Srpski vojnik iz Požege preživeo bombardovanje kasarne u Nišu u aprilu 1941. zahvaljujući slučajnom odlasku po cigarete.

Sudbina često piše najneobičnije priče, a svedočenje iz Požege o tome kako su dve paklice cigareta sačuvale život srpskog vojnika, tokom napad na kasarnu u Nišu 1941. godine, ostaje upečatljivo svedočanstvo. Događaj iz Drugog svetskog rata, poznat kao napad na kasarnu u Nišu, odigrao se u krvavom aprilu kada su nemačke trupe bombardovale više srpskih gradova, uključujući i ovu ključnu vojnu lokaciju.

Sreten iz Požege služio je vojni rok u kasarni u Nišu kada je sudbina odlučila da mu promeni tok života. Tog dana, dok je bombardovanje već bilo u toku na drugim mestima, Sreten je osetio potrebu da kupi još dve paklice tada popularne zelene „Morave“. Ova, naizgled obična odluka, pokazala se kao presudna za njegov opstanak.

Kako su cigarete spasile život tokom napada na kasarnu u Nišu

Na povratku iz prodavnice, Sreten je čuo snažnu eksploziju, ali nije odmah znao o čemu se radi. Kada se približio kasarni, pred njim se ukazao prizor razrušene zgrade. Skoro svi njegovi saborci izgubili su živote, dok je on, zahvaljujući odlasku po cigarete, izbegao sigurnu smrt. O tome svedoči i njegov unuk, takođe po imenu Sreten Vuković, koji danas čuva ove paklice kao dragocenu porodičnu uspomenu.

Prema rečima unuka, njegov deda nije često pričao o ovom događaju, ali je pažljivo čuvao paklice cigareta u svojoj fioci. Na jednoj od njih je čak ispisao „uspomena iz Niša“ i datum bombardovanja, kao večiti podsetnik na sudbonosni trenutak. „Kad bismo ga pitali šta je to, kratko bi odgovorio da mu je to spaslo život i da se ne dira“, priseća se Sreten Vuković.

Uspomena koja podseća na napad na kasarnu u Nišu

Zanimljivo je da su ove cigarete „nadživele“ svog vlasnika. Nakon što je preživeo napad na kasarnu u Nišu, Sreten je odlučio da više ne puši. Paklice, sa svih dvadeset cigareta, i dalje su netaknute. Njegov unuk priča da je kao mladić pokušao da zapali jednu cigaretu, ali je zbog izlapelog duvana odmah ugasio i vratio je nazad. Tako su paklice ostale simbol porodične istorije i sećanja na dramatične trenutke Drugog svetskog rata.

Napad na kasarnu u Nišu bio je deo šireg nemačkog vojnog udara na Srbiju u aprilu 1941. godine. Iako je mnogo života izgubljeno, priča o Sretenu iz Požege pokazuje kako slučajnost ponekad može biti presudna. „Ove cigarete su ga i nadživele jer je nakon tog događaja prestao da puši. Unutra ima 20 komada, ja sam kao mladić probao da zapalim samo jednu, ali osetilo se da je duvan izlapeo, izgasio sam je i vratio u paklicu tako da će one zauvek ostati da sećaju na to dedino iskustvo“, kaže njegov unuk.

Na kraju, priča o napadu na kasarnu u Nišu i spašenom životu zahvaljujući dve paklice zelene „Morave“ podseća na to koliko su život i smrt ponekad odvojeni samo jednim slučajnim korakom. Ova uspomena ostaje živa kroz generacije i svedoči o važnosti svakog trenutka.

Zimsko računanje vremena počinje u noći između 24. i 25. oktobra, kada će kazaljke biti pomerene za jedan sat unazad.

Uvođenje zimskog računanja vremena u Srbiji, poznato i kao pomeranje kazaljki za jedan sat unazad, biće sprovedeno između subote i nedelje, 24. i 25. oktobra. Prema važećem Zakonu o računanju vremena, zimsko računanje vremena počinje u 3.00 sata ujutru kada se kazaljke na časovnicima vraćaju za jedan sat unazad. Ovu informaciju potvrdila je Direkcija za mere i dragocene metale u svom najnovijem saopštenju.

Tako će građani imati priliku da nedeljno jutro provedu sa sat vremena više sna. Na ovaj način, Srbija se vraća na standardno Centralno evropsko vreme (CET, UTC+1), dok se tokom letnjeg perioda koristi Centralno evropsko letnje vreme (CEST, UTC+2), što je praksa koja se primenjuje u većini evropskih zemalja.

Kada se tačno pomeraju kazaljke?

