Više od 200.000 ljudi ostalo je bez doma nakon razornog zemljotresa magnitude 6,1 koji je pogodio Skoplje
Na današnji dan pre 63 godine, razorni zemljotres u Skoplju zauvek je promenio lice ovog grada. U 5.17 časova, snažan potres magnitude 6,1 stepeni po Rihteru pogodio je Skoplje, odnevši 1.070 života i povredivši oko 3.000 ljudi, prema saopštenju. Više od 200.000 stanovnika ostalo je bez krova nad glavom, dok su se posledice osetile širom regiona.
Razaranje grada i posledice
Zemljotres u Skoplju, koji je trajao svega dvadeset sekundi, uništio je više od 15.800 stanova i ozbiljno oštetio još oko 28.000 objekata. Skoro 80 odsto gradskih struktura pretrpelo je masovna razaranja, kako je objavljeno. Potresi su se osetili ne samo u Makedoniji, već i u susednim regionima. Prva informacija o katastrofi stigla je iz pošte, kada je dežurni telefonista uspeo da uspostavi vezu sa Beogradom i preneo poruku o nesreći.
Pomoć i međunarodna solidarnost
Vest o tragediji brzo se proširila svetom, a pomoć je počela da stiže sa svih strana. Tokom prvih dana, najveći teret podneli su tadašnja Jugoslovenska narodna armija, građani iz svih jugoslovenskih republika i spasilačke službe. Ipak, Skoplje je ubrzo postalo simbol međunarodne solidarnosti, jer je pomoć stigla iz 87 zemalja sveta.
Ujedinjene nacije su preuzele koordinaciju dugoročne obnove grada. Generalna skupština UN je 14. oktobra iste godine jednoglasno usvojila Rezoluciju o pomoći, čime je taj datum ostao upamćen kao „Dan Skoplja“ u istoriji organizacije.
Tragovi nesreće i sećanje na žrtve
Sat na Staroj železničkoj stanici u Skoplju zaustavio se tačno u 5.17 i tako ostao do danas, podsećajući na trenutak kada je zemljotres u Skoplju promenio istoriju grada. Ova tragedija i danas ima snažan uticaj na kolektivno pamćenje i urbanistički razvoj glavnog grada Severne Makedonije. Zbog toga, svake godine se na ovaj datum odaje počast žrtvama i podseća na značaj međunarodne pomoći i solidarnosti u trenucima katastrofe.
