Na prelazima Batrovci i Bezdan formirane su kolone, putnička i teretna vozila čekaju i do sat vremena.

Zadržavanja na granicama širom Srbije aktuelna su ovih dana, a prema saopštenju JP „Putevi Srbije“, kolone su posebno izražene na prelazima Batrovci i Bezdan. Na ovim punktovima putnička i teretna vozila čekaju i do sat vremena, dok se na ostalim prelazima beleže kraća zadržavanja. Ova situacija posebno pogađa vozače tokom letnje sezone kada se povećava frekvencija saobraćaja.

Najduža zadržavanja na Batrovcima i Bezdanu

Na graničnom prelazu Bezdan, prema Hrvatskoj, teretna vozila trenutno čekaju oko jedan sat. Istovremeno, na prelazu Batrovci putnička vozila takođe čekaju sat vremena. Prema zvaničnim podacima, ovde su formirane duže kolone, pa vozači treba da budu spremni na moguće produženje putovanja.

U međuvremenu, na prelazu Horgoš prema Mađarskoj, zadržavanje za putnička vozila iznosi oko 45 minuta. Ovo mesto je često prometno, što dodatno utiče na vreme čekanja. Na granici sa Severnom Makedonijom, na prelazu Preševo, zadržavanje za ulazak u Srbiju je 30 minuta, dok je u suprotnom smeru 20 minuta.

Stanje na ostalim prelazima i preporuke za vozače

Na prelazu Gostun sa Crnom Gorom, putnička vozila na ulazu u Srbiju čekaju oko 30 minuta, dok je na izlazu zadržavanje 20 minuta. Ovi podaci ukazuju da je zadržavanje na granicama promenljivo i zavisi od trenutne situacije, ali i od doba dana.

Zvaničnici apeluju na sve vozače da se pre polaska informišu o stanju na granicama i putevima. Pre svega, preporučuje se praćenje aktuelnih izveštaja i planiranje putovanja u skladu sa očekivanim gužvama. Takođe, putnici bi trebalo da imaju strpljenja i da pripreme svu potrebnu dokumentaciju kako bi proces prelaska bio što brži.

Pored toga, tokom turističke sezone očekuje se još veći broj vozila na glavnim graničnim prelazima. Zbog toga je preporučljivo koristiti i manje opterećene prelaze kada je to moguće. Na taj način se može izbeći duže čekanje i olakšati putovanje kroz Srbiju.

Na kraju, zadržavanja na granicama Srbije su najizraženija na prelazima Batrovci i Bezdan, gde se trenutno najduže čeka. Ostali prelazi, poput Horgoša, Preševa i Gostuna, beleže kraća zadržavanja, ali situacija se može promeniti iz sata u sat. Zato je informisanost i dobra priprema ključ za bezbedan i efikasan prelazak granice.

Prijave za nove programe podrške mikro i malim preduzećima otvorene su do 4. septembra, sa jasnim rokovima i iznosima.

Ministarstvo privrede je objavilo novi paket finansijske podrške, vredan 3,6 milijardi dinara, namenjen mikro i malim preduzećima, preduzetnicima, zadrugama i udruženjima. Inicijativa je pokrenuta na predlog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, a podrška se realizuje kroz 10 specifičnih programa. Javni pozivi za ove programe otvoreni su od 17. avgusta i trajaće do 4. septembra, prema zvaničnom saopštenju Ministarstva.

Struktura finansijske podrške i namena sredstava

Ovaj paket podrške privredi obuhvata tri ključna vida finansiranja. Prvi deo odnosi se na 860 miliona dinara bespovratnih sredstava, odnosno subvencija koje će biti dodeljene korisnicima. Drugi segment obuhvata 760 miliona dinara kroz kreditna sredstva Fonda za razvoj. Treći i najveći deo čini 2 milijarde dinara subvencionisanih kredita, koje će plasirati poslovne banke. S obzirom na raznolikost programa, privrednici imaju mogućnost da apliciraju za različite vrste podrške u skladu sa svojim potrebama i planovima rasta.

