Sagovornik otkriva da su dijete rešavale posledicu, ali ne i uzrok, dok stručnjaci nisu pitali zašto jede
Aleksa Marković izneo je svoju ispovest o dugogodišnjoj borbi sa gojaznošću i emotivnim prejedanjem, ističući da se iza viška kilograma često kriju problemi koje okolina ne vidi. Kako navodi, promena nije počela dijetama, već kada je prepoznao unutrašnje razloge zbog kojih je posezao za hranom.
Marković je godinama pokušavao da reši problem gojaznosti kroz brojne dijete i konsultacije sa nutricionistima, ali su preporuke bile ograničene na kalorijske planove i spiskove dozvoljene hrane. Kako ističe, niko ga nije pitao zbog čega zapravo jede, niti se bavio njegovim emotivnim stanjem.
„Hrana mi nije bila zadovoljstvo. Bila je beg. Dok jedem, ne razmišljam. Čim završim, bol se vrati još jači“, navodi Marković, opisujući kako je stres često vodio do prejedanja, umesto suočavanja sa problemima.
Stručnjaci su, prema njegovim rečima, uglavnom pristupali problemu kroz pravila i zabrane, dok je glavni uzrok ostajao neprepoznat. Dijete su pomagale da na kratko smrša, ali bez trajnog rešenja. Marković podvlači važnost razumevanja psiholoških faktora u borbi sa gojaznošću, smatrajući da je potrebno baviti se uzrocima, a ne samo posledicama.
„Svi su gledali tanjir, a niko ono što nosim u sebi. Svi pretpostavljaju da kada imate višak kilograma da je to zato što samo jedete i da nemate drugih problema“, istakao je Marković, dodajući da promena počinje tek kada osoba postane svesna svojih unutrašnjih borbi.
