Prema rezultatima nacionalnog istraživanja, učenici u većini država beleže slabije rezultate u čitanju, dok su pojedine oblasti zabeležile napredak

Američki učenici beleže nastavak pada rezultata na testovima čitanja, pokazuju podaci iz najnovijeg nacionalnog istraživanja koje su sproveli stručnjaci sa nekoliko univerziteta. Analizirani su rezultati državnih testova iz čitanja i matematike za učenike od trećeg do osmog razreda u više od 5.000 školskih okruga širom 38 saveznih država, što omogućava poređenje između različitih regiona i država.

Prema nalazima istraživača, zabeležen je kontinuiran pad rezultata na testovima čitanja na nacionalnom nivou, pa su prosečni rezultati učenika i dalje niži u odnosu na period pre pandemije COVID-19. Samo pet saveznih država i Distrikt Kolumbija ostvarili su značajniji rast rezultata iz čitanja između 2022. i 2025. godine, dok su ostale države zabeležile stagnaciju ili dodatni pad.

Istraživanje ukazuje da je pad rezultata iz čitanja započeo pre pandemije, sa smanjenjem prosečnih rezultata kod učenika osmog razreda od 2013. godine, a kod učenika četvrtog razreda od 2015. godine, prema Nacionalnoj proceni obrazovnog napretka. Pandemija je, prema rečima stručnjaka, dodatno pogoršala postojeći trend, ali nije bila njegov uzrok.

Nastavnici i školske uprave u pojedinim okruzima, poput Modesta u Kaliforniji, primenjuju različite metode za podizanje motivacije i poboljšanje rezultata, uključujući promene u pristupu nastavi i dodatnu podršku učenicima. U Modestu su, prema lokalnim podacima, rezultati iz čitanja i matematike u poslednjih nekoliko godina pokazali konstantno poboljšanje.

Stručnjaci navode da su škole i okruzi koji beleže napredak u rezultatima uglavnom usmereni na fonetski pristup učenju čitanja i pružanje dodatne pomoći učenicima sa slabijim rezultatima. Neki državni lideri i lokalne uprave su prepoznali potrebu za promenama u načinu podučavanja i preduzeli korake kako bi unapredili obrazovni sistem.

Prema izjavama istraživača, oporavak obrazovnog sistema u Sjedinjenim Državama je započeo, ali je potrebno nastaviti sa sprovođenjem efikasnih mera kako bi što veći broj okruga i škola postigao napredak u rezultatima čitanja i matematike.

Predlozi Evropske komisije omogućavaju kupovinu jedne karte za više železničkih kompanija i bolju zaštitu putnika

Evropska komisija predstavila je nove predloge sa ciljem pojednostavljenja putovanja vozom kroz više evropskih zemalja. Prema saopštenju, putnici bi uskoro mogli da kupe jedinstvenu kartu za celo putovanje, bez obzira na broj železničkih kompanija, čime bi se izbegla potreba za više odvojenih rezervacija i smanjila birokratija. Nova pravila predviđaju i dodatnu zaštitu za putnike – u slučaju kašnjenja i propuštenih presedanja, putnici će imati pravo na pomoć, preusmeravanje na naredni slobodan voz, a u određenim slučajevima i povraćaj novca ili odštetu.

Planirano je i da sve prodajne platforme prikažu opcije putovanja bez favorizovanja određenih kompanija, kao i podatke o uticaju putovanja na životnu sredinu gde je to moguće. Cilj ovih mera je da železnički prevoz postane konkurentan i ekološki prihvatljiv izbor za putovanje kroz Evropu. Predlozi su deo šire strategije Evropske komisije za bolje povezivanje unutar Unije. Usvajanje novih pravila zahtevaće podršku Evropskog parlamenta i država članica, a proces je tek započet. Komisija ističe da je vizija ‘jedna karta za celo putovanje’ važan korak ka uklanjanju digitalnih barijera i olakšavanju mobilnosti građana širom kontinenta.

Ministri odbrane EU saglasni o prioritetnim isporukama, Kaja Kalas ističe potrebu za bržom proizvodnjom i jedinstvom

Ministri odbrane Evropske unije dogovorili su se o ubrzanju vojne pomoći Ukrajini, sa posebnim fokusom na isporuku dronova, potvrđeno je nakon najnovijeg sastanka u Briselu. Prva uplata, deo paketa u ukupnoj vrednosti od 90 milijardi evra, očekuje se u junu, a sredstva su namenjena direktno za nabavku bespilotnih letelica. Kako je naglasila Kaja Kalas, šefica evropske diplomatije, iskustva sa fronta pokazuju da su dronovi ključni za održavanje odbrane, dok Brisel želi da Kijevu obezbedi tehnološku prednost.

Kalas je ukazala da evropska namenska industrija i dalje nailazi na prepreke zbog različitih standarda i propisa, što usporava masovnu proizvodnju. Poručila je da Evropa više nema luksuz da čeka i istakla potrebu za jedinstvenim delovanjem. “Samo zajednički nastup donosi pravu snagu,” navela je Kalas, dodajući da su unutar Unije prisutne frustracije zbog sporog sprovođenja dogovorenih planova.

Pored Ukrajine, Evropska unija razmatra proširenje pomorske operacije ASPIDES radi zaštite energetskih tokova i trgovačkih brodova u Ormuskom tesnacu, koji se trenutno smatra nestabilnom zonom između mira i rata. Dodatno, planira se jačanje libanske vojske, kako bi se umanjio uticaj Hezbolaha i stabilizovala situacija u Libanu. Takođe, EU unapređuje rad svog satelitskog centra za nadzor mogućih prekida vatre i praćenje ruske “flote u senci” koja pokušava da zaobiđe sankcije.

Atmosfera među evropskim liderima postala je ozbiljnija, a Kalas je naglasila da pitanje bezbednosti više ne prestaje na granicama Evrope. Aktivno se razrađuju scenariji za primenu člana o uzajamnoj odbrani, u slučaju hibridnih ili direktnih pretnji, kako bi se zaštitila cela teritorija Unije. “Odvraćanje funkcioniše samo ako je ubedljivo, a svako pokazivanje slabosti je poziv na agresiju,” ocenila je Kalas.

Najveći izazov ostaje ubrzanje industrijske proizvodnje. Lideri industrije ukazuju na komplikovana pravila, dok političari insistiraju na hitnom sprovođenju planova. Ministarski zaključak je da je vreme za izgovore prošlo i da se mir na kontinentu mora aktivno braniti modernizacijom, inovacijama i jedinstvom.