Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Letnji Aranđelovdan, praznik posvećen Svetom arhangelu Gavrilu, jednom od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanstvu. Ovaj dan je u narodu ispraćen brojnim običajima i verovanjima, a mnoge porodice ga obeležavaju kao svoju krsnu slavu.

Praznik posvećen glasniku radosnih vesti

Sveti arhangel Gavrilo smatra se Božjim glasnikom koji je, prema hrišćanskom predanju, donosio najvažnije poruke ljudima. Upravo je on Bogorodici doneo vest da će roditi Isusa Hrista, zbog čega zauzima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji.

Letnji Aranđelovdan obeležava se 26. jula po novom, odnosno 13. jula po starom kalendaru, i razlikuje se od jesenjeg Aranđelovdana, koji je posvećen Svetom arhangelu Mihailu i među najčešćim je slavama u Srbiji.

Koji se običaji poštuju?

U mnogim domovima danas se pali slavska sveća, odlazi u crkvu i izgovara molitva za zdravlje, mir i blagostanje porodice. Oni koji Svetog arhangela Gavrila proslavljaju kao krsnu slavu dočekuju goste uz slavski kolač, žito i svečanu trpezu.

Narodno verovanje kaže da je ovaj dan dobar za pomirenje, opraštanje i donošenje važnih životnih odluka. Smatra se da bi svađe i teške reči trebalo izbegavati, kako bi u domu tokom cele godine vladali mir i sloga.

Narodna verovanja

Prema starim verovanjima, na Letnji Aranđelovdan nije dobro započinjati sukobe niti odbijati pomoć onome kome je potrebna. Verovalo se da će dobro delo učinjeno na ovaj praznik biti višestruko nagrađeno.

U pojedinim krajevima Srbije zadržao se običaj da se na ovaj dan obiđu njive, voćnjaci i vinogradi, uz molitvu za dobar rod i zaštitu od nepogoda.

Praznik koji podseća na veru i zajedništvo

Bez obzira na to da li ga obeležavaju kao krsnu slavu ili crkveni praznik, vernici ovaj dan provode u molitvi, porodičnom okupljanju i dobrim delima. Suština praznika je podsećanje na veru, nadu i važnost međusobnog razumevanja, koje su, prema narodnom predanju, najveći blagoslov Svetog arhangela Gavrila.

Virus boginja ovaca i koza registrovan je u opštini Raška, a sumnja se na ulazak putem švercerskih kanala sa Kosova i Metohije.

Pojava boginja ovaca i koza u Srbiji potvrđena je u selu Nosoljin, opština Raška, prema izjavi ministra poljoprivrede Dragana Glamočića. On je naveo da je virus boginja ovaca i koza najverovatnije ušao u zemlju švercerskim kanalima sa prostora Kosova i Metohije. Ova vest izazvala je zabrinutost među stočarima zbog potencijalnog širenja bolesti.

„Došla je u Nosoljin u opštini Raška. Odmah smo imali dojavu da je tamo, analizirali i ekipe su bile. Nažalost jedini lek je ubijanje i ubili smo 67 ovaca i 60 jagnjadi“, rekao je Glamočić u zvaničnoj izjavi.

Pojava boginja ovaca i koza i mere nadležnih

Virus boginja ovaca i koza, prema rečima ministra, manje je opasan od afričke kuge svinja, ali i dalje predstavlja rizik za stočarstvo. Nakon prve dojave, stručne ekipe su brzo reagovale i na terenu su sprovedene sve neophodne mere. Jedina dostupna metoda suzbijanja ove bolesti bila je eutanazija zaraženih životinja, zbog čega je uništeno 67 ovaca i 60 jagnjadi.

Osim toga, Glamočić je potvrdio da se trenutno posmatraju još neka gazdinstva za koja se sumnja da su mogla doći u kontakt sa virusom. Prema njegovim rečima, prošle godine je zabeležen sličan slučaj, ali je tada problem rešen u roku od dva meseca.

