Žene sa dijagnostikovanom sekundarnom dismenorejom imaju mogućnost do dva dana odsustva mesečno

Žene u Crnoj Gori od sada imaju zakonsko pravo na menstrualno odsustvo, prema izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju koje je usvojila Skupština Crne Gore. Ova odluka omogućava ženama sa dijagnostikovanom sekundarnom dismenorejom, odnosno bolnim menstrualnim ciklusima sa simptomima kao što su grčevi, mučnina i umor, da koriste do dva dana plaćenog odsustva mesečno. Pravo na menstrualno odsustvo u Crnoj Gori odnosi se na žene čija su bolna stanja izazvana organskim uzrocima, među kojima su endometrioza, miomi, polipi i druga ginekološka oboljenja.

Detalji novog zakonskog rešenja

Kako je objavljeno, izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju donete su nakon inicijative koju je u martu, neposredno pre Međunarodnog dana žena, podnela nezavisna poslanica Jevrosima Pejović. Predlog je prethodno jednoglasno podržan na sednicama Odbora za zdravstvo, rad i socijalno staranje, kao i Zakonodavnog odbora.

U obrazloženju zakona naglašava se da je cilj ovih izmena da se na adekvatan način regulišu dijagnostikovana patološka stanja sekundarne dismenoreje. Takođe, ističe se potreba za uklanjanjem predrasuda na radnom mestu i uspostavljanjem ravnoteže između očuvanja zdravlja i profesionalnih obaveza žena.

Na koga se odnosi pravo na menstrualno odsustvo u Crnoj Gori

Pravo na odsustvo priznaje se ženama kod kojih je utvrđeno da imaju sekundarnu dismenoreju izazvanu prethodno dijagnostikovanim ginekološkim oboljenjima. U ovu grupu spadaju endometrioza, miomi, zapaljenje jajnika, endometrijalni polipi i sindrom policističnih jajnika. Osim toga, dismenoreja može biti praćena i drugim simptomima kao što su bolni polni odnosi, otežano mokrenje, neplodnost ili obilno menstrualno krvarenje.

Kao rezultat, ženama sa ovim stanjima priznaje se pravo na posebno stanje privremene sprečenosti za rad. Ova mera ima za cilj da obezbedi ravnotežu između potreba radnog okruženja i zdravstvene zaštite žena koje prolaze kroz patološke menstrualne cikluse.

Šire posledice i značaj zakona

Usvajanjem ovog zakona, Crna Gora je napravila korak ka unapređenju prava žena na radnom mestu i njihovoj zaštiti tokom perioda kada su suočene sa ozbiljnim zdravstvenim tegobama. Štaviše, nova pravila mogu doprineti smanjenju stigmatizacije žena sa dijagnostikovanim menstrualnim bolestima i omogućiti im da lakše balansiraju između ličnog zdravlja i profesionalnih obaveza.

Na kraju, ovaj zakonski okvir predstavlja značajan napredak u oblasti radnih prava i zdravstvene zaštite žena u Crnoj Gori, pružajući im dodatnu sigurnost i podršku u svakodnevnom životu.

Nove mere obuhvataju i građane Belorusije, Kine, Turske i Saudijske Arabije, navodi se u saopštenju

Vlada Crne Gore najavila je uvođenje viznog režima za državljane Rusije, koji će stupiti na snagu 1. novembra, prema saopštenju objavljenom na zvaničnom sajtu. Ova odluka znači da napad vize za Ruse više neće biti moguć, a ruskim državljanima će od tog datuma biti potrebna viza za ulazak u Crnu Goru.

Prema zvaničnom saopštenju, nove mere odnose se i na građane Belorusije, Kine, Turske i Saudijske Arabije. Vlada je navela da se ove izmene uvode radi usklađivanja vizne politike sa pravilima Evropske unije. Takođe, izmenjeni režim ima za cilj da prati evropske standarde u oblasti kontrole granica i izdavanja viza.

Detalji viznog režima i izuzeci

Kako je navedeno, izuzetak od obaveze posedovanja crnogorske vize važiće za ruske građane koji već imaju važeću vizu ili dozvolu boravka u nekoj od država Evropske unije, Šengenskog prostora, Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Japana, Ujedinjenog Kraljevstva, Australije ili Novog Zelanda. Na taj način, pojedini državljani Rusije i dalje mogu ulaziti u Crnu Goru bez dodatne vize ukoliko poseduju odgovarajuću dozvolu iz navedenih zemalja.

