Svake godine tokom avgusta u crkvi Panagia Fidousa na Kefaloniji pojavljuju se svete zmije, što privlači vernike iz raznih krajeva.

Na grčkom ostrvu Kefalonija svake godine tokom avgusta odvija se poseban događaj poznat kao svete zmije na Kefaloniji. Ovaj fenomen okuplja vernike i posetioce iz Grčke i šireg regiona. U periodu od 6. do 15. avgusta, tokom praznika Velike Gospojine, u crkvi Panagia Fidousa u oblasti Markopoulo pojavljuju se zmije koje lokalno stanovništvo naziva Bogorodične ili svete zmije. Prema tradiciji, ove zmije su simbol blagoslova i sreće, a njihov dolazak smatra se čudom.

Legenda o svetim zmijama na Kefaloniji

Prema predanju, čudo povezano sa ikonama i svetim zmijama na Kefaloniji datira iz prošlih vekova. Stanovnici sela Markopoulo su, nakon požara u šumi, pronašli netaknutu ikonu Bogorodice na izgorelom drvetu. Ikonu su više puta vraćali u crkvu, ali se ona uvek vraćala na isto mesto. Na tom mestu je sagrađena crkva Panagia Fidousa, koja i danas čuva ovu tradiciju.

Kasnije je u tom kraju osnovan ženski manastir. Kada su gusari pokušali da opljačkaju manastir, prema legendi, monahinje su se molile Bogorodici za zaštitu. Tada je manastir iznenada bio okružen brojnim zmijama, što je nateralo gusare u bekstvo. Od tada, svake godine u avgustu, svete zmije na Kefaloniji izlaze upravo tokom velikih praznika i okupljaju se u crkvi.

Kako izgleda dolazak zmija i šta vernici rade

Tokom liturgije, sveštenici iznose zmije iz staklenih kutija kako bi vernici mogli da ih dotaknu. Mnogi ih stavljaju na glavu ili telo, verujući da će im to doneti sreću i blagoslov. Svete zmije na Kefaloniji su tanke, duge do jednog metra, sa baršunastom kožom i specifičnim obeležjima na glavi i jeziku. Smatra se da su potpuno bezopasne za ljude, zbog čega ih posetioci bez straha dodiruju.

Prema narodnom verovanju, ako se svete zmije na Kefaloniji ne pojave jedne godine, to se tumači kao loš znak za ostrvo. Tako je bilo 1940. godine, pred izbijanje rata, kao i 1953. kada su region pogodili snažni zemljotresi. Zmije su i tada došle u manjem broju, a kasnije je zabeležen i još jedan zemljotres.

Naučna objašnjenja i poreklo fenomena

Iako postoji religiozno tumačenje, stručnjaci su pokušali da objasne fenomen zmija sa biološke strane. Ove zmije pripadaju vrsti Telescopus fallax, poznatoj i kao Mačkooka zmija ili Crnokrpica. Ženke polažu jaja koja se izlegu tokom avgusta, a mlade zmije izlaze baš tokom prazničnih dana. Zbog zvuka crkvenih zvona i okupljanja ljudi, uplašene zmije izlaze iz gnezda i ulaze u crkvu. Neki vernici ih donose i sami, znajući da nisu opasne.

Zmije su blago otrovne, ali njihov otrov nije štetan za ljude. Otrov deluje samo na manje životinje poput glodara i guštera, dok kod ljudi ne izaziva simptome. Pored toga, zubi kojima ubrizgavaju otrov nalaze se pozadi u vilici, što dodatno smanjuje rizik od ujeda.

Zašto svete zmije odlaze iz crkve 16. avgusta

Svete zmije na Kefaloniji ostaju u crkvi do 15. ili 16. avgusta, nakon čega ih sveštenici puštaju nazad u prirodu. Ovaj običaj je deo verske tradicije i svake godine okuplja veliki broj vernika i znatiželjnika. Zbog toga je fenomen svetih zmija na Kefaloniji postao važan deo kulturne i duhovne baštine ostrva, ali i zanimljiva tema za posetioce iz celog sveta.

U poslednjem požaru izgorelo je 7-8% šume, a direktor ‘Vojvodina šume’ ističe da se situacija stabilizuje zahvaljujući povoljnijim vremenskim uslovima.

U požaru koji je pogodio Deliblatsku peščaru izgorelo je između sedam i osam odsto šume, prema poslednjim informacijama iz javnog preduzeća „Vojvodina šume“. Prema rečima direktora Rolanda Kokaija, situacija se trenutno stabilizuje, a očekuje se da će požar biti stavljen pod kontrolu u narednih nekoliko dana.

