Velika Gospojina je jedan od 12 najvećih pravoslavnih praznika i obeležava se 28. avgusta, uz stroga pravila posta.

Velika Gospojina, poznata i kao Uspenje Presvete Bogorodice, jedan je od 12 najznačajnijih praznika u pravoslavnom kalendaru. Ovaj praznik se redovno obeležava 28. avgusta, a posebno je važan kada pada na petak, jer tada važe posebna pravila za post. Prema crkvenim pravilima, kada je Velika Gospojina u petak, trpeza ostaje posna i nije dozvoljeno posluživanje mrsne hrane.

Velika Gospojina: poreklo i značaj praznika

Velika Gospojina ima duboko značenje za vernike jer slavi Uspenje Presvete Bogorodice. Ovaj praznik dolazi nakon dvonedeljnog strogo posnog perioda, poznatog kao Gospojinski post. Zbog toga mnogi postavljaju pitanje kako se pravilno posti na Veliku Gospojinu, posebno ako praznik pada u dan kada se tradicionalno posti, kao što je petak.

Na sam dan praznika, prema pravilima, dozvoljena je konzumacija ribe, jela pripremljenih na ulju i vina. Mnogi domaćini koji slave Veliku Gospojinu za goste pripremaju posnu trpezu. Tek od 29. avgusta, odnosno sledećeg dana, na slavski sto može da se iznese i mrsna hrana.

Pravila posta i pričešća na crveno slovo

Pitanje posta na Veliku Gospojinu često zbunjuje vernike, naročito kada praznik padne u petak. Iako su riba i vino dozvoljeni, post se nastavlja do 29. avgusta. Vernici koji su postili tokom čitavog perioda imaju mogućnost da pristupe Svetom pričešću, ali samo uz prethodnu pripremu. Na taj način, poštovanje crkvenih pravila ostaje na prvom mestu.

Takođe, važno je napomenuti da je suština praznika u duhovnim vrednostima. Pored poštovanja posta i pripreme trpeze, fokus je na molitvi, zahvalnosti i smirenju. Velika Gospojina je vreme za duhovnu radost i okretanje veri.

Kako se obeležava Velika Gospojina u Srbiji

U mnogim delovima Srbije, Velika Gospojina je i krsna slava, pa domaćini posebno vode računa o pravilima posta, naročito ako praznik pada u petak. Trpeza je tog dana isključivo posna, dok se već narednog dana može služiti mrsna hrana. Pored toga, praznik je prilika za okupljanje porodice, zajedničku molitvu i izražavanje zahvalnosti.

Na kraju, Velika Gospojina je jedan od praznika koji podseća vernike na važnost duhovne discipline i poštovanja tradicije. Pravila vezana za post i trpezu na ovaj dan osmišljena su tako da istaknu značaj praznika, ali i povežu zajednicu kroz zajedničke vrednosti.

Roditelji će moći da podnesu zahtev elektronski ili u centru za socijalni rad, a odluka stiže u roku od 15 dana.

Roditelji koji žele da ostvare pravo na status roditelja negovatelja od 1. oktobra 2026. godine imaće mogućnost da podnesu zahtev elektronskim putem ili neposredno u nadležnom centru za socijalni rad. Ova izmena, prema saopštenju ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milice Đurđević Stamenkovski, ima za cilj da procedura oko statusa roditelja negovatelja bude što jednostavnija i dostupnija svima kojima je to potrebno. Postupak prijave je pojednostavljen i, nakon kompletiranja potrebne dokumentacije, odluka o zahtevu donosiće se u roku od 15 dana.

Prijava za status roditelja negovatelja: Elektronski ili lično

Kako je istakla ministarka Đurđević Stamenkovski, roditelji će moći da biraju između elektronske prijave i podnošenja zahteva u centru za socijalni rad. Na taj način se, osim što se smanjuje administrativno opterećenje, omogućava pristupačnost većem broju građana. Takođe, cilj je da se olakša celokupna procedura i skrati vreme čekanja na rešenje.