Kretanje virusa i poreklo infekcije

U zvaničnoj izjavi, ministar je naglasio da je virus boginja ovaca i koza najverovatnije dospeo u Srbiju iz Albanije i Severne Makedonije, prešavši preko teritorije Kosova i Metohije švercerskim kanalima. Na taj način, ponovljena je potreba za pojačanom kontrolom ilegalnog prometa životinja, kako bi se smanjio rizik od unošenja sličnih bolesti u budućnosti.

Iako je virus manje opasan od afričke kuge svinja, stočari i nadležni organi ostaju na oprezu. Ministar Glamočić istakao je da ne očekuje veće ekonomske štete, ali da je važno reagovati brzo i odgovorno.

Dalji postupci i preporuke za stočare

Trenutno se situacija sa boginjama ovaca i koza prati na svim gazdinstvima za koja postoji sumnja da su bila u kontaktu sa zaraženim životinjama. S druge strane, nadležne službe nastavljaju da prate stanje na terenu i pozivaju stočare na oprez. U međuvremenu, preduzimaju se sve mere kako bi se sprečilo širenje bolesti na druga područja.

Na kraju, ministar je naglasio da su dosadašnje reakcije na pojavu boginja ovaca i koza bile brze i efikasne. Štaviše, prethodna iskustva sa sličnim slučajevima ukazuju da se ovakve situacije mogu rešiti u relativno kratkom roku, uz odgovarajuće mere i saradnju stočara sa nadležnim institucijama.

AMSS upozorava na povremene pljuskove i mokre kolovoze, dok se saobraćajni talas nastavlja bez zadržavanja na naplatnim rampama.

Vožnja tokom drugog dana vikenda u Srbiji može biti otežana jer se, prema saopštenju AMSS, očekuje promenljivo vreme. Prema najavama Republičkog hidrometeorološkog zavoda, tokom dana su mogući povremeni pljuskovi, što može izazvati mokre i klizave kolovoze, kao i nagle promene vidljivosti na putu. Letnji špic saobraćaja se nastavlja nesmanjenim intenzitetom, a to dodatno povećava potrebu za oprezom svih učesnika u saobraćaju.

Promenljivo vreme u Srbiji danas utiče na uslove vožnje

Zbog najavljenih padavina, vozači bi, prema preporuci AMSS, trebalo da budu spremni na iznenadne promene uslova na putu. Povremeni pljuskovi mogu biti praćeni jačim padavinama, što dodatno komplikuje vožnju. Osim toga, mokri kolovozi i smanjena vidljivost zahtevaju dodatnu pažnju i smanjenje brzine. Na određenim deonicama može doći do zadržavanja vode na kolovozu, što povećava rizik od proklizavanja.

Na naplatnim stanicama na auto-putevima u Republici Srbiji nema zadržavanja vozila, što omogućava neometan prolazak tokom povećanog saobraćajnog talasa. Ovo je posebno važno s obzirom na pojačan saobraćaj iz pravca zapadne ka istočnoj Evropi.

Stanje na graničnim prelazima i preporuke za vozače

Prema poslednjim informacijama Uprave granične Policije Republike Srbije, putnička vozila se na graničnim prelazima zadržavaju do 30 minuta. Teretna vozila čekaju do dva sata na pojedinim terminalima. Na graničnom prelazu Horgoš, na ulazu u Srbiju, i na Preševu, na izlazu iz zemlje, putnička vozila čekaju po 30 minuta. Na teretnim terminalima na izlazu iz Srbije, teretna vozila čekaju na graničnom prelazu Batrovci do 60 minuta, dok na Šidu čekanje može biti i do 120 minuta.

Na svim ostalim graničnim prelazima nema zadržavanja za sve kategorije vozila. To omogućava relativno nesmetan protok putnika i robe uz poštovanje pravila i preporuka nadležnih službi.

Vozačima se savetuje da redovno prate informacije o stanju na putevima i da prilagode brzinu i način vožnje trenutnim vremenskim uslovima. Pre svega, zbog promenljivog vremena u Srbiji danas, dodatna pažnja i oprez mogu doprineti sigurnosti svih učesnika u saobraćaju.