Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije analizirao ključne faktore rasta i izazove srpske ekonomije
Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (Ifimes) iz Ljubljane objavio je analizu u kojoj navodi da je Srbija tokom poslednje decenije ostvarila jedan od najdinamičnijih ekonomskih rasta među državama Zapadnog Balkana, čime je učvrstila svoju vodeću regionalnu poziciju prema nizu razvojnih pokazatelja. U izveštaju se ističe da ekonomski razvoj Srbije nije samo pitanje nacionalnog prosperiteta, već i važan faktor stabilnosti i napretka celog regiona.
Ifimes naglašava da su ključni pokretači ekonomskog uspona Srbije politička stabilnost, strateški razvojni pristup, aktivna politika privlačenja investicija, intenzivna infrastrukturna ulaganja i kontinuirano unapređenje životnog standarda građana. U analizi se posebno ističe kontinuirani rast prosečne neto zarade, koja je sa 366 evra u 2012. godini porasla na 1.036 evra u martu 2026. godine, čime je Srbija prvi put premašila prag od 1.000 evra i približila se nivou pojedinih članica Evropske unije. Poređenjem sa drugim zemljama regiona, Srbija je po visini prosečne plate ispred Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Albanije.
U izveštaju se navodi da je ukupni rast prosečne zarade od 2012. godine iznosio 183 odsto, ali se upozorava da rast plata mora biti praćen rastom produktivnosti kako bi se obezbedio održiv ekonomski razvoj. Ključni izazov za ekonomiju Srbije postaje unapređenje produktivnosti, jačanje konkurentnosti domaćih kompanija i njihovo uključivanje u lance proizvodnje i usluga sa višom dodatom vrednošću.
Ifimes ističe da je Srbija poslednjih godina postala jedna od vodećih investicionih destinacija u jugoistočnoj Evropi, zahvaljujući političkoj stabilnosti, povoljnom geostrateškom položaju, kvalifikovanoj radnoj snazi i državnoj podršci investitorima. Značajne investicije realizovane su u automobilskoj industriji, informacionim tehnologijama, energetskom sektoru, infrastrukturi, logistici i prerađivačkoj industriji, što je rezultiralo otvaranjem novih radnih mesta, rastom izvoza i jačanjem ekonomske otpornosti Srbije.
Drugi važan stub ekonomskog napretka, prema analizi, jeste intenzivan infrastrukturni razvoj koji obuhvata izgradnju autoputeva, brzih saobraćajnica, modernizaciju železničkih koridora, energetsku infrastrukturu i digitalnu transformaciju. Time su stvorene pretpostavke za dugoročni i održivi ekonomski rast, kao i jačanje saobraćajne i logističke povezanosti Srbije sa susednim državama, regionom i Evropskom unijom.
