Pravoslavna crkva savetuje da se na dan slave ne obilaze grobovi, već da je dan posvećen molitvi i okupljanju porodice

Približavanjem krsne slave, često se javlja pitanje da li je prikladno posetiti groblje i zapaliti sveću preminulim članovima porodice na sam dan slave. Prema učenju Srpske pravoslavne crkve i narodnoj tradiciji, odlazak na groblje tog dana se ne preporučuje. Sveštenici naglašavaju da je krsna slava dan duhovne radosti, zajedništva i molitve, a ne žalosti.

Tokom krsne slave, porodice se okupljaju oko slavske trpeze, pale slavsku sveću i seku kolač, izražavajući zahvalnost svetitelju zaštitniku doma. Preminuli članovi porodice nisu zaboravljeni – oni se pominju u molitvama i ostaju deo porodičnog zajedništva. Duhovnici ističu da je smisao slave povezivanje predaka i potomaka kroz molitvu i blagoslov.

Ako porodica želi da oda poštovanje najmilijima koji više nisu među živima, preporuka je da se groblje obiđe dan ili dva pre slave. Tada se može zapaliti sveća i izgovoriti molitva za preminule, čime se pokazuje poštovanje prema precima koji su čuvali veru i tradiciju doma.

U mnogim krajevima Srbije postoji običaj da se na sam dan slave ne odlazi na groblje, niti pale sveće za pokojne. Ovo nije izraz zaborava, već poštovanja prema prazniku koji proslavlja život, blagoslov i porodično jedinstvo. Pojedini sveštenici navode da se groblje može posetiti po završetku slavskog obeležavanja, kako bi se sačuvala praznična atmosfera i iskazalo poštovanje prema preminulima.

Bez obzira na regionalne razlike u običajima, zajednička poruka ostaje ista – krsna slava je dan svetlosti, vere i okupljanja porodice, a preminuli su tog dana prisutni u molitvi, sećanju i ljubavi svojih najbližih.

Srpski patrijarh Porfirije i jordanski kralj Abdulah II dogovorili su izgradnju pravoslavnog hrama tokom zvanične posete

Srpska pravoslavna crkva uskoro će biti izgrađena na izuzetno značajnom mestu za hrišćane, na lokalitetu gde je, po predanju, Isus Hrist kršten rukom Jovana Krstitelja. Ovu odluku doneo je kralj Jordana Abdulah II, koji je tokom zvanične posete srpskog patrijarha Porfirija Jordanu u decembru prošle godine poklonio parcelu srpskoj crkvi.

Kako je izjavio turistički vodič Samer Khasseb, rođen u Beogradu, ova odluka predstavlja istorijski trenutak za srpski narod, kojem je omogućeno da na jednom od najvažnijih duhovnih mesta na svetu poseti svoju crkvu.

“Jordanski kralj, njegovo veličanstvo kralj Abdulah II, poklonio je parcelu gde će se sagraditi Srpska pravoslavna crkva. To je mesto gde je Isus Hrist kršten rukom Jovana Krstitelja”, rekao je Khasseb.

Prema rečima vodiča, ovaj gest ima neprocenjivu vrednost za vernike sa Balkana, jer sada postoji mogućnost da srpska zajednica ima svoj hram na mestu od globalnog religijskog značaja.

Izgradnja crkve deo je šireg povezivanja i saradnje između Srbije i Jordana, a očekuje se da će u narednom periodu biti poznati detalji o početku radova i planiranom izgledu hrama.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Samer Khasseb (@samer_khasseb_86)

Sagovornik otkriva da su dijete rešavale posledicu, ali ne i uzrok, dok stručnjaci nisu pitali zašto jede

Aleksa Marković izneo je svoju ispovest o dugogodišnjoj borbi sa gojaznošću i emotivnim prejedanjem, ističući da se iza viška kilograma često kriju problemi koje okolina ne vidi. Kako navodi, promena nije počela dijetama, već kada je prepoznao unutrašnje razloge zbog kojih je posezao za hranom.

Marković je godinama pokušavao da reši problem gojaznosti kroz brojne dijete i konsultacije sa nutricionistima, ali su preporuke bile ograničene na kalorijske planove i spiskove dozvoljene hrane. Kako ističe, niko ga nije pitao zbog čega zapravo jede, niti se bavio njegovim emotivnim stanjem.

„Hrana mi nije bila zadovoljstvo. Bila je beg. Dok jedem, ne razmišljam. Čim završim, bol se vrati još jači“, navodi Marković, opisujući kako je stres često vodio do prejedanja, umesto suočavanja sa problemima.

Stručnjaci su, prema njegovim rečima, uglavnom pristupali problemu kroz pravila i zabrane, dok je glavni uzrok ostajao neprepoznat. Dijete su pomagale da na kratko smrša, ali bez trajnog rešenja. Marković podvlači važnost razumevanja psiholoških faktora u borbi sa gojaznošću, smatrajući da je potrebno baviti se uzrocima, a ne samo posledicama.

„Svi su gledali tanjir, a niko ono što nosim u sebi. Svi pretpostavljaju da kada imate višak kilograma da je to zato što samo jedete i da nemate drugih problema“, istakao je Marković, dodajući da promena počinje tek kada osoba postane svesna svojih unutrašnjih borbi.