Pored toga, donošenje odluke u roku od 15 dana od podnošenja kompletne dokumentacije predstavlja značajno ubrzanje u odnosu na ranije prakse. Ministarka je naglasila da je ovaj potez deo napora Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da pomogne porodicama kojima je potrebna podrška u svakodnevnom životu.

Prava roditelja negovatelja i finansijska podrška

Status roditelja negovatelja donosi pravo na mesečnu naknadu od 65.000 dinara, uz uplatu poreza i doprinosa što uključuje radni staž, zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje. Na taj način, roditelji koji preuzimaju ovu odgovornu ulogu dobijaju sigurnost i pristup svim pravima iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite.

Prema rečima ministarke, ova mera predstavlja značajan korak u unapređenju položaja porodica koje brinu o članovima sa posebnim potrebama. Ministarstvo je odlučno u tome da roditeljima olakša pristup pravima, istovremeno vodeći računa o efikasnoj i transparentnoj proceduri.

Novi sistem prijave i očekivanja

Zahvaljujući novom sistemu, roditelji će imati jasne instrukcije i podršku tokom celog procesa prijave za status roditelja negovatelja. Elektronska prijava omogućava bržu obradu zahteva, dok je lična prijava pogodna za one koji nemaju pristup internetu ili žele dodatne informacije direktno od stručnih radnika u centrima za socijalni rad.

Na kraju, kako je zaključila ministarka Đurđević Stamenkovski, unapređenje sistema za status roditelja negovatelja predstavlja važan korak ka boljoj socijalnoj inkluziji i jačanju podrške porodicama širom Srbije.

Dušan Kozarev i ambasadorka Grčke razgovarali su o unapređenju saradnje u infrastrukturnim projektima i energetici.

Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije Dušan Kozarev sastao se u Beogradu sa ambasadorkom Republike Grčke Marijom Levanti. Tema razgovora bio je nastavak razvoja partnerskih odnosa, sa akcentom na jačanje bilateralne saradnje i aktuelna pitanja od zajedničkog interesa, prema zvaničnoj izjavi.

Kozarev je posebno istakao da tradicionalno dobre odnose između Srbije i Grčke podržavaju redovni susreti zvaničnika i intenzivan politički dijalog. Kako je naglasio, istorijske, verske i kulturne veze predstavljaju snažan temelj na kome se gradi dalje strateško partnerstvo dve države.

Jačanje saradnje kroz infrastrukturne i energetske projekte

Tokom sastanka, akcenat je stavljen na mogućnosti unapređenja saradnje u oblastima infrastrukture i energetike. Razmatrane su zajedničke inicijative, naročito razvoj infrastrukturnih projekata, sa posebnim fokusom na železnički saobraćaj. Osim toga, istaknuta je i potreba za intenziviranjem saradnje u energetskom sektoru, što bi moglo doprineti stabilnosti i napretku obe zemlje.

U razgovoru su analizirane i perspektive političkog dijaloga, pri čemu su obe strane naglasile važnost kontinuiranih konsultacija i razmene mišljenja na najvišem nivou. Takođe, dogovoreno je da se postojeća saradnja proširi na nove oblasti od obostranog interesa.

Evrointegracije i zajednički interesi Srbije i Grčke

Pitanje evrointegracija Srbije takođe je bilo među centralnim temama sastanka. Ambasadorka Grčke, Marija Levanti, potvrdila je podršku svoje zemlje evropskom putu Srbije. Prema njenim rečima, Grčka je spremna da nastavi da pruža konstruktivnu pomoć i savete na tom putu.

Obe strane su izrazile zadovoljstvo dosadašnjim rezultatima međusobne saradnje, ali i spremnost da rade na dodatnom jačanju političkih i ekonomskih veza. Razgovaralo se o aktuelnim regionalnim pitanjima, naglašavajući značaj saradnje za stabilnost i razvoj jugoistočne Evrope.

Na kraju sastanka, zaključeno je da će dijalog i zajednički projekti u narednom periodu doprineti još čvršćem povezivanju Srbije i Grčke. Tokom razgovora o jačanju partnerstva i evrointegracijama, obe strane su potvrdile opredeljenost za nastavak zajedničkog rada na svim nivoima.