Malina zasađena na 24.000 hektara, realno na 10.000-11.000; akontna otkupna cena 550 dinara po kilogramu

Proizvođači malina u Srbiji procenjuju da bi ovogodišnji prinos mogao da dostigne do 15.000 tona, što je višestruko manje u poređenju sa hiperprodukcijom iz 2018. godine, kada je rod iznosio 127.010 tona. Predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije, Dobrivoje Radović, naveo je da bi ukupan rod, ako ne bude vremenskih nepogoda, mogao biti do 15.000 tona, a da je to dobar rezultat s obzirom na prošlogodišnju sušu koja je oštetila mlade izdanke.

“Ako ne bude vremenskih nepogoda ukupan rod u Srbiji bi, prema sadašnjem stanju malina, mogao bi biti do 15.000 tona i to će biti dobar prinos, obzirom da je prošlogodišnja suša oštetila mlade izdanke i ostali su kratki”, izjavio je Radović. Berba malina u ravničarskim predelima trebalo bi da počne za 15-20 dana, dok se u brdskim očekuje za oko mesec dana.

Prema Radoviću, početna akontna otkupna cena za ovu godinu iznosi 550 dinara po kilogramu, a konačna cena će biti određena nakon izvoza malina, uz očekivanje da će biti viša od početne. Prošle godine, akontna cena iznosila je 450 dinara, dok je konačna bila od 600 do 620 dinara po kilogramu.

Malina je prema registru strukture poljoprivrednih useva zasađena na 24.000 hektara, ali realno obuhvata 10.000-11.000 hektara, jer su na mnogim livadama maline zasađene zbog različitih razloga, uključujući i subvencije. Samo oko dva odsto plantaža se navodnjava, jer je u brdskim predelima, gde je najviše malina, to otežano zbog nedostatka vode i nemogućnosti postavljanja sistema kap po kap.

Predsednik Saveza udruženja Srpska malina, Milutin Živković, naveo je da će od 50 ari pod malinom dobar rod imati samo na 20 ari, dok je na ostalim površinama prinos slab zbog prošlogodišnjeg mraza i neodržavanja plantaža u godinama kada je cena bila ispod troškova proizvodnje. “Smanjio sam površinu pod malinom sa 90 ari na 50 ari jer je cena jedne godine dobra, a druge je loša i ne mogu više da se svađam sa otkupljivačima”, kazao je Živković iz okoline Nove Varoši.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je 2025. godine proizvela 82.577 tona malina, što je 35 odsto manje u odnosu na rekordnu 2018. godinu kada je proizvedeno 127.010 tona.

Evropska unija kroz projekte EU4Green i EU za cirkularnu ekonomiju promoviše održivo upravljanje otpadom i resursima

Evropska unija je kroz inicijative EU4Green i EU za cirkularnu ekonomiju organizovala radionice i događaje u Beogradu s ciljem smanjenja otpada iz tekstilne industrije i domaćinstava. Kroz praktične primere i edukaciju, promovisani su modeli popravke garderobe, razmene odeće i smanjenja otpada u kuhinji, što doprinosi implementaciji principa cirkularne ekonomije u Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana.

Tokom radionica u Evropskoj kući, posetioci su kroz četiri tematska segmenta – nosi, jedi, koristi i kupuj – mogli da se upoznaju sa cirkularnim modelima u svakodnevnom životu. Slađana Milojević, stručnjakinja za održivu modu, demonstrirala je upcycling tehnike, dok je dizajnerka Magdalena Klašnja pokazala praktične načine popravke odeće u Kutku za popravke. Tim Urbani buvljak održao je radionicu o kulturi razmene garderobe, s posebnim fokusom na stvaranje zajednice koja malim koracima doprinosi promenama u potrošačkim navikama.

Branka Ilakovac, stručnjakinja za upravljanje otpadom od hrane, vodila je radionicu o smanjenju otpada u kuhinji koristeći cirkularne užine i kreativnu ponovnu upotrebu namirnica. “Male promene u svakodnevnim navikama mogu značajno da smanje količinu otpada koji nastaje u domaćinstvu. Kroz praktične trikove i kreativna rešenja, kuhinjski ostaci mogu dobiti novu vrednost – od cirkularnih užina do ponovne upotrebe namirnica koje najčešće završavaju kao otpad”, izjavila je Ilakovac.

