Građani koji nisu uspeli da podnesu prijavu na vreme mogu iskoristiti naknadni rok do 24. oktobra u ponoć.

Vlasnici nelegalnih objekata u Srbiji danas i sutra imaju poslednju priliku da iskoriste naknadni rok i završe prijavu nelegalnih objekata, prema zakonu „Svoj na svome“. Ova mogućnost namenjena je isključivo građanima koji iz objektivnih razloga, poput bolesti ili administrativnih prepreka, nisu podneli prijavu do 8. februara. Prijava nelegalnih objekata moguća je elektronski preko aplikacije „Svoj na svome“, na šalterima pošta i u opštinama širom zemlje.

Elektronska prijava može se podneti do ponoći 24. oktobra, dok šalteri u poštama i opštinama rade prema sopstvenom radnom vremenu. Preporučeno je da opštine organizuju posebna mesta za podnošenje prijava tokom subote, a svaka lokalna samouprava određuje svoj raspored. Građani koji žele da iskoriste ovaj naknadni rok moraju uz prijavu priložiti i dokaz o sprečenosti.

Kako podneti prijavu nelegalnih objekata

Prijava nelegalnih objekata može se izvršiti na nekoliko načina. Najjednostavnija opcija je podnošenje prijave elektronski, putem digitalne platforme Agencije za prostorno planiranje i urbanizam, koristeći JMBG i ličnu kartu ili nalog na portalu eUprava. Takođe, građani mogu prijavu podneti na šalterima 547 pošta širom Srbije ili na još 150 drugih lokacija, kao i u opštinskim uslužnim centrima.

Za one koji su sprečeni iz objektivnih razloga, Gradska uprava Beograda je organizovala rad dežurnih šaltera u subotu, 24. oktobra, od 8 do 16 časova. Prijave se podnose u prostorijama Gradske uprave u Ulici kraljice Marije 1, na 15. spratu. Prijava nelegalnih objekata zahteva i priloženu dokumentaciju koja potvrđuje razloge sprečenosti.

Koliki su troškovi i ko je oslobođen naknade

Troškovi upisa objekta kreću se od 100 do 1.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti), u zavisnosti od veličine objekta i lokacije na kojoj se nalazi. Primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje ili više dece oslobođeni su plaćanja naknade za upis.

Ovaj zakon predviđa da objekti koji su prijavljeni budu evidentirani, a zatim i upisani u katastar nepokretnosti, čime vlasnici dobijaju mogućnost da slobodno raspolažu svojom imovinom. To uključuje prodaju, nasleđivanje, hipoteku, kao i legalno priključenje na komunalnu infrastrukturu. Zakon takođe uvodi nultu toleranciju na novu bespravnu gradnju — svi objekti koji se ubuduće izgrade bez dozvole biće upisani kao vlasništvo države.

Rezultati procesa i podaci o prijavama

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u tehničkom mandatu, Aleksandra Sofronijević, izjavila je da je do sada podneto više od 2,5 miliona prijava u zakonskom roku, dok je u naknadnom periodu stiglo nešto manje od 200.000 prijava. „Neki su govorili da zakon ‘Svoj na svome’ neće uspeti, a mi danas, umesto obećanja, imamo vrlo konkretne rezultate, a to je preko 2,5 miliona podnetih prijava, 1,2 miliona izdatih potvrda i na stotine hiljada već upisanih objekata, odnosno naših građana kao vlasnika – onih koji su dobili dokaz da su svoji na svome“, istakla je Sofronijevićeva.

Prijava nelegalnih objekata u naknadnom roku predstavlja ključnu šansu za sve koji su iz opravdanih razloga propustili prethodni rok. Iskoristite preostalo vreme i završite ovaj proces na vreme.

Mitrovdan, Đurđic i Aranđelovdan spadaju među najvažnije datume u novembru, a Božićni post počinje krajem meseca.

Kalendar slava za novembar donosi brojne važne praznike za pravoslavne vernike u Srbiji. U ovom mesecu obeležavaju se Mitrovdan, Đurđic i Aranđelovdan, dok Božićni post počinje 28. novembra, prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve. S obzirom na to da su slave duboko ukorenjene u tradiciju, za mnoge porodice novembar je vreme okupljanja, paljenja slavske sveće i pripreme posebne slavske trpeze.

Najvažniji datumi u kalendaru slava za novembar

Pre svega, u kalendaru slava za novembar izdvajaju se tri praznika: 8. novembar je Mitrovdan, posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, 16. novembar Đurđic, kada se obeležava obnova hrama Svetog velikomučenika Georgija, dok se 21. novembra slavi Aranđelovdan, Sabor Svetog arhangela Mihaila. Ovi datumi predstavljaju najčešće krsne slave među pravoslavnim Srbima.

Osim njih, u novembru se slave i Sveti Avramije Zatvornik (11. novembar), Sveti Kozma i Damjan ili Vračevi (14. novembar), Sveti kralj Stefan Dečanski (24. novembar), Sveti Jovan Zlatousti (26. novembar) i Sveti apostol Matej (29. novembar). Ovi praznici obeležavaju se u skladu sa crkvenim kalendarom i unose poseban duh u domove vernika.

Običaji i značaj slave u pravoslavnom domu

Slava je za pravoslavne Srbe mnogo više od bogate trpeze. Ona predstavlja dan kada se okupljaju porodica i prijatelji, lomi slavski kolač, pali slavska sveća i iznosi žito u znak sećanja na pretke. Molitva, zahvalnost i poštovanje svetitelja zaštitnika su u središtu običaja, dok se tradicija prenosi na mlađe generacije.

