Zvanične službe sprovele tajnu operaciju 8. maja 1980. godine zbog bezbednosnih razloga
Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFRJ, sahranjen je 8. maja 1980. godine u Beogradu, što je bio jedan od najvećih medijskih događaja u istoriji glavnog grada. Sahrani su prisustvovale 124 državne delegacije iz celog sveta, uključujući kraljeve, prinčeve i predsednike. Iako je televizijski prenos pratio milionski auditorijum, kasnije je otkriveno da je ceremonija bila pažljivo iscenirana.
Prema svedočenju inženjera Dragomira Gavrilovića iz 2002. godine, Tito je zapravo bio sahranjen dva puta. Prva, javna sahrana, uključivala je postavljanje lagane mermerne maske umesto teške ploče od devet tona, dok su agenti državne bezbednosti zaklanjali kameru tokom ključnog trenutka. Prava, tehnički zahtevna sahrana izvršena je kasno uveče, nakon odlaska kamera i gostiju, uz upotrebu dizalice i u prisustvu najbliže porodice i odabranih funkcionera.
Zvanične službe su, prema navodima bivšeg obaveštajca, sprovele stroge mere zaštite zbog straha od pokušaja krađe posmrtnih ostataka, što je bilo inspirisano ranijim slučajem sa Čarlijem Čaplinom. Tajna operacija nosila je šifru “Jedinstvo”, dok je Tito kodno nazivan “Goran”. Bezbednosne mere uključivale su i ograničenja za strane delegacije i medije.
Dodatno, Jovanka Broz je ispratila supruga na večni počinak uprkos prvobitnoj zabrani, uz podršku nekih stranih državnika. Televizijski prenos je pažljivo planiran na osnovu prethodnih sahrana svetskih lidera.
“Bilo je jasno da se mermerna ploča teška devet tona može postaviti samo pomoću dizalice, a tako dugotrajan i neizvestan čin pred svetskim kamerama ne bi bio prikladan”, izjavio je inženjer Gavrilović.
Istraga o detaljima sahrane otvorena je tek nakon što su učesnici i svedoci izneli svoja saznanja dve decenije kasnije. Slučaj ostaje primer kako su bezbednosni razlozi uticali na tok jednog od najznačajnijih državnih događaja u Jugoslaviji.
