Tokom leta sve je više prijava građana koji nailaze na stršljene u dvorištima, voćnjacima i naseljima. Iako većina uboda prolazi bez ozbiljnijih posledica, u pojedinim slučajevima oni mogu biti opasni po život. Lekari upozoravaju da ishod ne zavisi samo od toga da li je u pitanju stršljen, već od više faktora koji mogu odlučiti koliko će reakcija organizma biti ozbiljna.
Većina uboda nije smrtonosna
Za zdravu osobu jedan ubod stršljena najčešće izaziva jak bol, otok, crvenilo i neprijatan osećaj koji prolaze za nekoliko dana. Sam otrov nije dovoljno jak da kod većine ljudi izazove smrtni ishod.
Međutim, postoje situacije u kojima i jedan ubod može predstavljati hitno medicinsko stanje.
Najopasnija je alergijska reakcija
Najveći rizik predstavlja anafilaksija, odnosno teška alergijska reakcija na otrov. Ona može da se razvije u roku od nekoliko minuta nakon uboda.
Simptomi uključuju:
- otežano disanje;
- oticanje jezika, usana ili grla;
- promuklost;
- osip po celom telu;
- nagli pad krvnog pritiska;
- vrtoglavicu, gubitak svesti ili kolaps.
Bez hitnog lečenja anafilaktički šok može biti smrtonosan.
Mesto uboda može biti presudno
Posebno su opasni ubodi u:
Čak i kod osoba koje nisu alergične, otok na ovim mestima može suziti disajne puteve i otežati ili potpuno onemogućiti disanje.
Zbog toga je neophodno odmah potražiti medicinsku pomoć ako do uboda dođe u predelu glave ili vrata.
Više uboda znači veći rizik
Kod jedne ili dve ubodne rane otrov uglavnom ne predstavlja ozbiljan problem za zdravu odraslu osobu.
Međutim, desetine ili stotine uboda mogu dovesti do trovanja organizma, oštećenja bubrega, jetre i mišića, poremećaja rada srca i drugih ozbiljnih komplikacija. Takve situacije najčešće nastaju kada osoba slučajno uznemiri gnezdo stršljenova.
Najugroženiji su deca, stariji i hronični bolesnici
Veći rizik od komplikacija imaju:
- mala deca;
- starije osobe;
- oboleli od bolesti srca i pluća;
- osobe sa oslabljenim imunitetom;
- ljudi koji su ranije imali tešku alergijsku reakciju na ubod pčele, ose ili stršljena.
Lekari savetuju da osobe koje znaju da imaju ozbiljnu alergiju sa sobom nose autoinjektor adrenalina, ukoliko im je propisan.
Šta treba uraditi odmah nakon uboda?
Prva pomoć podrazumeva:
- udaljavanje sa mesta gde ima stršljenova;
- stavljanje hladne obloge na mesto uboda;
- praćenje simptoma tokom narednih 30 do 60 minuta;
- izbegavanje češanja mesta uboda.
Ako se pojave otežano disanje, oticanje lica ili grla, ubrzan pad pritiska ili gubitak svesti, potrebno je odmah pozvati Hitnu pomoć, jer je svaka minuta važna.
Mit koji može biti opasan
Često se može čuti da je „sedam uboda stršljena smrtonosno za čoveka, a tri za dete“. Stručnjaci ističu da za takvu tvrdnju ne postoje naučni dokazi.
Ishod uboda ne određuje unapred utvrđen broj uboda, već pre svega alergijska reakcija organizma, mesto uboda, broj uboda, uzrast, telesna masa i opšte zdravstveno stanje osobe.
Ne pokušavajte sami da uklanjate gnezdo
Ako primetite gnezdo stršljenova u blizini kuće ili stana, ne preporučuje se njegovo samostalno uklanjanje. Uznemireni stršljenovi mogu napasti u roju, čime se višestruko povećava rizik od velikog broja uboda.
Stručnjaci savetuju da se u takvim situacijama angažuju službe koje su obučene i opremljene za bezbedno uklanjanje gnezda.
Jedan ubod stršljena u najvećem broju slučajeva neće ugroziti život zdrave osobe. Međutim, ako se razvije jaka alergijska reakcija, dođe do uboda u grlo ili usta ili osoba zadobije veliki broj uboda, situacija može postati životno ugrožavajuća i zahteva hitnu medicinsku pomoć. Zato je važno ne potcenjivati simptome i na vreme reagovati.
