U srpskoj tradiciji, bosiljak na Veliku Gospojinu simbolizuje blagoslov i zaštitu doma, prema narodnim običajima.

Srpska pravoslavna crkva i vernici 28. avgusta obeležavaju praznik Uspenje Presvete Bogorodice, poznat kao Velika Gospojina. Ovaj dan zauzima posebno mesto u narodnim običajima, a jedan od najprepoznatljivijih je dodavanje bosiljka u hranu. Prema narodnom verovanju, običaj bosiljak na Veliku Gospojinu ima dublje značenje i vezuje se za blagoslov i zaštitu doma.

Praznik Velika Gospojina obeležava uspomenu na upokojenje Presvete Bogorodice i njeno uznesenje. Slavi se 28. avgusta po gregorijanskom, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru. Ovim danom završava se dvonedeljni Gospojinski post. Takođe, praznik je duboko ukorenjen u tradiciji i običajima koji su se razvijali vekovima.

Simbolika bosiljka na Veliku Gospojinu

Bosiljak na Veliku Gospojinu nije samo začin. U srpskoj tradiciji, on ima posebno mesto. Korišćen je u crkvenim obredima, ali i u svakodnevnom životu kao simbol blagoslova, zdravlja i zaštite porodice. Zbog toga žene, prema običaju, na ovaj praznik stavljaju bosiljak u hranu koju pripremaju za svoje ukućane. Smatra se da bosiljak na Veliku Gospojinu donosi blagoslov Presvete Bogorodice i štiti dom od zla.

Osim toga, praznik je posvećen majkama, deci, zdravlju porodice i plodovima zemlje. U mnogim krajevima Srbije, veruje se da posebno na ovaj dan treba u hrani koristiti bosiljak kako bi se dodatno prizvala zaštita i zdravlje. Na taj način, običaj bosiljak na Veliku Gospojinu ostaje važan deo kulture i identiteta.

Veza između tradicije i crkvenih običaja

Zanimljivo je da običaj bosiljak na Veliku Gospojinu potiče iz narodnog verovanja, a ne iz crkvenog pravila. Ipak, njegova simbolika je vremenom prihvaćena i u crkvenim obredima, gde se bosiljak koristi tokom raznih svečanosti. Pored toga, u mnogim domovima i danas se neguje praksa da se bosiljak stavi na sto ili u jelo, verujući da će doneti mir i blagostanje.

Na kraju, običaj bosiljak na Veliku Gospojinu pokazuje kako se tradicija i vera isprepliću u svakodnevnom životu. Na ovaj način, praznik dobija dodatno značenje i povezuje generacije kroz zajedničke vrednosti i običaje.

Od početka godine Komesarijat je obezbedio dom za 250 porodica izbeglica i interno raseljenih lica širom Srbije.

Od početka godine, Komesarijat za izbeglice i migracije obezbedio je stambenu podršku za ukupno 250 porodica izbeglica i interno raseljenih lica širom Srbije, prema saopštenju ove institucije. Ovaj rezultat potvrđuje da država kontinuirano brine o porodicama kojima je podrška najpotrebnija, sa ciljem da im se obezbede sigurniji i dostojanstveniji uslovi za život. Stambena podrška izbeglicama i interno raseljenim licima tako ostaje prioritet, naglasila je komesarka Nataša Stanisavljević.

„Rešavanje stambenog pitanja jedan je od najvažnijih preduslova za siguran i dostojanstven život svake porodice. Zato je naša obaveza da nastavimo da budemo podrška porodicama izbeglica i interno raseljenih lica i da konkretnim merama pomažemo tamo gde je pomoć najpotrebnija. Činjenica da smo od početka godine obezbedili stambenu podršku za 250 porodica pokazuje da se sistemska i odgovorna politika države nastavlja i da rezultati te politike stižu do ljudi širom Srbije“, izjavila je Nataša Stanisavljević.

