne brojke, naročito nakon objavljivanja podataka za avgust, mogle biti još veće. Kao rezultat toga, u mnogim evropskim zemljama sve više se govori o potrebi za prilagođavanjem infrastrukture i zdravstvenih sistema uslovima koje nameću klimatske promene.

Kao što pokazuju podaci o ekstremnim vrućinama u Evropi, klimatske promene ostavljaju ozbiljne posledice na javno zdravlje, zbog čega se očekuju nove mere i preporuke stručnjaka u budućnosti.

Pripadnici Vojske Srbije angažovani su u Valjevu, Sjenici i drugim mestima radi pomoći stanovništvu tokom nestašica vode.

Zbog dugotrajne suše koja je dovela do nestašica vode, Vojska Srbije je ovih dana angažovana na vodosnabdevanju stanovništva na teritoriji Valjeva i Sjenice, prema saopštenju nadležnih organa. Ova akcija se sprovodi na molbu lokalnih samouprava, a cilj je pružanje konkretne pomoći domaćinstvima i poljoprivrednicima koji se suočavaju sa otežanim pristupom vodi.

Kako Vojska Srbije pomaže u vodosnabdevanju

Pripadnici Vojske Srbije koriste autocisterne za vodu kako bi dopunili bunare i rezervoare koje građani upotrebljavaju za svakodnevne potrebe i za napajanje stoke. Akcija se sprovodi u sjeničkim selima Dolinje, Dunišiće, Trebine i Ursule, kao i u selu Babina Luka u blizini Valjeva. Takođe, vojska je periodično angažovana i u selima Donji Starac i Novo Selo na području opštine Bujanovac, u Velikom Šiljegovcu kod Kruševca i u Ramu kod Velikog Gradišta.

Osim toga, tokom izvođenja ovih zadataka, vojska koristi inženjerijske i terenske kapacitete kako bi osigurala efikasno i bezbedno pružanje pomoći. Zbog toga su i meštani navedenih sela u mogućnosti da obezbede vodu za osnovne potrebe, što je od izuzetnog značaja u periodima produžene suše.

Dodatne aktivnosti Vojske Srbije tokom vanrednih situacija

Uporedo sa vodosnabdevanjem, Vojska Srbije je uključena i u druge aktivnosti od značaja za građane. Sa vatrogasnim vozilima, inžinjerijskim mašinama i terenskim vozilima, vojnici učestvuju u gašenju požara u Deliblatskoj peščari. Istovremeno, vojnici i starešine pontonirske specijalnosti vode računa o bezbednosti i održavanju pontonskih mostova preko Velike Morave kod Svilajnca i preko Dunava, od Zemunskog keja do Velikog ratnog ostrva.

Aktivni su i vojni medicinski timovi koji, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, realizuju akciju „Vojni lekar na selu“. Ova inicijativa je posebno važna u mestima gde je građanima otežan pristup zdravstvenoj zaštiti zbog udaljenosti ili otežanih saobraćajnih veza.

Značaj angažovanja Vojske Srbije u vanrednim okolnostima

Realizacijom ovih zadataka, Vojska Srbije potvrđuje svoju ulogu u službi građana, ne samo kada je reč o odbrani zemlje, već i u svakodnevnim izazovima koje donose vremenske nepogode i vanredne situacije. Osim toga, vojska ističe da je spremna da, u skladu sa raspoloživim kapacitetima, pruži pomoć gde god i kada god je to najpotrebnije.

Na kraju, angažovanje Vojske Srbije u vodosnabdevanju i drugim akcijama pokazuje koliko je njena podrška ključna za funkcionisanje zajednice u kriznim situacijama. Takođe, ovakve aktivnosti služe kao podsetnik na značaj saradnje između državnih institucija i lokalnih zajednica u savladavanju posledica suše i drugih vanrednih okolnosti.

Dobrovoljni vatrogasci u Srbiji dobijaju značajnu podršku za borbu protiv požara zahvaljujući donaciji Fondacije Mozzart.