Pregled 10 programa podrške privrednicima

Kroz paket podrške privredi, Ministarstvo privrede je predstavilo 10 novih programa. Među njima su programi za finansijsku podršku proizvodnji nameštaja i preradi drveta, kao i programi za prehrambenu industriju koji koriste 100% domaće sirovine. Takođe, deo sredstava namenjen je povratnicima iz inostranstva, mladim preduzetnicima, razvoju proizvodnog prostora i ženskom preduzetništvu. Ministarstvo je posebno izdvojilo i program za ravnomerni privredni razvoj Srbije, kao i subvencionisane kredite za nabavku opreme i obrtna sredstva. Udruženja za razvoj preduzetništva takođe mogu konkurisati za podršku putem posebnog programa.

Rokovi, prijave i poruke iz Ministarstva

Javni pozivi su otvoreni od 17. avgusta, a krajnji rok za podnošenje prijava je 4. septembar. Prema saopštenju Ministarstva, privrednici su pozvani da iskoriste ovu šansu kako bi unapredili svoje poslovanje i doprineli daljem razvoju domaće privrede. Na ovaj način, politika jačanja privrede i stvaranja novih prilika nastavlja da bude prioritet. S obzirom na jasnu strukturu i raznovrsnost programa, očekuje se da će paket podrške doprineti rastu i konkurentnosti malih i mikro preduzeća širom Srbije. Ovim korakom, Ministarstvo privrede nastavlja da prati savremene potrebe tržišta i pruža podršku sektorima sa najvećim potencijalom za razvoj.

U prvih šest meseci rođeno je 877 beba više nego prošle godine, a država je povećala izdvajanja za roditeljski dodatak.

U Srbiji je u prvih šest meseci ove godine zabeležen rast broja novorođenih, a prema saopštenju, demografija u Srbiji pokazuje pozitivan trend. Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Milica Đurđević Stamenkovski, izjavila je da je rođeno čak 877 beba više nego u istom periodu prošle godine.

Do 1. jula, država je za roditeljski dodatak isplatila 27,5 milijardi dinara, što je 5,5 milijardi dinara više nego u istom periodu lane. Ministarka je naglasila da iako je roditeljski dodatak pravo iz oblasti porodične politike, isplate se realizuju preko Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Zbog toga je njihova odgovornost, kako je istakla, da podrška bude redovna i sigurna za sve porodice koje imaju pravo na ovu pomoć.

Više sredstava za roditeljski dodatak i porodiljsko odsustvo

Osim povećanja broja rođenih, država je izdvojila dodatna sredstva za podršku porodicama. Pravo na naknadu za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta trenutno koristi 54.406 lica. Za ovu svrhu, u 2026. godini do sada je opredeljeno oko 50 milijardi dinara, što pokazuje posvećenost države unapređenju demografije u Srbiji.

Ministarka je izjavila: „Iako je roditeljski dodatak pravo iz oblasti porodične politike, isplate davanja za porodicu realizuju se preko Ministarstva za rad, i zato je naša odgovornost da obezbedimo da ta podrška stiže redovno i sigurno do svake porodice koja na nju ima pravo.“

Jaka porodica kao oslonac društva

Prema njenim rečima, iza svakog broja stoji dete, majka, otac i porodica. Štaviše, izrazila je uverenje da će država nastaviti da radi na tome da podrška bude konkretna, sigurna i pravovremena. „Jaka porodica znači jaku Srbiju“, zaključila je ministarka.

Pored toga, ovi podaci ukazuju na to da su aktuelne mere podrške porodici i ulaganja u demografiju u Srbiji usmerene ka jačanju porodica i podsticanju rasta stanovništva. Iako je još rano za ocenu dugoročnog efekta, rast broja beba i povećana izdvajanja za roditeljski dodatak predstavljaju ohrabrujuće signale za budućnost.