„Treba naglasiti da do sada nijedna kuća nije izgorela, gorela je samo šuma, oko sedam do osam odsto cele Deliblatske peščare. Inače, Deliblatska peščara ima 32.000 hektara, ali ako ostane na tome, onda će se to u narednih pet godina i obnoviti. Ako bismo ostali na ovome, situacija nije toliko tragična kako je to izgledalo pre dva ili tri dana“, izjavio je Kokai u zvaničnoj izjavi.

Vremenske prilike pomažu vatrogascima

U prethodnim danima, visoke temperature i jak vetar otežavali su borbu sa vatrom. Međutim, temperatura je sada pala i više ne prelazi 40 stepeni tokom dana, već dostiže 32 ili 33 stepena. Osim toga, vetar nije više toliko jak, što značajno olakšava gašenje požara. Zbog toga su ekipe oprezno optimistične i nadaju se skorom završetku akcije.

Kako je istaknuto, završava se presecanje protivpožarnih puteva, a do sada je urađeno oko 25 kilometara ovih linija. Ove mere sprečavaju dalje širenje vatre i pružaju dodatnu sigurnost ekipama na terenu.

Obnova šume i dalji koraci

Prema proceni stručnjaka iz „Vojvodina šume“, ako izgorela površina ostane na trenutnih sedam do osam odsto, Deliblatska peščara bi mogla da se oporavi u narednih pet godina. Ovakva prognoza uliva nadu da će priroda relativno brzo obnoviti izgubljeno zelenilo, pod uslovom da se požar ne proširi dalje.

Ipak, situacija se i dalje pažljivo prati. Stručnjaci ističu da je nastavak povoljnih vremenskih uslova presudan za konačno gašenje vatre. Na taj način, moguće je izbeći veće posledice po ovaj važan prirodni rezervat.

Zahvaljujući angažovanju vatrogasnih ekipa i povoljnim vremenskim promenama, Deliblatska peščara ima šansu za brz oporavak. Sve aktivnosti na terenu usmerene su na to da požar bude potpuno ugašen u najkraćem mogućem roku.

Kompanija Er Srbija privremeno je pomerila letove između Beograda i Katanije zbog vulkanske prašine na aerodromu.

Erupcija vulkana na Siciliji izazvala je privremeno zatvaranje aerodroma Katanija, što je uticalo na letove između Beograda i italijanskog ostrva. Zbog prisustva štetne vulkanske prašine, Er Srbija je saopštila da su letovi JU438 i JU439 između Beograda i Katanije privremeno pomereni. Odluka je doneta danas, a prema saopštenju kompanije, situacija će biti praćena u narednim satima.

Erupcija vulkana paralisala saobraćaj: šta dalje sa letovima?

Letovi JU438 iz Beograda za Kataniju i JU439 iz Katanije za Beograd, planirani za danas, trenutno su odloženi. Aerodrom na Siciliji neće biti otvoren za poletanje i sletanje do kasnih popodnevnih sati. Kao rezultat, kompanija Er Srbija prati razvoj situacije i naglašava da će vreme poletanja zavisiti od stanja na aerodromu ili eventualne dostupnosti alternativnih aerodroma. Ova odluka doneta je radi bezbednosti svih putnika i posade.

Pored toga, iz kompanije poručuju da će ažurirane informacije biti dostupne čim se uslovi za bezbedan saobraćaj steknu. Putnici su pozvani da redovno proveravaju najnovije izmene reda letenja.

Kontakt i preporuke za putnike zbog erupcije vulkana

Prema navodima kompanije, Er Srbija je u stalnom kontaktu sa upravom aerodroma na Siciliji. Takođe, iz kompanije apeluju na putnike da prate zvanične kanale informisanja. Najnovije informacije o statusu letova moguće je dobiti putem zvaničnog sajta airserbia.com, društvenih mreža Er Srbije, ili pozivanjem Kontakt centra na brojeve 0800 111 528 iz Srbije i +381 11 311 21 23 iz inostranstva.

Na kraju, kompanija ističe da su prioritet bezbednost putnika i posade, i da će blagovremeno obavestiti javnost o svim promenama vezanim za letove između Beograda i Katanije. Erupcija vulkana i zatvaranje aerodroma Katanija još jednom su pokazali koliko su prirodni fenomeni nepredvidivi, ali i koliko je važno redovno pratiti zvanične informacije tokom putovanja.