Imunolog Borislav Kamenov objašnjava koje mere mogu pomoći protiv širenja virusa i koje grupe su najugroženije.

Groznica Zapadnog Nila izaziva zabrinutost zbog sve većeg broja slučajeva, a virus je prema poslednjim podacima odneo osam života u regionu. Prema rečima imunologa Borislava Kamenova, groznica Zapadnog Nila posebno ugrožava hronične bolesnike, a zaštita od komaraca ključna je mera prevencije.

Borislav Kamenov, imunolog, ističe da su hronični bolesnici, među kojima su osobe sa dijabetesom i hipertenzijom, najviše izloženi riziku od ozbiljnih komplikacija koje može izazvati groznica Zapadnog Nila. On objašnjava da klimatske promene olakšavaju širenje virusa na širem području, uključujući i Srbiju.

Kako se prenosi groznica Zapadnog Nila

Kamenov naglašava da su ptice prirodni rezervoar virusa, dok su komarci ključni za prenošenje bolesti na ljude. „Ptice koje su obolele mogu preleteti velike teritorije i doneti virus na nove prostore. Komarci ga dalje prenose na ljude, dok se bolest ne može preneti direktno sa čoveka na čoveka, već isključivo preko ujeda komarca“, objašnjava Kamenov. Prethodno se verovalo da samo tigrasti komarci predstavljaju rizik, ali sada je poznato da čak 43 vrste komaraca mogu preneti virus.

Koje mere zaštite su najefikasnije

Zaštita od ujeda komaraca najvažnija je kada je u pitanju groznica Zapadnog Nila. Kamenov preporučuje upotrebu repelenata, nošenje dugih pantalona i čarapa, kao i postavljanje mrežica na prozore i vrata. „To je jedina prava zaštita u ovom trenutku. Ne postoji lek koji direktno leči ovu infekciju, zato je prevencija najvažnija“, ističe Kamenov.

Simptomi i klinička slika

Kod većine zaraženih, oko 80 odsto, simptomi ne postoje i oni ne znaju da su bolesni. Oko 20 odsto ljudi razvije blage simptome slične drugim virusnim infekcijama: povišena temperatura i bolovi u mišićima. Ipak, kod manjeg broja obolelih može doći do ozbiljnih komplikacija kao što je encefalitis, što može dovesti do ukočenog vrata, povraćanja i gubitka svesti.

Napredak u istraživanjima i mogućnosti lečenja

Iako specifičan lek za groznicu Zapadnog Nila još ne postoji, novo istraživanje koje sprovode naučnici iz Instituta Paster iz Beograda daje nadu. Izolovane su memorijske B ćelije od pacijenata koji su preboleli infekciju, a od njih su razvijena monoklonska antitela koja su se pokazala efikasnim u eksperimentalnim uslovima na životinjama. Trenutno se ispituje bezbednost ove potencijalne terapije na ljudima.

Kako kaže Kamenov, iskustvo ljudi koji su preboleli bolest možda će u budućnosti omogućiti razvoj biološkog leka, ali dok to ne postane dostupno, prevencija ostaje najvažnija.

Zbog toga je važno pratiti preporuke stručnjaka i koristiti sve dostupne mere zaštite od ujeda komaraca, posebno ako spadate u kategoriju hroničnih bolesnika.

RHMZ najavljuje pad temperature, obilne padavine i mogućnost bujičnih poplava, posebno na severnom Jadranu.

U Hrvatskoj se od sutra očekuje hladni front koji donosi naglu promenu vremena, prema saopštenju Državnog hidrometeorološkog zavoda. Severni Jadran i zapad unutrašnjosti prvi će osetiti kišu, pljuskove i grmljavinu, dok je za riječku regiju izdato narandžasto upozorenje zbog mogućih nepogoda poput grada i pijavica.

Pad temperature, atmosferske nestabilnosti i obilne padavine najavljuju kraj dugog perioda toplog i stabilnog vremena. Tokom prolaska hladnog fronta, nestabilno vreme može uzrokovati bujične poplave u zapadnim delovima zemlje. Prema prognozi, najviša dnevna temperatura u sredu biće od 28 do 33 stepena, dok se na obali očekuju jutarnje temperature između 20 i 25 stepeni.

