Stručnjak navodi da običaji variraju po regionima, a odluka zavisi od ličnih uverenja i tradicije
Etnolog Aleksandar Repedžić govorio je o tome šta se u srpskoj kulturi preporučuje kada je reč o odeći preminulih osoba. Tema je posebno osetljiva zbog emotivnih i tradicionalnih aspekata, a odluke porodica često zavise od regionalnih običaja i ličnih osećanja.
Repedžić ističe da praksa razlikuje od kraja do kraja. U nekim sredinama odeća pokojnika daruje se na 40 dana, dok u drugim ovaj običaj ne postoji. “U srpskoj kulturi sama odeća ima magijsko dejstvo. U vlaškoj tradiciji, na 40 dana daruje se pokojnikova odeća, a osoba koja je primi predstavlja pokojnika na pomani. Toga nema u srpskoj kulturi. Na daći od pola godine i na godinu dana, daruje se nova odeća koja se posebno kupuje za tu priliku”, objasnio je Repedžić.
Prema njegovim rečima, odeća ima i magijski aspekt u narodnoj religiji. “Nije dobro sahraniti tuđu odeću s pokojnikom, jer se veruje da će ta osoba biti zavezana ili bolešljiv”, naglašava etnolog. Dodaje da su ranije ljudi imali malo odeće, pa se i garderoba pokojnika često zadržavala ili ponovo koristila.
Repedžić zaključuje da današnji odnos prema odeći preminulih zavisi od porodice i lokalnih običaja. “Ili da se pokloni ili da je nosite, zavisi ko šta voli”, kaže on, napominjući da odeća ne može uticati na karmu prema narodnim verovanjima.
Stručnjak preporučuje da porodice prate sopstvene osećaje i tradiciju svog kraja kada odlučuju šta da učine sa stvarima pokojnih.
