Bivši komandant Vojske Republike Srpske, Ratko Mladić, preminuo je juče, 2. avgusta, u 84. godini života, u pritvoru Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu.

Prema rečima ministra pravde Srbije Nenada Vujića, Mladić bi trebalo da bude sahranjen uz najviše državne i vojne počasti. O mestu sahrane odlučiće njegova porodica, dok se u Beogradu očekuje više informacija o tome kada će telo biti preneto u Srbiju.

Vujić je rekao da sve trenutno zavisi od birokratskih procedura Mehanizma u Hagu, uključujući i najavljenu istragu o smrti.

„Dobili smo odgovor da su na putu, pa će se danas vratiti. Danas ćemo više znati, jer sve zavisi sada od njihovih procedura, šta znači otvaranje istrage, da li će to usporiti preuzimanje tela. Mi smo spremni da krenemo za Hag čim saznamo koji su to sledeći koraci, uz strogo poštovanje svih želja porodice generala Mladića s kojima smo mi iz Vlade u redovnom kontaktu“, rekao je Vujić.

Ministar je istakao da će general Mladić, kada je reč o državnom aspektu sahrane, imati sve vojne i državne počasti koje mu pripadaju.

„To je sve na njima da iznesu. Sigurno je da će general Mladić imati sve vojne i državne počasti koje mu pripadaju kada govorimo o državi. O mestu će odlučiti porodica“, kazao je Vujić.

On je najavio i da će Ministarstvo pravde Srbije uputiti dopis Mehanizmu u Hagu povodom istrage o smrti Mladića. Beograd očekuje da se utvrdi ne samo neposredni uzrok smrti, već i da se ispita da li je tokom boravka u pritvoru imao adekvatnu medicinsku negu.

Na pitanje da li Srbija sada ima mogućnost da zatraži preispitivanje načina na koji je prema Mladiću postupano tokom poslednjih dana njegovog života, Vujić je odgovorio da će Beograd tu mogućnost iskoristiti i obratiti se Mehanizmu u Hagu.

Mladić je preminuo juče u popodnevnim časovima u pritvoru Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove. Njegovo zdravstveno stanje već duže vreme bilo je ozbiljno narušeno, usled posledica više pretrpljenih moždanih i srčanih udara.

Odbrana i porodica su u više navrata apelovali na Haški tribunal i tražili njegovo privremeno puštanje na slobodu radi lečenja u Srbiji, tvrdeći da u pritvoru nije imao adekvatnu negu. Ti zahtevi, međutim, nisu prihvaćeni.

Prema narodnim običajima, vreme na Veliku Gospojinu može najaviti kakva nas jesen i zima očekuju ove godine.

Na dan kada se obeležava Velika Gospojina, mnogi se osvrću na narodno verovanje koje govori da vreme na ovaj praznik može otkriti šta nas čeka tokom jeseni i zime. Prema narodnim običajima, naši preci su pažljivo posmatrali nebo, sunce, kišu i druge pojave u prirodi, verujući da ti znaci mogu biti pokazatelji nadolazećih promena godišnjih doba.

Vreme na Veliku Gospojinu kao najava jeseni i zime

Vreme na Veliku Gospojinu ima posebno mesto u narodnoj tradiciji. Ako je tog dana vedro i sunčano, ljudi su očekivali mirniju i prijatniju jesen i zimu. S druge strane, ako praznik prati kiša, oblaci ili nevreme, prema verovanju, predstoje promenljivi i hladniji dani.

Zanimljivo je da su naši stari posebnu pažnju obraćali i na grmljavinu ili nagle promene vremena tokom ovog praznika. Smatrali su da ni jedna od ovih pojava nije slučajna, već može najaviti kako će se vreme razvijati u nedeljama koje slede.

Međudnevnica i značaj za prirodu

Period između Velike i Male Gospojine poznat je kao međudnevnica. U tom periodu ljudi su tradicionalno brali lekovito bilje, jer se verovalo da tada ima posebnu snagu. Osim toga, priroda se postepeno priprema za dolazak jeseni, što se može primetiti i kroz promene u biljkama i vremenskim prilikama.

Pored toga, verovanja vezana za vreme na Veliku Gospojinu podsećaju na važnost posmatranja prirode i njenog ritma. Naši preci su, posmatrajući promene oko sebe, razvili sistem tumačenja koji je prenošen generacijama.

