Služba za klimatske promene Kopernikus objavila izveštaj, Srbija beleži značajan pad snežnog pokrivača
Prema najnovijem izveštaju Službe za klimatske promene Kopernikus, u Evropi je tokom perioda od 2022. do 2024. godine zabeleženo više od 170.000 smrtnih slučajeva povezanih sa ekstremnim vrućinama. Izveštaj navodi da je tokom 2025. godine najmanje 95% teritorije Evrope imalo temperature iznad nekadašnjeg proseka, dok su toplotni talasi, suše i poplave značajno pogodili i Srbiju.
Kako je saopšteno, svet je sada za oko 1,4 stepena Celzijusa topliji nego u predindustrijskom periodu, a Evropa se zagreva brže od drugih kontinenata, tempom od 0,57 stepeni po deceniji. Posebno je istaknuto da se kopneni delovi planete zagrevaju brže od mora, a arhipelag Svalbard na severu Evrope beleži porast temperature od preko 1,5 stepeni po deceniji.
U izveštaju se navodi da je tokom 2025. godine smanjen broj dana sa mrazom na gotovo čitavoj teritoriji Evrope, uključujući i nizijske predele Balkana. Nedostatak mraza utiče i na smanjenje snežnog pokrivača, što je postalo izražen problem u Srbiji tokom zime 2025/26. godine. Republički hidrometeorološki zavod je zabeležio da su mnogi nizijski krajevi Srbije ostali bez značajnog snežnog pokrivača, a u Vranju je registrovano samo 7 dana sa snegom, najviše 3 centimetra.
Osim nedostatka snega, Srbija je tokom prošle godine bila pogođena i rekordnom sušom. Jun je zabeležen kao najsušniji mesec od početka merenja, sa 0 milimetara padavina u mnogim mestima. Suše i visoke temperature povećale su i opasnost od šumskih požara na Balkanskom poluostrvu i širom Evrope.
Ekstremne vrućine, nedostatak padavina i toplotni stres predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje stanovništva, navodi se u izveštaju. “Vremenske prilike tokom 2025. godine pokazuju nastavak trenda povećanja temperature i smanjenja snežnog pokrivača”, navodi se u zvaničnoj izjavi.
