Predsednik opštine Vrnjačka Banja dobio je priznanje NALED-a za doprinos reformama i modernizaciji poslovnog ambijenta

Boban Đurović, predsednik opštine Vrnjačka Banja, izabran je za najčlana NALED-a za 2026. godinu. Ovo prestižno priznanje dodeljeno mu je zbog ključnog doprinosa reformama i unapređenju rada lokalnih samouprava, što potvrđuje važnost reformi u Vrnjačkoj Banji za širu zajednicu. Priznanje je uručeno na svečanoj ceremoniji, a odluku su doneli zaposleni i članovi ove organizacije.

Đurović je član NALED-a od 2018. godine, najpre kao deo nadzornih, a zatim i upravnih tela. Tokom tog perioda aktivno je učestvovao u gotovo svim reformskim procesima u Srbiji, posebno u oblastima modernizacije poslovnog ambijenta i unapređenja rada lokalne samouprave. Prema njegovim rečima, svaki projekat u Vrnjačkoj Banji realizovan je do kraja, što je omogućilo razvoj turizma i privrede u ovom mestu.

Reforme u Vrnjačkoj Banji donose konkretne promene

Jedan od ključnih doprinosa Bobana Đurovića jesu upravo reforme u Vrnjačkoj Banji, koje su često bile pionirske na nacionalnom nivou. Opština je među prvima uvodila elektronsko izdavanje građevinskih dozvola, uvođenje eUprave i unapređenje transparentnosti rada. Zbog toga su reforme u Vrnjačkoj Banji postale uzor i za druge lokalne samouprave u Srbiji.

Đurović ističe da je Vrnjačka Banja postala nacionalni turistički proizvod, sa značajnim investicijama u hotele, velnes i spa-centre, kao i u izgradnju novih atrakcija. „Nijedan projekat započet u Banji nije ostao nezavršen“, naglašava on. Pored toga, turistička sezona traje tokom cele godine, a cilj opštine je da broj noćenja sa sadašnjih 1.200.000 poveća na oko 2.000.000.

Veliki razvojni projekti i podrška zajednici

U planu je i nekoliko značajnih projekata koji bi dodatno unapredili turističku ponudu i poslovni ambijent. Među njima se izdvaja projekat “Od reke do vrha”, koji obuhvata uređenje prostora od Zapadne Morave do auto-puta, izgradnju dokova, umetničke arene, kao i izmestanje dela manifestacija iz centra Banje. Takođe, u planu je i izgradnja gondole koja bi povezala centar Vrnjačke Banje sa planinom Goč. Prema rečima Đurovića, gondola bi bila duga 7,1 kilometar, sa kabinama od 12 sedišta, i prolazila bi kroz najšumovitije delove Goča.

Još jedan važan projekat je Park cveća na prostoru gde se danas održava Lav Fest. Reč je o interaktivnom prostoru na dva hektara, po uzoru na slične projekte u svetu, koji bi dodatno obogatio ponudu mesta.

Socijalna podrška i ulaganje u lokalnu zajednicu

Osim razvoja infrastrukture i turizma, Vrnjačka Banja i dalje ulaže u socijalne programe i podršku građanima. Budžet opštine danas iznosi oko 2,7 milijardi dinara, što je gotovo pet puta više nego 2012. godine. Zbog toga su povećana izdvajanja za socijalne i razvojne programe, uključujući pomoć za svako rođeno dete, besplatne užine i prevoz za treće dete u porodici, kao i podršku za ekskurzije i socijalno ugrožene kategorije.

Posebna pažnja posvećena je i deci sa smetnjama u razvoju, za koju su obezbeđeni lični asistenti i dodatna podrška. Svi ovi koraci jasno pokazuju kako reforme u Vrnjačkoj Banji donose konkretne promene ne samo za lokalnu zajednicu, već i kao primer za druge sredine u Srbiji.

Savski park 19. i 20. septembra postaje mesto okupljanja dece, roditelja i više od 60 izlagača

Najmlađe i njihove roditelje ovog septembra očekuje 42. Dečji sajam u Beogradu, koji se održava 19. i 20. septembra u Savskom parku na Beogradu na vodi. Sajam traje oba dana od 10 do 19 časova, dok je program na velikoj bini planiran od 11 do 19 sati, prema saopštenju organizatora. Ove godine, posetioce očekuje besplatan ulaz i bogat sadržaj namenjen deci različitih uzrasta.

Program Dečjeg sajma u Beogradu

Tokom dva sajamska dana, Savski park će biti ispunjen raznovrsnim događajima. Na sceni će nastupati dečji horovi, baletske i folklorne grupe, a program će upotpuniti animatori i omiljeni dečji junaci. Osim toga, mališani će moći da uživaju u predstavama, učestvuju u radionicama, igraju se i takmiče u zanimljivim disciplinama.