Kako tumačiti trenutno vreme na Gospojinu

Danas, iako su vremenske prognoze postale preciznije, mnogi i dalje obraćaju pažnju na to kakvo je vreme na Veliku Gospojinu. Ova narodna tradicija živi kroz svakodnevne razgovore, jer se i dalje pitamo da li će vedro nebo ili kiša ovog dana uticati na to kako će jesen i zima izgledati.

Na kraju, narodna verovanja o vremenu na Veliku Gospojinu ostaju deo bogate kulturne baštine i podsećaju nas na povezanost čoveka i prirode. Takođe, bez obzira na savremene metode prognoze, tradicija tumačenja znakova iz prirode i dalje ima svoje mesto u svakodnevnom životu.

Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje zbog vetra do 70 km/h, a situacija sa požarima ostaje nestabilna.

Upozorenje zbog jaki udari vetra u Deliblatskoj peščari izdato je za predstojeći vikend, jer se očekuje značajan porast rizika od novih požara. Prema saopštenju, najkritičniji periodi biće noć i subotnje jutro, kada bi vetar mogao dodatno ugroziti stabilizovanu situaciju na ovom području.

Situacija sa požarima u Srbiji trenutno je stabilna, ali prognoze pokazuju da jaki udari vetra u Deliblatskoj peščari mogu rasplamsati vatru. Na planini Stolovi i kod Lukova kod Vranja stanje je bolje, ali požari još nisu u potpunosti lokalizovani. Požar koji je prethodnih dana izbio između Kraljeva i Lučana, zahvatio je oko 15 hektara niskog rastinja i šiblja, ali je trenutno pod kontrolom.

Upozorenje zbog vetra: brzine do 70 kilometara na čas

Meteorolog Slobodan Sovilj je istakao da su petak i subota najopasniji dani za moguće širenje požara. Najjači udari vetra očekuju se tokom noći i u subotu ujutru, a brzine mogu dostići 15 do 17 metara u sekundi, što je između 50 i 60 kilometara na čas. Na pojedinim mestima udari vetra mogu privremeno biti i do 70 kilometara na čas. Zbog toga je Republički hidrometeorološki zavod izdao posebno upozorenje za područje Deliblatske peščare.

Jak vetar može proširiti požare tako što donosi kiseonik vatri, ali i prenosi varnice i žar na stotine metara od izvorišta. Time se povećava opasnost da se vatra proširi na nova područja, iako je većina požara trenutno pod kontrolom.

Požari kod Leskovca i situacija na ostalim lokacijama

U međuvremenu, veliki požar izbio je na regionalnoj deponiji Željkovac kod Leskovca. Na terenu se nalazi 18 vatrogasaca, a u gašenju pomažu i radnici preduzeća koja gazduju deponijom, uz podršku lokalnih javnih preduzeća i njihove mehanizacije. Dim sa deponije širi se prema selima Guberevac i Bunibrod.

Načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić naveo je da u Srbiji trenutno ima 12 aktivnih požara. Prvi put satelitski snimci ne očitavaju žarišta u Deliblatskoj peščari, ali se i dalje apeluje na oprez zbog vremenskih uslova tokom vikenda. „Vetar u tom delu zemlje može dostići i do 90 kilometara na čas“, izjavio je Čaušić.

Na planini Stolovi je, kako je navedeno, stanje povoljnije u odnosu na ranije dane, ali požar još uvek nije pod potpunom kontrolom. Vatra je zaustavljena sa tri strane, dok je podnožje Čikera i dalje kritično zbog nepristupačnog terena i vetra. Požar između Kraljeva i Lučana je pod kontrolom, uz angažovanje vatrogasaca i lokalnog stanovništva.

Opasnost od novih požara ostaje visoka

Prema zvaničnim informacijama, šesti dan traje požar u Lukovu kod Vranja, a vatrogasci su i dalje na terenu. Iako su neki požari lokalizovani, rizik od novih vatra povećava se zbog jaki udari vetra u Deliblatskoj peščari. Zbog toga nadležne službe apeluju na pojačan oprez tokom vikenda, posebno u delovima gde je požarna opasnost tradicionalno visoka.

Situacija se pažljivo prati, a građani se pozivaju da budu odgovorni i poštuju sve mere predostrožnosti. Očekuje se da će se stanje narednih dana stabilizovati, ukoliko ne dođe do novih nepovoljnih klimatskih uslova.