Bruto dodata vrednost sektora smanjena je za 1%, sa značajnim oscilacijama u godišnjim stopama rasta i padu tokom ključnih godina

Poljoprivreda u Srbiji zabeležila je kumulativni pad od 0,89% u bruto dodatoj vrednosti u periodu od 2015. do 2025. godine. Prema podacima koje je objavio Republički zavod za statistiku, prosečna godišnja stopa rasta iznosila je -0,53%. Pad poljoprivrede u Srbiji tako predstavlja izazov za domaću privredu i sektor koji je tradicionalno važan za ekonomski razvoj zemlje.

U radnom dokumentu „Ekonomski računi poljoprivrede u Republici Srbiji, 2015–2025“ navodi se da je pad bio naročito izražen u pojedinim godinama. Tako je u 2015. zabeležen pad bruto dodate vrednosti (BDV) poljoprivrede od 5,6%. U 2017. godini pad je iznosio 10,5%. S druge strane, 2020. godina donela je rast od 2,4%.

Pad poljoprivrede u Srbiji kroz oscilacije godišnjih rezultata

U 2021. godini ponovo je zabeležen pad BDV-a za 6,2%, dok je 2023. donela rast od 8,11%. U 2025. godini pad iznosi 0,19%. Kao rezultat, pad poljoprivrede u Srbiji tokom decenije bio je praćen velikim oscilacijama, što ukazuje na volatilnost sektora. Ove promene povezane su sa klimatskim uslovima, tržišnim kretanjima i strukturom proizvodnje.

U strukturi vrednosti biljne proizvodnje tokom prethodne godine žita su imala najveće učešće sa 30,9%. Industrijsko bilje učestvovalo je sa 14,6%, dok je proizvodnja vina činila 12,0%. Proizvodnja voća učestvovala je sa 23,8%. Povrće i hortikulturni proizvodi činili su 10,3%, a krompir 4,6% ukupne vrednosti.

Struktura stočarske proizvodnje i značaj mleka

Najniže učešće imala je proizvodnja krmnog bilja, svega 3,7%. U stočarskoj proizvodnji, uzgoj stoke prosečno je činio 68% ukupne vrednosti, dok su proizvodi stočarstva činili 32%. Dominantnu ulogu imao je uzgoj svinja sa 51,6%, a sledili su goveda sa 26,4% i živina sa 12,9%. Uzgoj ovaca i koza činio je 8,9%, dok je uzgoj konja bio na nivou od 0,2%.

Najznačajniji proizvod stočarstva ostalo je mleko, sa prosečnim učešćem od 69,8% u ukupnoj vrednosti proizvoda stočarstva. Ovi podaci pokazuju da je pad poljoprivrede u Srbiji praćen promenama u strukturi proizvodnje, gde su pojedini segmenti ostvarivali rast, dok su drugi beležili pad.

Zbog toga je jasno da ekonomski rezultati sektora zavise od godišnjih oscilacija, klimatskih faktora i tržišne potražnje. Pored toga, stabilnost sektora može biti unapređena diversifikacijom proizvodnje i modernizacijom sektora, što je posebno važno u uslovima globalnih promena i izazova na tržištu hrane.

Rekonstrukcija ključnog postrojenja Termoelektrane ‘Nikola Tesla’ A omogućava stabilnije snabdevanje toplotnom energijom za Beograd

Elektroprivreda Srbije (EPS) raspisala je javni poziv za rekonstrukciju postrojenja 10N Termoelektrane „Nikola Tesla“ (TENT) A u Obrenovcu, u ukupnoj vrednosti od 118.881.895 dinara. Javnim pozivom predviđen je rok za dostavljanje prijava do 5. novembra. Rekonstrukcija TENT A deo je šire strategije EPS-a za unapređenje energetskog sistema i povećanje sigurnosti snabdevanja, posebno za potrebe grejanja Beograda.

Radovi obuhvataju rekonstrukciju niskonaponskog postrojenja 10H, koje je od ključnog značaja za napajanje dela novoprojektovanog sistema za grejanje toplotnom energijom iz TENT A. Pored toga, projekat uključuje izradu tehničke dokumentacije, ugradnju dva nova energetska transformatora i obezbeđivanje potrebnih izvoda, kao i obaveznu redundanciju u napajanju.

Detalji javnog poziva za rekonstrukciju TENT A

Prema dokumentaciji, izvođač radova mora isporučiti i instalirati svu projektovanu opremu, uz poštovanje svih propisa iz Zakona o planiranju i izgradnji. Kao rezultat, očekuje se unapređenje pouzdanosti niskonaponskog sistema. Kriterijumi za izbor privrednog subjekta uključuju profesionalnu delatnost, kao i odgovarajuće tehničke i stručne kapacitete. Ovaj javni poziv deo je kontinuiranih ulaganja EPS-a u modernizaciju i povećanje energetske efikasnosti, što je posebno važno u aktuelnom kontekstu energetske tranzicije.

