Lekari ističu važnost preciznog utvrđivanja uzročnika alergije i individualnog pristupa terapiji
Alergije nisu rezervisane samo za detinjstvo, već se mogu razviti i u zrelim godinama života, saopštavaju stručnjaci iz Zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu. Prema rečima doktorke Marijane Milić, specijaliste pneumoftiziologije, precizno određivanje uzroka tegoba je ključno kako bi pacijenti mogli da izbegavaju alergene i uspešnije kontrolišu simptome.
Najveći broj pacijenata u ovom periodu godine javi se sa simptomima izazvanim inhalatornim alergenima, poput polena, buđi i prašine. Simptomi alergija na ove alergene često uključuju svrab nosa i očiju, kijanje, vodenastu sekreciju iz nosa, dok u slučajevima alergijske astme dominira otežano disanje i sviranje u grudima. Kada su u pitanju kožne manifestacije, može se javiti osip nalik koprivnjači, dok alergije na hranu mogu izazvati širok spektar simptoma od mučnine i povraćanja do ozbiljnih reakcija poput gušenja.
Dr Milić naglašava da je razlikovanje alergijskih simptoma od simptoma prehlade ili intolerancije na hranu često teško bez stručne analize. “U svakom slučaju, neophodno je što pre javiti se lekaru koji će usko specifičnim analizama napraviti razliku i postaviti dijagnozu”, izjavila je doktorka Milić. Kada je reč o dijagnostici, kožni ili prick testovi predstavljaju prvi korak u ispitivanju alergija, dok se dodatna, preciznija analiza može sprovesti merenjem nivoa specifičnih IgE antitela u krvi. “Prick testovi su relativno pouzdani, mada imaju i svoje nedostatke. Važno je da je pacijent pripremljen, da nije pod antihistaminicima, da nema akutnu infekciju i da je koža neoštećena”, navodi doktorka.
Iako su krvne analize skuplje i zahtevnije, pružaju detaljnije informacije o alergijskim reakcijama. Stručnjaci podsećaju da rezultati testiranja nisu trajni, jer stepen i vrsta alergije mogu da se menjaju tokom života, u zavisnosti od imunološkog statusa i izloženosti alergenima.
