Prema narodnim običajima, nepravilno odlaganje voska i nepoštovanje svetinje može uticati na mir i napredak doma

Nakon praznika Vaskrsa, u mnogim domaćinstvima postavlja se pitanje na koji način treba postupati sa vaskršnjom svećom. Prema tradiciji i narodnom verovanju, ova sveća ima posebno mesto i simbolizuje svetlost vaskrsenja i zaštitu doma, pa se savetuje njeno čuvanje tokom cele godine na počasnom i čistom mestu, najčešće pored ikone ili na polici u dnevnom boravku.

Vaskršnja sveća se ne koristi za svakodnevne potrebe, niti se troši kao obična dekoracija ili u slučaju nestanka struje, već se prema običaju pali u posebnim prilikama – tokom oluja, bolesti ili tuge u porodici. Plamen sveće tada, prema verovanju, pomaže u zaštiti i vraća mir među ukućane. Pogrešno skladištenje, poput držanja u kuhinji, blizu hrane, otpada ili na mestima gde ima vlage i prljavštine, smatra se omalovažavanjem blagoslova i navodno može doneti stagnaciju i nemir.

Kada sveća dogori, ostatke voska nije preporučljivo bacati u običan otpad. Umesto toga, savetuje se da se preostali vosak zakopa u čistu zemlju, na mestu gde se ne gazi, poput saksije sa cvećem ili u bašti, ili da se odnese u crkvu na predviđeno mesto za topljenje starog voska. Ako se sveća slučajno polomi, delove ne treba lepiti, već ih takođe treba položiti u zemlju ili predati crkvi.

Idealno mesto za čuvanje vaskršnje sveće je pored slavske ikone, u posebnoj kutiji od prirodnog materijala, ili na visokom, suvom mestu, što simbolično naglašava poštovanje prema svetinji. Ako sveća promeni oblik ili boju, preporučuje se da se upali na kratko uz provetravanje prostora, što se, prema verovanju, koristi za pročišćenje doma od negativne energije. Vaskršnja sveća se čuva do narednog praznika, kada se zamenjuje novom.

Milan Krajnc ističe važnost psihologije u razumevanju društvenih sistema i upozorava na opasnosti kontrole zasnovane na strahu

Psiholog Milan Krajnc u autorskom tekstu analizira ključne razlike između zatvorenih i otvorenih društava, naglašavajući da psihologija ima značajnu ulogu u oblikovanju političkih sistema. Krajnc navodi da diktatori ne nastaju slučajno, već kao proizvod društvenih obrazaca koji omogućavaju koncentraciju moći i kontrolu putem straha. On ističe da se u trenucima nesigurnosti ljudi češće odlučuju za sigurnost umesto slobode, a diktatorski sistemi koriste tu potrebu nudeći jednostavna rešenja i preuzimajući odgovornost od pojedinca.

Krajnc objašnjava da diktatorski režimi održavaju kontrolu stalnim stvaranjem narativa o spoljnim i unutrašnjim neprijateljima, čime generišu atmosferu straha i sprečavaju otvorenu komunikaciju. U takvim uslovima, istina postaje opasna, a sistem gubi kontakt sa stvarnošću. Nasuprot tome, otvorena društva dozvoljavaju neslaganje i kritiku, što omogućava korekciju grešaka i doprinosi stabilnosti sistema.

“Sloboda nije slabost sistema. Ona je mehanizam njegove stabilnosti”, navodi Krajnc i dodaje da je odgovornost osnov otvorenih društava. On zaključuje da sistemi zasnovani na strahu mogu trajati dugo, ali nikada ne traju zauvek, jer prava stabilnost dolazi iz jasnoće, odgovornosti i slobode.

Učenici nakon prolećnog raspusta ponovo na nastavi, naredni slobodan dan je 1. maj prema školskom kalendaru

Svi učenici osnovnih i srednjih škola u Srbiji sutra se vraćaju na nastavu posle prolećnog raspusta. Đaci u centralnoj Srbiji na raspustu su od 10. aprila, dok su učenici u Vojvodini na odmoru od 3. aprila. U februaru su osnovci i srednjoškolci imali devet dana odmora zbog Sretenja.

Prema školskim kalendarima, sledeći neradni dan za učenike biće 1. maj, kada se obeležava državni praznik. Za sve osnovne i srednje škole, osim vojvođanskih, kalendar rada određuje Ministarstvo prosvete, dok škole u Vojvodini prate pravilnik Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje.

Maturanti gimnazija školsku godinu završavaju 22. maja, dok je poslednji nastavni dan za osmake i maturante srednjih stručnih škola 29. maj. Učenici osnovnih škola od prvog do sedmog razreda nastavu pohađaju do 12. juna, dok srednjoškolci koji nisu u završnom razredu nastavu završavaju 19. juna.

“Svi ključni datumi do kraja školske godine utvrđeni su u zvaničnim kalendarima nadležnih organa”, navedeno je u saopštenju nadležnih obrazovnih institucija.