Padavine i vetar jačeg intenziteta

Pored kiše i pljuskova, očekuje se pojačan vetar koji će u unutrašnjosti promeniti smer na severni tokom noći na četvrtak. Na Jadranu će duvati jugo, koji može imati olujne udare tokom nestabilnosti. Lokalno su moguće izraženije nepogode, uključujući grad, a na moru se prognozira potencijalno formiranje pijavica.

Zbog velike verovatnoće pojave opasnih vremenskih pojava, RHMZ je za riječku regiju izdao narandžasto upozorenje za sredu i četvrtak. Žuto upozorenje važi za veći broj drugih regiona. Period nestabilnog vremena potrajaće do subote, uz mogućnost veće količine padavina, naročito u zapadnim delovima Hrvatske.

Bujične poplave i prestanak visokih temperatura

S obzirom na očekivane obilne padavine, postoji rizik od bujičnih poplava. Na istoku i jugu zemlje pre podneva će još biti pretežno sunčano, ali se i tamo tokom dana očekuje postepeno naoblačenje i pad temperature.

Na kraju, sa prolaskom frontalnog sistema, svi regioni osetiće osveženje i kraj letnjih vrućina. Prema saopštenju zvaničnih institucija, hladni front u Hrvatskoj donosi značajne promene i preporučuje se praćenje novih upozorenja i prognoza.

Požari u ataru sela Rudna Glava i kod Golubinja lokalizovani su, a ekipe su sprečile širenje vatre na domaćinstva.

Požar kod Majdanpeka stavljen je pod kontrolu, a helikopteri Ministarstva unutrašnjih poslova povučeni su nakon što su ekipe na terenu lokalizovale vatru. Prema saopštenju nadležnih, požari su izbili u ataru sela Rudna Glava i u blizini mesta Golubinje, a u ovim incidentima nije bilo povređenih ni nastradalih osoba.

Požar u Rudnoj Glavi izbio je 3. septembra i zahvatio je pretežno nisko rastinje, dok je na nekoliko mesta gorela i mešovita listopadna šuma. Više od 60 vatrogasaca-spasilaca iz Majdanpeka, Bora, Zaječara, Požarevca i Donjeg Milanovca učestvovalo je u gašenju, uz upotrebu 24 vozila. Pored toga, angažovani su pripadnici Helikopterske jedinice sa dva helikoptera, članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva “Mosna”, zaposleni u JP “Srbijašume”, lokalne samouprave, kao i građani.

Detalji o požarima kod Majdanpeka

U požaru u Rudnoj Glavi izgorela su četiri napuštena objekta, ali su vatrogasci uspeli da spasu nekoliko domaćinstava i pokućstvo. Požar kod Golubinja izbio je 6. septembra, a gasilo ga je 11 vatrogasaca-spasilaca iz Donjeg Milanovca i Bora, koristeći pet vozila. Takođe su pomagali zaposleni iz Nacionalnog parka Đerdap, članovi Dobrovoljnih vatrogasnih društava iz Majdanpeka i Kladova, kao i građani.

Samo od početka septembra, na teritoriji Borskog upravnog okruga, registrovano je 40 požara, od kojih je 36 bilo na otvorenom prostoru. Štaviše, na teritoriji Republike Srbije trenutno je aktivno 44 požara na otvorenom prostoru. Od početka avgusta, u celoj zemlji registrovano je skoro 6.000 požara, od kojih je više od 5.000 na otvorenom.

Apel Sektora za vanredne situacije

Zbog perioda veoma toplog i suvog vremena, koji pogoduje nastanku i širenju požara na otvorenom prostoru, Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova apeluje na građane da budu odgovorni i poštuju zakon. Pre svega, neophodno je biti oprezan prilikom upotrebe otvorenog plamena, a svaki uočeni požar odmah prijaviti vatrogasno-spasilačkoj jedinici na broj telefona 193.

Pored toga, nadležne službe podsećaju da se ovakvi požari veoma brzo šire, mogu zahvatiti velike površine i predstavljaju opasnost za živote, zdravlje ljudi i imovinu. Kao rezultat toga, odgovornost i pažnja svakog pojedinca ključni su za sprečavanje novih incidenata. Konačno, zahvaljujući zajedničkim naporima svih službi i građana, požar kod Majdanpeka je stavljen pod kontrolu bez ljudskih žrtava.