Vlada Srbije i Komesarijat: saradnja sa lokalnim samoupravama

Prema zvaničnom saopštenju, Komesarijat za izbeglice i migracije sprovodi različite programe u partnerstvu sa gradovima i opštinama širom Srbije. Ovi programi omogućavaju porodicama da reše svoje stambeno pitanje kroz dodelu građevinskog materijala, seoskih kuća sa okućnicom, ali i druge oblike stambenog zbrinjavanja. Na taj način, sistemska podrška pruža konkretne rezultate u više lokalnih zajednica.

Takođe, u skladu sa politikom predsednika Republike Srbije, država nastavlja da pruža podršku izbeglicama i interno raseljenim licima, nastojeći da unapredi njihove životne uslove. Time se stambena podrška izbeglicama i interno raseljenim licima ističe kao deo šire strategije za inkluziju i ravnopravnost ovih grupa u društvu.

Stambena podrška izbeglicama i interno raseljenim licima: značaj za zajednicu

Obezbeđivanje krova nad glavom za 250 porodica od početka godine, kako navodi Komesarijat, ima višestruk značaj. Osim što doprinosi bezbednosti i stabilnosti porodica, ovakve mere jačaju i lokalne zajednice, stvarajući uslove za bolju integraciju izbeglica i interno raseljenih lica. S druge strane, kontinuirana podrška pokazuje posvećenost države pružanju pomoći najugroženijima, što je važan faktor za socijalnu koheziju.

Na kraju, iz Komesarijata poručuju da će, kroz nastavak saradnje sa lokalnim samoupravama i primenu sistemskih mera, stambena podrška izbeglicama i interno raseljenim licima ostati u fokusu. Time se potvrđuje da je rešavanje stambenih pitanja ključan korak ka sigurnijem i dostojanstvenijem životu za sve ugrožene porodice u Srbiji.

Bivši komandant Vojske Republike Srpske, Ratko Mladić, preminuo je juče, 2. avgusta, u 84. godini života, u pritvoru Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu.

Prema rečima ministra pravde Srbije Nenada Vujića, Mladić bi trebalo da bude sahranjen uz najviše državne i vojne počasti. O mestu sahrane odlučiće njegova porodica, dok se u Beogradu očekuje više informacija o tome kada će telo biti preneto u Srbiju.

Vujić je rekao da sve trenutno zavisi od birokratskih procedura Mehanizma u Hagu, uključujući i najavljenu istragu o smrti.

„Dobili smo odgovor da su na putu, pa će se danas vratiti. Danas ćemo više znati, jer sve zavisi sada od njihovih procedura, šta znači otvaranje istrage, da li će to usporiti preuzimanje tela. Mi smo spremni da krenemo za Hag čim saznamo koji su to sledeći koraci, uz strogo poštovanje svih želja porodice generala Mladića s kojima smo mi iz Vlade u redovnom kontaktu“, rekao je Vujić.

Ministar je istakao da će general Mladić, kada je reč o državnom aspektu sahrane, imati sve vojne i državne počasti koje mu pripadaju.

„To je sve na njima da iznesu. Sigurno je da će general Mladić imati sve vojne i državne počasti koje mu pripadaju kada govorimo o državi. O mestu će odlučiti porodica“, kazao je Vujić.

On je najavio i da će Ministarstvo pravde Srbije uputiti dopis Mehanizmu u Hagu povodom istrage o smrti Mladića. Beograd očekuje da se utvrdi ne samo neposredni uzrok smrti, već i da se ispita da li je tokom boravka u pritvoru imao adekvatnu medicinsku negu.

Na pitanje da li Srbija sada ima mogućnost da zatraži preispitivanje načina na koji je prema Mladiću postupano tokom poslednjih dana njegovog života, Vujić je odgovorio da će Beograd tu mogućnost iskoristiti i obratiti se Mehanizmu u Hagu.

Mladić je preminuo juče u popodnevnim časovima u pritvoru Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove. Njegovo zdravstveno stanje već duže vreme bilo je ozbiljno narušeno, usled posledica više pretrpljenih moždanih i srčanih udara.

Odbrana i porodica su u više navrata apelovali na Haški tribunal i tražili njegovo privremeno puštanje na slobodu radi lečenja u Srbiji, tvrdeći da u pritvoru nije imao adekvatnu negu. Ti zahtevi, međutim, nisu prihvaćeni.