Zbog pojačanog priliva vozila na auto-putu E-80 formirana je duga kolona, a vozačima se savetuje oprez

Saobraćaj na auto-putu E-80 trenutno je otežan zbog kolapsa na graničnom prelazu Gradina, gde je formirana velika kolona vozila, prema saopštenju „Puteva Srbije“. Na ovom prelazu, zbog pojačanog priliva automobila, čekanja su višesatna, a vozači su pozvani da prate zvanične informacije o stanju na putu.

Kolaps na graničnom prelazu Gradina otežava saobraćaj

Zbog trenutne situacije, obustavljen je saobraćaj ispred ulaza u desnu cev tunela Pržojna padina u smeru ka graničnom prelazu Gradina za sva vozila. Kao rezultat toga, vozači se suočavaju sa nepreglednim kolonama koje se protežu od granice do portala „Pogon“. „Putevi Srbije“ su istakli da će javnost biti blagovremeno obaveštena o normalizaciji saobraćaja.

Vozačima je savetovano dodatno strpljenje i oprez, naročito tokom vožnje na ovom potezu. S druge strane, putnici na graničnom prelazu Gradina prijavljuju višesatna zadržavanja, što dodatno utiče na protok saobraćaja na auto-putu E-80.

Zadržavanja i preporuke za vozače na auto-putu E-80

Na graničnom prelazu Gradina vozila na izlazu iz zemlje čekaju oko 180 minuta, dok je na Preševu zadržavanje oko 90 minuta, a na Gostunu 20 minuta. Osim toga, na putničkim terminalima graničnog prelaza Horgoš, na ulazu u Srbiju, čekanja su oko 30 minuta.

Na kamerama AMSS može se videti da su najveća zadržavanja na ulazu u Makedoniju i Bugarsku, gde su gotovo sve trake pune vozila. Mnogi turisti su i tokom noći i jutra upozoravali druge vozače putem društvenih mreža da posebno izbegavaju prelaz Gradina zbog nepreglednih kolona i dugih čekanja.

Na naplatnim stanicama na auto-putevima kroz Srbiju trenutno nema zadržavanja, što olakšava prolaz na drugim deonicama, iako je problem lokalizovan na graničnom prelazu Gradina. Nadležne službe i dalje prate stanje na terenu i apeluje se na sve učesnike u saobraćaju da budu strpljivi i da prate novoizdane informacije o normalizaciji toka saobraćaja.

Privremeno sniženje akciza na derivate nafte obuhvata olovni i bezolovni benzin, kao i dizel, prema odluci Vlade Srbije.

Vlada Srbije donela je odluku o privremenom smanjenju akciza na gorivo za 20 odsto, prema saopštenju objavljenom u Službenom glasniku. Ova mera važi od danas i trajaće do 26. jula, a odnosi se na sve derivate nafte.

Akcize na gorivo u Srbiji: detalji odluke

Privremeni iznos akcize za olovni benzin sada iznosi 61,24 dinara po litru. Za bezolovni benzin akciza je određena na 57,60 dinara po litru, dok za gasna ulja (dizel) iznosi 59,23 dinara po litru. Ova promena obuhvata celu teritoriju Srbije i odnosi se na sve obveznike akciza.

Razlozi za smanjenje akciza i rok trajanja mere

Kako je objavljeno, Vlada Srbije usvojila je ovu odluku zbog povećanja proizvođačkih cena derivata nafte. Povećanje cena sirove nafte na svetskom tržištu direktno je uticalo na rast cena goriva u Srbiji. Zbog toga je privremeno smanjenje akciza uvedeno kao mera za ublažavanje finansijskog pritiska na potrošače.

Važenje i značaj odluke za građane

Mera smanjenja akciza na gorivo u Srbiji važi do 26. jula. Takođe, tokom tog perioda biće na snazi niže cene akciza za sve vrste goriva navedene u odluci. Očekuje se da će ova odluka uticati na stabilizaciju tržišta goriva i olakšati troškove građanima. Prema saopštenju, cilj mere je da privremeno ublaži posledice rasta cena nafte, dok će se dalje korake razmatrati po isteku roka. Na taj način država odgovara na promene na globalnom tržištu i nastoji da zaštiti domaće potrošače.

Stručnjaci ističu da je smirenost ključna posle uboda, a pogrešan potez može pogoršati posledice.

Ubod ose ili pčele može izazvati različite reakcije kod ljudi, a pogrešno postupanje odmah nakon uboda može pogoršati stanje. Tokom letnjih meseci, kada je aktivnost ovih insekata najizraženija, susreti sa njima nisu retki, naročito u prirodi, voćnjacima i vikendicama. Stručnjaci napominju da je važno razlikovati tipične reakcije od potencijalno opasnih stanja kao što je anafilaktički šok.

Ubod ose ili pčele: najčešće reakcije i prvi koraci

Pre svega, većina ljudi nije alergična na ubod ose ili pčele, kako objašnjava pčelar Stefan Stevanović. Tipične reakcije na ubod su svrab, otok i crvenilo, a ove tegobe najčešće nestanu u roku od jednog do dva dana ako se primene hladne obloge. Međutim, pogrešan pokušaj uklanjanja žaoke može dovesti do ozbiljnijih posledica, pa stručnjaci savetuju da se žaoka ukloni noktom, uz guranje u stranu, a ne prstima. Ova metoda pomaže da se izbegne dodatno istiskivanje otrova u kožu.

Ključne greške koje treba izbeći nakon uboda

Osim toga, Stevanović upozorava da vađenje žaoke prstima može istisnuti sav preostali otrov i pogoršati reakciju. Zbog toga je važno primeniti pravilan način uklanjanja. Takođe, instinktivna reakcija mlataranja rukama kada se insekt približi često je pogrešna. Pčele i ose nisu agresivne osim u blizini svojih košnica i najčešće reaguju samo ako ih isprovociramo naglim pokretima. Ose su, prema rečima stručnjaka, četiri puta brže od čoveka, pa pokušaji fizičkog obračuna nisu efikasni.

Kada je ubod ose ili pčele opasan?

Iako većina ljudi doživi blage simptome, jedan do tri odsto populacije može imati ozbiljnu alergijsku reakciju, poznatu kao anafilaktički šok. Ova reakcija uključuje izraženu koprivnjaču i osećaj gušenja, pri čemu simptomi nastupaju brzo, često između pet i petnaest minuta nakon uboda. U takvim slučajevima, neophodno je odmah se obratiti lekaru, jer su to znakovi teške alergijske reakcije koja može biti životno ugrožavajuća.

Za one koji su već svesni da su alergični na ubod, preporučuje se da uvek imaju pri sebi odgovarajuću terapiju. Adrenalinska injekcija za samostalno davanje, poznata kao „EpiPen“, može spasiti život do dolaska medicinske pomoći. Prema rečima pčelara Stevanovića, posedovanje takve injekcije od ključnog je značaja, ne samo za osobu koja je alergična, već i za ljude u njenoj blizini.

Prevencija i smirenost kao najbolja zaštita

Na kraju, stručnjaci ističu da je smirenost najvažniji saveznik kada dođe do uboda ose ili pčele. Pravilno uklanjanje žaoke i izbegavanje naglih pokreta mogu smanjiti rizik od ozbiljnih posledica. Pre svega, poznavanje sopstvenih zdravstvenih rizika i blagovremena reakcija u slučaju simptoma anafilaktičkog šoka mogu biti presudni za ishod. Na taj način, tokom letnjih meseci i povećane aktivnosti insekata, možemo bezbednije boraviti u prirodi i izbeći potencijalne komplikacije.