Zimsko računanje vremena, prema saopštenju Direkcije za mere i dragocene metale, počinje tačno u 3.00 sata ujutru, 25. oktobra. Tada će svi satovi biti vraćeni na 2.00 sata. Ova promena omogućava bolje iskorišćenje dnevne svetlosti tokom zimskih meseci, a istovremeno se usklađuje sa praksom većine evropskih država.

Takođe, ovo znači da će u noći između subote i nedelje svi uređaji koji automatski prate promene vremena izvršiti podešavanje bez potrebe za ručnim pomeranjem. Ipak, mehaničke satove i one uređaje koji ne prate automatski promene vremena potrebno je ručno vratiti za sat unazad.

Zašto se primenjuje zimsko računanje vremena?

Zimsko računanje vremena ima za cilj da omogući efikasnije korišćenje dnevnog svetla tokom hladnijeg dela godine. Ova praksa postoji već decenijama u Evropi i svetu, a Srbija, kao članica evropskog kontinenta, sledi isti princip. Prema Zakonu o računanju vremena, svake godine poslednje nedelje oktobra prelazimo na zimsko računanje vremena, dok se povratak na letnje vreme dešava poslednje nedelje marta.

Pored toga, promena vremena utiče na raspored svakodnevnih aktivnosti, ali i na javni prevoz, radno vreme institucija i poslovanje raznih službi. Važno je napomenuti da se ova promena ne odražava na sve zemlje jednako, jer postoje države koje ne praktikuju promenu vremena.

Šta još treba znati o promeni vremena?

Kada dođe do prelaska na zimsko računanje vremena, mnogi građani primećuju da dani postaju kraći, a noći duže. Ipak, dodatni sat sna tokom prve noći nakon promene može pozitivno uticati na osećaj odmora. Sa druge strane, proces prilagođavanja organizma na novi raspored može kod pojedinih osoba zahtevati nekoliko dana.

Kao rezultat, preporučuje se da svi građani obrate pažnju na promenu vremena, posebno ako koriste javni prevoz ili imaju obaveze koje zavise od tačnog vremena. Prelazak na zimsko računanje vremena predstavlja redovnu godišnju praksu u Srbiji, a sledeći put kada ćemo vraćati kazaljke biće ponovo poslednje nedelje marta, kada počinje letnje računanje vremena.

RHMZ najavljuje oblačno i svežije vreme sa kišom, dok će na jugoistoku Srbije temperatura dostići čak 23 stepena.

Oblačno i svežije vreme očekuje Srbiju danas, prema najnovijem saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ). Temperatura pada u većem delu zemlje, ali će na jugoistoku maksimalna dnevna temperatura dostići i do 23°C. Prema prognozi, kiša će biti mestimična, najpre na severu, istoku i jugoistoku, a kasnije i u ostalim predelima.

Vetar će tokom dana biti promenljiv: južni i jugoistočni vetar postepeno će okretati na slab i umeren, dok se na severu očekuje jak zapadni i severozapadni vetar koji će uveče slabiti. Najniža dnevna temperatura biće između 10 i 15 stepeni, a najviša od 15 stepeni na severu i zapadu do 23 stepena na jugoistoku Srbije.

U Beogradu će vreme biti umereno do potpuno oblačno i hladnije. Kiša se očekuje uglavnom pre podne, ali su mogući i kraći pljuskovi uveče. Vetar će ujutru biti slab južni i jugoistočni, a tokom dana će skretati na umeren zapadni i severozapadni, sa tendencijom slabljenja uveče. Temperatura u glavnom gradu kretaće se od 14 do 16 stepeni, bez većih kolebanja.

Vreme u Srbiji: temperatura pada i kiša na više lokacija

Prema izgledima vremena u Srbiji za narednih sedam dana, do 29. oktobra, jutra će biti sveža, a ponegde i hladna. Do kraja nedelje prognozira se suvo vreme sa dužim sunčanim intervalima. Maksimalna temperatura uglavnom će biti u rasponu od 14 do 20 stepeni.

Osim toga, samo se još u petak ujutro na jugu i istoku Srbije, uz oblačnije vreme, može očekivati slaba kiša. U ponedeljak se predviđa novo prolazno naoblačenje sa kišom uz manji pad temperature. U utorak i sredu sledeće nedelje slabe padavine očekuju se pretežno u brdsko-planinskim predelima.

Štaviše, prema saopštenju RHMZ, temperature će se narednih dana kretati u umerenim okvirima, a periodi sunčanog vremena doprineće prijatnijem osećaju tokom dana. Ipak, građani treba da budu spremni na povremene padavine i oscilacije u temperaturi, naročito u jutarnjim satima.

Na kraju, važno je pratiti ažurirane prognoze i preporuke RHMZ, jer se vremenski uslovi mogu brzo promeniti, naročito tokom prelaznog perioda između godišnjih doba.