Više od 60 izlagača predstaviće proizvode, igre i aktivnosti prilagođene deci i roditeljima. Ideja organizatora je da deca ne budu samo publika, već da se aktivno uključe u program, isprobaju nove veštine, steknu nova znanja i, u nekim slučajevima, osvoje nagrade. Takođe, roditelji će moći da se informišu o novitetima vezanim za dečji razvoj, edukaciju i slobodno vreme.

Humanitarni aspekt i podrška porodicama

Ovogodišnji Dečji sajam u Beogradu ima i poseban humanitarni segment. Organizovan je bazar za HISBAS Centar, koji pruža podršku deci sa razvojnim, neurološkim i motoričkim izazovima, kao i njihovim porodicama. Na taj način, posetioci sajma mogu da doprinesu zajednici pružajući podršku ovom centru dok uživaju u zabavi i druženju.

Pored toga, izložbeni prostor sajma biće prilika za upoznavanje sa različitim organizacijama i inicijativama koje rade sa decom i za decu. Učesnici i izlagači će se potruditi da svi posetioci pronađu program ili aktivnost po svojoj meri.

Praktične informacije za posetioce

Ulaz na Dečji sajam u Beogradu je besplatan za sve posetioce. Program traje oba dana, 19. i 20. septembra, od 10 do 19 časova u Savskom parku na Beogradu na vodi. Organizatori pozivaju roditelje da zajedno sa decom provedu kvalitetno vreme, nauče nešto novo i podrže humanitarnu akciju. Sajam je namenjen porodicama sa decom različitih uzrasta, a raznovrstan sadržaj garantuje zanimljiv vikend prepun igre, kreativnosti i druženja.

Sever i zapad Srbije zahvatili su jesenji uslovi i kiša, dok je jug zadržao tropske vrućine i jak vetar.

Nagli prodor hladnog fronta i temperaturna razlika obeležili su današnje vreme u Srbiji. U pojedinim delovima zemlje zabeleženo je čak više od 20 stepeni razlike u samo nekoliko desetina kilometara, što je retka pojava i za klimatske prilike ovog regiona. Prema saopštenju, u Vojvodini je danas izmereno jesenjih 17 stepeni, dok u Kruševcu i Ćupriji temperatura dostiže 38 stepeni. Ova promena vremena u Srbiji izazvala je veliko interesovanje među građanima, ali i stručnjacima.

Na severu i zapadu zemlje, crni oblaci stigli su sa zapada regiona, donoseći kišu, pljuskove sa grmljavinom i jak severozapadni vetar. Zbog toga su temperature u Vojvodini i delovima Mačve i Podrinja znatno niže nego u ostatku Srbije. Tako je u Subotici i Novom Sadu izmereno samo 2 stepena, dok je Beograd danas imao 8 stepeni. U Nišu i Čačku temperature su se kretale oko 4 stepena, a u Leskovcu je izmereno svega 1 stepen.

Promena vremena u Srbiji podelila zemlju na dva klimatska područja

U isto vreme, južni, centralni i istočni delovi zemlje ostali su pod uticajem tople vazdušne mase i pojačanog južnog vetra. U tim krajevima temperature su prelazile 35 stepeni, pa su građani u Kruševcu i Ćupriji zabeležili čak 38 stepeni. Ovakva nagla promena nije uobičajena za ovo doba godine, što dodatno naglašava ozbiljnost situacije.

Zbog izraženog hladnog fronta, došlo je do značajnog pada temperature na malom rastojanju. Dok su neki uživali u pravim jesenjim uslovima, drugi su se još borili sa poslednjim tropskim talasom u Srbiji. Promena vremena u Srbiji posebno je pogodila one koji su se zatekli na putu, jer su se u kratkom roku susretali sa potpuno različitim vremenskim uslovima.

Dalji razvoj situacije i prognoza

Hladni front očekuje se da će do kraja dana i tokom večeri preći i preko centralne Srbije. Tako će i jug i istok zemlje biti zahvaćeni kišom, pljuskovima sa grmljavinom i jakim severozapadnim vetrom. Prognoza navodi da će se temperature postepeno izjednačavati, ali i dalje ostaje mogućnost kratkotrajnih lokalnih nepogoda.

U Beogradu je zabeleženo prijatnijih 30 stepeni, uz pojačan vetar i najavu prolaznih padavina. Ipak, građani su spremni na nove promene, jer je i narednih dana moguće dalje zahlađenje. Ovakvi ekstremi podsećaju na sve izraženije klimatske promene koje iz godine u godinu postaju sve vidljivije i u našim krajevima.