Osim toga, rekonstrukcija TENT A ima poseban značaj za unapređenje sistema daljinskog grejanja u Beogradu, jer omogućava stabilnije i fleksibilnije snabdevanje toplotnom energijom za veliki broj potrošača. Na taj način, EPS nastoji da odgovori na sve veće potrebe grada i obezbedi sigurnost u isporuci energije tokom zimskih meseci.

Perspektive i značaj investicije za energetiku Srbije

Uporedo sa tim, EPS poslednjih godina sprovodi obimne investicije u obnovu i modernizaciju svojih termoenergetskih kapaciteta. S druge strane, ulaganja u TENT A deo su napora da se srpski elektroenergetski sistem uskladi sa evropskim standardima, naročito u pogledu pouzdanosti i ekoloških zahteva. Ugradnja novih transformatora i unapređenje niskonaponske infrastrukture doprineće smanjenju rizika od prekida u napajanju i povećanju ukupne stabilnosti mreže.

Kao rezultat, očekuje se i pozitivan uticaj na dalji razvoj sistema daljinskog grejanja u Beogradu, čime EPS potvrđuje svoju stratešku ulogu u energetici Srbije. Rok za podnošenje prijava je 5. novembar, a realizacija projekta omogućiće efikasnije korišćenje kapaciteta postojećih postrojenja i bolje upravljanje energetskim resursima.

Kolektivni ugovori za zaposlene ističu krajem 2026, a menadžment traži prilagođavanje plata i radnog vremena

Folksvagen, nemački proizvođač automobila, odlučio je da neće produžiti deset kolektivnih ugovora koji regulišu uslove rada za oko 130.000 zaposlenih u Nemačkoj. Ova odluka otvara put za nove pregovore o platama, radnom vremenu i drugim ključnim pravima zaposlenih, a kolektivni ugovori ističu 31. decembra 2026. godine. Otkazivanje kolektivnih ugovora za 130.000 radnika u Nemačkoj, prema saopštenju kompanije, deo je strategije za povećanje konkurentnosti na tržištu.

Među otkazanim su i osnovni kolektivni ugovor koji uređuje radno vreme i godišnje odmore, kao i prava starijih zaposlenih i radnika sa zdravstvenim ograničenjima. Drugi ugovori obuhvataju razvrstavanje zaposlenih u platne razrede, dodatke i druga primanja. Ove promene odnose se samo na zaposlene u Folksvagenovim fabrikama u Nemačkoj, dok kompanije Porše i Audi, iako deo Folksvagen grupe, nisu obuhvaćene ovom odlukom.

Otkazivanje kolektivnih ugovora za 130.000 radnika u Nemačkoj

Kompanija navodi da je cilj sprovođenje već dogovorenih mera i korišćenje dodatnih mogućnosti za socijalno prihvatljivo smanjenje broja zaposlenih. Kao rezultat toga, Folksvagen razmatra i mogućnost produženja radne nedelje. Trenutno zaposleni rade 35 sati nedeljno. U industriji se sve češće pominje produženje na 40 sati, ali bez odgovarajućeg povećanja plata. Takođe, kompanija insistira na prilagođavanju odredbi ugovora novim tržišnim uslovima i smanjenju troškova.

S druge strane, radnički savet Folksvagena i sindikat IG Metal oštro su reagovali na ovakvu odluku menadžmenta. Prema njihovim rečima, menadžment dovodi u pitanje ključna prava zaposlenih. Međutim, iako ugovori ističu krajem 2026, njihovo otkazivanje ne znači automatski prestanak svih prava od 1. januara 2027. godine. Na snazi ostaju određene odredbe dok se ne postignu novi dogovori.

Pregovori o platama i radnom vremenu

Pregovori o novim uslovima biće posebno intenzivni tokom zime, kada se tradicionalno vode i redovni pregovori o zaradama. IG Metal zahteva povećanje plata od pet odsto, dok Folksvagen smatra da takav zahtev nije odgovarajući trenutnoj ekonomskoj situaciji. Kompanija naglašava da je smanjenje troškova ključno za održavanje konkurentnosti u automobilskoj industriji. U međuvremenu, kolektivni ugovori nastavljaju da važe dok se ne postignu nova rešenja, što zaposlenima omogućava kontinuitet prava tokom tranzicionog perioda.

Ova situacija jasno pokazuje koliko su kolektivni ugovori važni za balans između interesa kompanije i prava radnika. U sektoru automobilske industrije, gde su promene tržišnih uslova česte, fleksibilnost ugovora i pravovremeni pregovori postaju ključni za dugoročnu stabilnost i održivost poslovanja.