Priprema slavske trpeze zavisi od toga da li praznik pada u vreme posta ili mrsnih dana. Kada slava pada tokom posta, domaćini pripremaju posnu hranu, bez mesa, mlečnih proizvoda i jaja. Riba i ulje dozvoljeni su u skladu sa crkvenim pravilima za određene dane. Najvažniji elementi su slavski kolač, žito, vino i slavska sveća, dok ostale namirnice zavise od porodičnih običaja i mogućnosti.

Kada počinje Božićni post i kako izgleda

Božićni post počinje 28. novembra i traje do 6. januara, odnosno do Badnjeg dana. Tokom ovog perioda, vernici se uzdržavaju od mesa, mleka i jaja, a ulje i vino su dozvoljeni većinom dana, osim sredom i petkom kada se posti na vodi. Riba je dozvoljena subotom i nedeljom, kao i na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice.

Na kraju posta, pravila se pooštravaju, a na Badnji dan se tradicionalno posti na vodi. Pravila posta mogu se razlikovati u zavisnosti od crkvenog kalendara i blagoslova duhovnika, pa se preporučuje konsultacija sa sveštenikom za specifična pitanja.

Šta raditi ako slava padne tokom Božićnog posta

Ako krsna slava pada tokom Božićnog posta, trpeza se prilagođava pravilima posta. Posna jela zauzimaju centralno mesto, dok se tradicija i dalje poštuje kroz molitvu, slavski kolač, žito i gostoprimstvo. Najvažnije je sačuvati suštinu slave, zajedništvo i duhovnu pripremu za predstojeći praznik Božić.

Kalendar slava za novembar tako podseća pravoslavne vernike na datume koje ne bi trebalo zaboraviti, dok kraj meseca donosi početak Božićnog posta kao period duhovnog uzdizanja i porodične tradicije.

Za prvo dete dodeljuje se 507.500 dinara, dok podrška za četvrto dostiže više od 3 miliona dinara.

Finansijska podrška porodicama kroz roditeljski dodatak u Srbiji predstavlja značajnu pomoć, a iznosi variraju u zavisnosti od broja dece. Za prvo dete roditelji ostvaruju pravo na roditeljski dodatak u vrednosti od 507.500 dinara, uz dodatnih 7.500 dinara za nabavku opreme za bebu. U nastavku saznajte koliko iznosi roditeljski dodatak po detetu i na koji način je moguće podneti zahtev za ovu vrstu podrške.

Za drugo dete, roditeljski dodatak iznosi 600.000 dinara, isplaćuje se u 24 mesečne rate po 25.000 dinara. Važno je napomenuti da se za treće i četvrto dete sredstva raspoređuju na period od deset godina. Tako za treće dete, ukupno se isplaćuje 2.280.000 dinara, kroz 120 rata po 19.000 dinara, dok roditelji četvrtog deteta ostvaruju ukupno 3.180.000 dinara, kroz 120 rata po 26.500 dinara.

Pored osnovnog iznosa roditeljskog dodatka, za drugo i treće dete dodeljuje se i jednokratna pomoć od 135.000 dinara. Takođe, za svako dete predviđeno je dodatnih 7.500 dinara namenjenih nabavci opreme za bebu. Ovi iznosi važe za decu rođenu od 1. januara 2024. godine i kasnije.

Kako podneti zahtev za roditeljski dodatak

Sam postupak je pojednostavljen kako bi roditelji odmah po rođenju deteta mogli da predaju zahtev. Zahtev za roditeljski dodatak može se podneti u porodilištu, neposredno nakon rođenja, korišćenjem usluge “Bebo, dobro došla na svet”. Alternativno, moguće je podneti zahtev kod nadležnog organa lokalne samouprave prema mestu prebivališta majke. Rok za podnošenje zahteva je najkasnije do navršene prve godine deteta.

Za decu iz višestruke trudnoće, potrebno je podneti poseban zahtev za svako dete. Pravo na roditeljski dodatak ostvaruje majka, pod uslovom da je državljanka Republike Srbije i da ima prebivalište u zemlji. Ovi uslovi važe za prvo, drugo, treće i četvrto dete.

Prednosti elektronske prijave i šta je potrebno od dokumenata

Preko usluge “Bebo, dobro došla na svet”, roditelji mogu jednim postupkom pokrenuti upis deteta u matičnu knjigu rođenih, prijavu prebivališta, dobijanje zdravstvenog osiguranja i podnošenje zahteva za roditeljski dodatak. Neophodni su važeća lična karta ili pasoš i dogovoreno ime deteta. O toku postupka roditelji dobijaju SMS obaveštenja na broj koji su naveli prilikom prijave u porodilištu, što dodatno olakšava čitav proces i štedi vreme.

Zahvaljujući ovakvom sistemu, roditelji nisu u obavezi da naknadno odlaze na šaltere zbog roditeljskog dodatka, već sve mogu završiti odmah po rođenju deteta. Ovo rešenje doprinosi tome da porodice prvu godinu provedu rasterećenije, sa jasnim planiranjem troškova i većom finansijskom sigurnošću.

Ko ima pravo na roditeljski dodatak

Pravo na roditeljski dodatak ima majka za svako od prva četiri deteta, pod uslovom da je državljanka Republike Srbije i da ima prebivalište u zemlji. Ova podrška namenjena je deci rođenoj od 1. januara 2024. godine. Roditeljski dodatak je osmišljen kao podrška porodicama u prvim godinama života deteta, a način isplate i iznosi omogućavaju dugoročniju stabilnost, naročito kod porodica sa više dece.

Na taj način, roditeljski dodatak u Srbiji postaje važan instrument državne politike podrške porodicama, a pojednostavljen postupak prijave i jasni uslovi ostvarivanja prava dodatno olakšavaju njegovu dostupnost.