Institut za javno zdravlje upozorava na važnost prevencije i pravilnog uklanjanja krpelja tokom boravka u prirodi
Institut za javno zdravlje ‘Dr Milan Jovanović Batut’ izdao je smernice za prevenciju bolesti koje prenose krpelji, sa akcentom na lajmsku bolest i krpeljski encefalitis. Preporuke su objavljene usled aktuelne sezone povećane aktivnosti krpelja na teritoriji Srbije.
Prema zvaničnom saopštenju, građanima se savetuje izbegavanje boravka na područjima gde je registrovano prisustvo krpelja. Tokom boravka u prirodi preporučuje se nošenje svetle odeće dugih rukava i nogavica, uvlačenje košulje u pantalone i nogavica u čarape, kao i nošenje zatvorenih cipela. Posebno se savetuje pregled kože na svaka 3–4 sata tokom boravka u prirodi, kao i nakon povratka kući, sa pažnjom na predele tela kao što su prepone, pazušne jame, ispod grudi, pojas, zatkolene jame, prednja i zadnja strana ušne školjke, kao i deo iza uha. Kod dece je preporučeno pregledati i glavu i vratni predeo.
Krpelji mogu biti preneti u domaćinstvo preko odeće ili kućnih ljubimaca, pa se preporučuje čišćenje odeće i pregled životinja pre ulaska u kuću. Nakon boravka u prirodi savetuje se kupanje ili tuširanje u roku od dva sata, dok su osobe koje su profesionalno izložene preporučene da koriste odeću impregniranu insekticidima.
Institut navodi i opšte mere zaštite koje uključuju redovno košenje trave, orezivanje žbunja, uklanjanje opalog lišća i sistematsko suzbijanje glodara u urbanim sredinama. Takođe, preporučuje se sprovođenje akcija suzbijanja krpelja na javnim zelenim površinama.
U slučaju uboda krpelja, preporučuje se hitno javljanje lekaru u roku od 24 sata. Naglašeno je da je rizik od infekcije veći što je duži boravak krpelja na telu. Ne preporučuje se samostalno uklanjanje krpelja ili upotreba hemijskih sredstava, već vađenje u zdravstvenoj ustanovi od strane obučenog osoblja. Preporučuje se zabeležiti datum uboda i obratiti pažnju na moguće simptome u narednim nedeljama.
Prirodna staništa krpelja su šumovita područja, neobrađena vegetacija, polja, bašte i žive ograde. Krpelji ne skaču niti lete, već čekaju na vrhovima trave ili žbunja i reaguju na toplotu, miris i pokrete ljudi i životinja.
Institut ‘Batut’ podseća da su među bolestima koje krpelji prenose lajmska bolest, krpeljski encefalitis, Krimska-Kongo hemoragijska groznica, anaplazmoza, erlihioza, babezioza, Q groznica i rikecioze.