Dobrovoljni vatrogasci u Srbiji svakodnevno se suočavaju sa izazovima koje donosi gašenje požara na različitim lokacijama, a njihova požrtvovanost naročito dolazi do izražaja tokom kriznih situacija poput požara u Deliblatskoj peščari. U ovim trenucima, Fondacija Mozzart podržala je dobrovoljne vatrogasce kroz donaciju Vatrogasnom savezu Srbije, što predstavlja važan korak za unapređenje zaštite života, imovine i prirodnih dobara.

Dok dim prekriva šume i peščare, a plamen preti imanjima, dobrovoljni vatrogasci ne čekaju da opasnost prođe – oni joj idu u susret. Sa zaštitnom kacigom i crevom u rukama, spremni su da u najtežim uslovima pomažu sugrađanima. Njihov rad često podrazumeva dugotrajne i iscrpljujuće smene, tokom kojih je svaki trenutak važan za spasavanje ljudi i prirode.

Kako izgleda svakodnevica dobrovoljnih vatrogasaca

Prema rečima Dušana Jovanovića, komandira Dobrovoljnog vatrogasnog društva Matica iz Zemuna, dobrovoljni vatrogasci su ljudi velikog srca koji pomažu svima bez obzira na nacionalnost ili veroispovest. „Tu smo kada je najteže i uvek smo spremni svima da pomognemo. Apsolutno nas ne zanima ko je koje nacionalnosti ili veroispovesti, jer smo tu za sve. Svi su ljudi isti, svi su vredni i tu smo da pomognemo našim sugrađanima, da zaštitimo njihove živote i imovinu“, ističe Dušan Jovanović.

Borba sa vatrom zahteva snagu, energiju i koncentraciju. Kako sam Jovanović kaže, posle dugih sati na terenu, ostaje samo jedna misao – vatra mora biti zaustavljena i neko mora ostati bezbedan. Lica ljudi kojima su pomogli daju im dodatnu motivaciju da izdrže i budu spremni za svaku sledeću intervenciju.

Podrška Fondacije Mozzart i značaj donacije

Fondacija Mozzart je prepoznala važnost dobrovoljnih vatrogasaca i uputila konkretna sredstva Vatrogasnom savezu Srbije, namenjena potrebama dobrovoljnih vatrogasnih društava. Predsednik saveza Dragan Ćapin naglasio je da je ova donacija od izuzetnog značaja. „Donacija Fondacije Mozzart su sredstva koja nama mnogo znače. Ovim putem pozivam i sve društveno odgovorne kompanije da slede ovaj primer, jer su za nas ova sredstva od neuporedivog značaja. Godinama nismo dobijali nikakva sredstva i ovo je jedna od najvećih donacija koje su nam upućene“, istakao je Ćapin.

Vatrogasni savez Srbije danas okuplja više od 400 dobrovoljnih vatrogasnih društava i više od 4.000 dobrovoljnih vatrogasaca širom zemlje. Njihova mreža i spremnost da reaguju gde god je pomoć potrebna čine ih ključnim delom sistema zaštite i spasavanja.

Zajedništvo i izazovi na terenu

Dobrovoljni vatrogasci ističu posebno bratstvo koje ih povezuje, bez obzira na granice i uniforme. „Vatrogasci su jedan poseban sloj društva. Nije bitno gde se nalazimo, u kojoj državi ili na kom kontinentu – dva vatrogasca kada se nađu, uvek su spremni da pomognu jedan drugom i da posvete vreme i pažnju jedan drugom. To je neko posebno bratstvo koje mogu da razumeju samo vatrogasci“, naglašava Jovanović.

Jedan od najvećih izazova sa kojima se susreću dobrovoljna vatrogasna društva jeste zastarela oprema i vozila. Podrška poput one koju je obezbedila Fondacija Mozzart omogućava im da lakše odgovore na sve zahteve terena i da budu još efikasniji u zaštiti ljudi i imovine.

Na kraju, dobrovoljni vatrogasci u Srbiji nastavljaju da budu prva linija odbrane u borbi protiv požara, a ovakve donacije predstavljaju podstrek za njihov dalji rad i razvoj.