Nekada nije bilo potrebno mnogo da se provede kvalitetan dan. Nije bilo pametnih telefona, društvenih mreža i aplikacija koje nam govore gde da idemo, šta da gledamo i sa kim da razgovaramo. Ljudi su jednostavno više vremena provodili jedni sa drugima i nekako su imali više strpljenja za male, svakodnevne stvari.
Danas mnoge od tih navika gotovo da su nestale. Teško je zamisliti da se neke stvari koje su našim roditeljima bile potpuno normalne ponovo vrate u svakodnevni život.
1. Odlazili su kod komšije bez prethodne najave
Nekada je bilo sasvim normalno pokucati na komšijina vrata bez poruke, poziva ili najave. Ušlo bi se na kafu, popričalo nekoliko minuta, a nekada bi se ostalo i satima.
Komšije su se mnogo bolje poznavale, pozajmljivale šećer, brašno ili kafu i znale šta se dešava u komšiluku. Danas možemo imati desetine kontakata u telefonu, a da ne znamo ni ime osobe koja živi vrata do nas.
2. Telefonske brojeve pamtili su napamet
Pre mobilnih telefona nije bilo dovoljno samo otvoriti imenik i pronaći nečiji broj. Brojevi su se zapisivali u sveske, na papiriće, pored telefona – a neke najvažnije brojeve ljudi su jednostavno znali napamet.
Danas je dovoljno da jednom sačuvamo kontakt i više nikada ne moramo da ga zapamtimo. Ako izgubimo telefon, često shvatimo koliko smo zapravo zavisni od njega.
3. Fotografije su čekale da budu razvijene
Nije bilo fotografisanja svakog obroka, izlaska ili zalaska sunca. Kada se foto-aparat izvadi iz fioke, znalo se da se fotografiše nešto posebno.
Film se nosio na razvijanje, a zatim se sa nestrpljenjem čekalo da vidimo kako su fotografije ispale. Nisu sve bile savršene, ali su zato često bile mnogo vrednije.
Danas napravimo stotine fotografija, a veliki deo njih nikada više ne pogledamo.
4. Deca su bila napolju dok se ne smrači
Igranje ispred zgrade, u dvorištu ili na ulici bilo je sastavni deo detinjstva. Deca su se sama dogovarala gde će se igrati, pravila svoje igre i vraćala kući tek kada ih roditelji pozovu.
Nije bilo potrebno zakazivati druženje kroz grupni razgovor ili proveravati gde se ko nalazi. Dovoljno je bilo izaći napolje i pronaći društvo.
Danas se mnoga deca druže preko ekrana, dok roditelji često moraju posebno da ih podsećaju da izađu napolje.
5. Sedeli su za stolom i razgovarali
Možda je upravo ovo najveća promena.
Obrok je nekada bio prilika da se cela porodica okupi. Nije svako držao telefon u ruci, televizor nije uvek bio uključen, a razgovor je bio sastavni deo ručka ili večere.
Pričalo se o tome kako je prošao dan, ko je šta radio, šta se dogodilo u komšiluku i šta treba uraditi sutra.
Danas često živimo pod istim krovom, a svako je na svom ekranu.
Možda nije sve iz prošlosti bilo bolje, niti treba idealizovati nekadašnji život. Ali neke male navike očigledno imaju vrednost koju smo počeli da zaboravljamo.
Možda nam danas ne nedostaju stvari koje su naši roditelji imali – već vreme koje su imali jedni za druge.
A možda bi bilo dovoljno da neke od tih starih navika vratimo u svoj život. Da jednom odemo kod komšije bez najave, ostavimo telefon tokom ručka, izađemo u šetnju bez slušalica ili jednostavno sednemo sa porodicom i razgovaramo.
Jer neke stvari koje su nekada bile sasvim obične danas su postale – luksuz.