Do 1. novembra, ruski državljani i dalje mogu koristiti bezvizni režim za ulazak u Crnu Goru i boravak do 30 dana. Nakon tog datuma, svi putnici iz Rusije moraće da podnesu zahtev za vizu pre planiranog putovanja, osim ukoliko ispunjavaju neki od izuzetaka predviđenih novim pravilima.

Razlozi za uvođenje novih mera

Vlada Crne Gore navela je da je glavni razlog za napad vize za Ruse usklađivanje sa viznim režimom Evropske unije, čiji su standardi deo procesa evropskih integracija. Pored toga, mere se odnose i na druge zemlje — Belorusiju, Kinu, Tursku i Saudijsku Arabiju. Ove izmene predstavljaju korak ka harmonizaciji vizne politike sa evropskim zakonodavstvom, kako bi se olakšale procedure i povećala sigurnost na granicama.

U međuvremenu, prema saopštenju, izuzeci za nosioce važećih viza ili boravišnih dozvola u određenim državama osmišljeni su kako bi se olakšao ulazak onima koji već imaju provereni status u nekoj od pomenutih zemalja. Na taj način, novim viznim režimom ipak se zadržava određeni stepen fleksibilnosti za deo putnika.

Potencijalne implikacije za putnike

Ova odluka vlade Crne Gore može uticati na broj poseta iz Rusije i drugih pogođenih zemalja, posebno tokom zimskih meseci, kada mnogi turisti biraju Crnu Goru kao destinaciju. Pre svega, putnici iz Rusije i ostalih zemalja koje su obuhvaćene merama treba da se informišu o novim uslovima i blagovremeno podnesu zahteve za vize. Takođe, oni koji već poseduju vize ili boravišne dozvole iz navedenih država mogu i dalje putovati bez dodatne crnogorske vize, što predstavlja olakšicu u odnosu na opšti režim.

Konačno, vlada Crne Gore ističe da će dodatne informacije o procedurama i uslovima za izdavanje viza biti objavljene na zvaničnim kanalima, kako bi svi zainteresovani putnici mogli pravovremeno da se pripreme za predstojeće promene.

Potres registrovan na dubini od 5 kilometara nije prouzrokovao materijalnu štetu niti povređene, prema zvaničnim podacima.

Zemljotres magnitude 3,1 po Rihterovoj skali registrovan je na području Bosne i Hercegovine, severno od Ljubinja, 27.07.2026. godine u 14 časova. Prema saopštenju Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra, epicentar je lociran na geografskim koordinatama širine 43.0154 i dužine 18.034, dok je hipocentar potresa bio na dubini od približno 5 kilometara.

Zemljotres u blizini Ljubinja bez posledica

Podaci pokazuju da ovaj zemljotres nije izazvao materijalnu štetu niti su zabeležene povrede među stanovništvom na pogođenom području. Nadležne službe ističu da prate situaciju i da nema razloga za paniku, jer se radi o potresu slabije jačine. Međutim, potresi ove jačine mogu biti osetni u neposrednoj blizini epicentra, što je izazvalo zabrinutost kod lokalnog stanovništva.

Osim toga, seizmolozi podsećaju da su zemljotresi sa ovakvim karakteristikama česti u ovom delu Balkana. Na taj način, građani su navikli na povremene potrese, iako se većina njih ne oseća ili ne izaziva posledice.

Praćenje i reakcija nadležnih službi

Nadležne službe u Bosni i Hercegovini potvrdile su da su odmah po registraciji potresa započele praćenje situacije na terenu. Štaviše, prema do sada dostupnim informacijama, nije bilo potrebe za intervencijama. Ipak, stanovništvu se savetuje da ostane informisano o potencijalnim naknadnim potresima, pošto su oni česta posledica glavnog udara.

U međuvremenu, Evropsko-mediteranski seizmološki centar nastavlja da pruža ažurirane podatke o svim seizmičkim aktivnostima u regionu. Takođe, lokalne vlasti apelovale su na građane da prate zvanična saopštenja i da se ne oslanjaju na neproverene informacije.

U zaključku, zemljotres magnitude 3,1 na području severno od Ljubinja nije prouzrokovao štetu niti ljudske žrtve, a nadležne službe nastavljaju sa praćenjem razvoja situacije.