Rafael Demolije iz Delegacije Evropske unije u Srbiji naglasio je važnost ovakvih događaja: “Evropska unija snažno podržava Srbiju u oblasti zaštite životne sredine kroz različite projekte. Ovakve događaje smatramo izuzetno važnima, jer građanima približavaju male korake i načine na koje svaki čovek može da utiče na svoje okruženje.”

Podrška Evropske unije ima za cilj promociju održivog razvoja, prevenciju nastanka otpada i efikasno korišćenje resursa. Projekti su realizovani u saradnji sa institucijama, kompanijama, lokalnim samoupravama i građanima, a očekuje se da kroz dalju edukaciju doprinesu jačanju svesti i upotrebi praktičnih rešenja za održivu i resursno efikasniju budućnost.

U Seulu reciklaža hrane porasla na 98 odsto, dok Barselona beleži osmostruko niže troškove pražnjenja kontejnera

Grupa Svetske banke objavila je izveštaj koji pokazuje da digitalizacija upravljanja otpadom donosi značajne uštede i poboljšanja za opštine i komunalne kompanije širom sveta. Prema podacima iz izveštaja, globalni komunalni čvrsti otpad biće u porastu za 50 odsto do 2050. godine, sa 2,6 milijardi tona u 2022. na 3,9 milijardi tona. U državama sa nižim prihodima količina otpada može se više nego udvostručiti, a u pojedinim regionima i utrostručiti. Troškovi neadekvatnog upravljanja otpadom već sada dostižu 361 milijardu dolara godišnje, zbog posledica neprikupljenog otpada, neuređenih deponija i spaljivanja.

Izveštaj pod nazivom “Savremeni pristup otpadu: Praktične smernice za digitalizaciju upravljanja otpadom” naglašava da digitalni alati, kao što su GPS praćenje, mobilna plaćanja, pametni kontejneri, AI sortiranje i platforme za naplatu, mogu unaprediti pouzdanost usluga, smanjiti operativne troškove i povećati efikasnost sistema za reciklažu. Korišćenje podataka omogućava bolje donošenje investicionih odluka i jačanje cirkularne ekonomije.

Studije slučaja iz izveštaja potvrđuju meren uticaj digitalizacije: u Kambodži je grad Batambang povećao obuhvat uslugom sa 40 odsto domaćinstava na 75–80 odsto uvođenjem digitalne naplate i GPS praćenja. U Seulu (Republika Koreja), primenom RFID sistema za naplatu odlaganja hrane i IoT kontejnera, reciklaža otpada od hrane porasla je sa dva odsto tokom 1990-ih na 98 odsto do 2023. godine. Pilot-projekat pametnih kontejnera omogućio je smanjenje učestalosti odvoženja otpada za 66 odsto i troškova prikupljanja za 83 odsto.

U gradu Sfaksu (Tunis), digitalni sistemi za praćenje vozila smanjili su potrošnju goriva do 57 odsto, dok je vreme prikupljanja otpada skraćeno za 29 do 48 odsto. U Kotonuu (Benin), GPS praćenje dovelo je do povećanja godišnje količine prikupljenog otpada za 9 odsto, sa 430.000 na 470.000 tona, uz smanjenje broja odlazaka na deponiju za oko 500. U Barseloni su integrisane platforme i solarni samopresujući kontejneri omogućili smanjenje troškova pražnjenja osam puta u poređenju sa tradicionalnim rešenjima.

Izveštaj detaljno opisuje četiri ključne oblasti digitalizacije: uključivanje građana i privrede putem aplikacija i alata za komunikaciju, optimizaciju prikupljanja i logistike uz GPS i pametne kontejnere, tretman i upravljanje postrojenjima kroz AI sortiranje i senzore, kao i digitalne platforme za naplatu i sledljivost materijala. Praktične smernice namenjene su opštinama i kompanijama, a uspešna digitalizacija, kako se navodi, zavisi od jasnog upravljanja, kvalitetnih podataka, postepene implementacije i saradnje sa građanima i privredom.

Izveštaj su pripremili Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica Grupe Svetske banke, i kompanija Eunomia Research and Consulting, uz podršku vlada Koreje, Japana i Švajcarske.