Grupa alpinista iz Bosne i Hercegovine stradala je na Elbrusu, a emotivne poruke porodice i prijatelja upućene su poginulima.

Pet članova planinarske ekspedicije iz Bosne i Hercegovine poginulo je tokom uspona na Elbrus, najviši vrh Evrope i Rusije, prema saopštenju. Ova tragedija je izazvala tugu u regionu, dok su se porodica i prijatelji oprostili od nastradalih putem društvenih mreža.

Detalji nesreće planinara iz BiH na Elbrusu

U nesreći su život izgubili dr Meliha Čaušević, Alma i Denis Okanović, Almir Krivdić i Nermin Talam. Na Fejsbuku je brat Alme Okanović objavio emotivnu poruku u kojoj se oprašta od sestre i zeta. On je naveo da mu je teško prihvatiti njihov iznenadni odlazak i naglasio da su preminuli radeći ono što su najviše voleli – planinarenje. U poruci je istakao da će njihova ljubav prema planinama zauvek ostati deo uspomena porodice i prijatelja.

Takođe, brat je zamolio za oproštaj i večni rahmet, izražavajući nadu da će im biti podareno najlepše mesto u dženetu. Poruka završava rečima ljubavi i nedostajanja, kao i željom za ponovnim susretom.

Tok spasilačke akcije i istrage

Drama na Elbrusu započela je 25. jula, kada je grupa od sedam alpinista ostala zarobljena na visini od oko 5.100 metara. Zbog teških uslova nisu mogli sami da se spuste sa planine. Jedan od preživelih uspeo je sam da siđe i pozove pomoć, dok su spasioci pronašli još jednog člana ekspedicije. Obojica su prebačena u bolnicu, gde su im lekari ukazali pomoć.

Istražni komitet Ruske Federacije za Kabardino-Balkariju potvrdio je da je istraga pokrenuta. Potraga za članovima ekspedicije trajala je do potvrde o stradalima. Elbrus, sa svojih 5.642 metra visine, predstavlja izazov i za iskusne alpiniste.

Odjeci tragedije u regionu

Ova nesreća planinara iz BiH na Elbrusu izazvala je brojne reakcije u javnosti. Porodice i prijatelji izrazili su tugu i šok, dok su se mnogi planinari i ljubitelji prirode prisetili uspomena sa nastradalima. Osim toga, događaj je podsetio na rizike koje donosi planinarenje visokim planinama.

U međuvremenu, istraga o okolnostima nesreće se nastavlja. Zvanične informacije o uzrocima nesreće još nisu saopštene. Pored toga, planinarska zajednica iz Bosne i Hercegovine i regiona uputila je izraze saučešća porodicama poginulih. Istaknuto je da će uspomene na stradale planinare ostati žive među kolegama i prijateljima.

Žene sa dijagnostikovanom sekundarnom dismenorejom imaju mogućnost do dva dana odsustva mesečno

Žene u Crnoj Gori od sada imaju zakonsko pravo na menstrualno odsustvo, prema izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju koje je usvojila Skupština Crne Gore. Ova odluka omogućava ženama sa dijagnostikovanom sekundarnom dismenorejom, odnosno bolnim menstrualnim ciklusima sa simptomima kao što su grčevi, mučnina i umor, da koriste do dva dana plaćenog odsustva mesečno. Pravo na menstrualno odsustvo u Crnoj Gori odnosi se na žene čija su bolna stanja izazvana organskim uzrocima, među kojima su endometrioza, miomi, polipi i druga ginekološka oboljenja.

Detalji novog zakonskog rešenja

Kako je objavljeno, izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju donete su nakon inicijative koju je u martu, neposredno pre Međunarodnog dana žena, podnela nezavisna poslanica Jevrosima Pejović. Predlog je prethodno jednoglasno podržan na sednicama Odbora za zdravstvo, rad i socijalno staranje, kao i Zakonodavnog odbora.

U obrazloženju zakona naglašava se da je cilj ovih izmena da se na adekvatan način regulišu dijagnostikovana patološka stanja sekundarne dismenoreje. Takođe, ističe se potreba za uklanjanjem predrasuda na radnom mestu i uspostavljanjem ravnoteže između očuvanja zdravlja i profesionalnih obaveza žena.

Na koga se odnosi pravo na menstrualno odsustvo u Crnoj Gori

Pravo na odsustvo priznaje se ženama kod kojih je utvrđeno da imaju sekundarnu dismenoreju izazvanu prethodno dijagnostikovanim ginekološkim oboljenjima. U ovu grupu spadaju endometrioza, miomi, zapaljenje jajnika, endometrijalni polipi i sindrom policističnih jajnika. Osim toga, dismenoreja može biti praćena i drugim simptomima kao što su bolni polni odnosi, otežano mokrenje, neplodnost ili obilno menstrualno krvarenje.

Kao rezultat, ženama sa ovim stanjima priznaje se pravo na posebno stanje privremene sprečenosti za rad. Ova mera ima za cilj da obezbedi ravnotežu između potreba radnog okruženja i zdravstvene zaštite žena koje prolaze kroz patološke menstrualne cikluse.

Šire posledice i značaj zakona

Usvajanjem ovog zakona, Crna Gora je napravila korak ka unapređenju prava žena na radnom mestu i njihovoj zaštiti tokom perioda kada su suočene sa ozbiljnim zdravstvenim tegobama. Štaviše, nova pravila mogu doprineti smanjenju stigmatizacije žena sa dijagnostikovanim menstrualnim bolestima i omogućiti im da lakše balansiraju između ličnog zdravlja i profesionalnih obaveza.

Na kraju, ovaj zakonski okvir predstavlja značajan napredak u oblasti radnih prava i zdravstvene zaštite žena u Crnoj Gori, pružajući im dodatnu sigurnost i podršku u svakodnevnom životu.

Nove mere obuhvataju i građane Belorusije, Kine, Turske i Saudijske Arabije, navodi se u saopštenju

Vlada Crne Gore najavila je uvođenje viznog režima za državljane Rusije, koji će stupiti na snagu 1. novembra, prema saopštenju objavljenom na zvaničnom sajtu. Ova odluka znači da napad vize za Ruse više neće biti moguć, a ruskim državljanima će od tog datuma biti potrebna viza za ulazak u Crnu Goru.

Prema zvaničnom saopštenju, nove mere odnose se i na građane Belorusije, Kine, Turske i Saudijske Arabije. Vlada je navela da se ove izmene uvode radi usklađivanja vizne politike sa pravilima Evropske unije. Takođe, izmenjeni režim ima za cilj da prati evropske standarde u oblasti kontrole granica i izdavanja viza.

Detalji viznog režima i izuzeci

Kako je navedeno, izuzetak od obaveze posedovanja crnogorske vize važiće za ruske građane koji već imaju važeću vizu ili dozvolu boravka u nekoj od država Evropske unije, Šengenskog prostora, Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Japana, Ujedinjenog Kraljevstva, Australije ili Novog Zelanda. Na taj način, pojedini državljani Rusije i dalje mogu ulaziti u Crnu Goru bez dodatne vize ukoliko poseduju odgovarajuću dozvolu iz navedenih zemalja.

Do 1. novembra, ruski državljani i dalje mogu koristiti bezvizni režim za ulazak u Crnu Goru i boravak do 30 dana. Nakon tog datuma, svi putnici iz Rusije moraće da podnesu zahtev za vizu pre planiranog putovanja, osim ukoliko ispunjavaju neki od izuzetaka predviđenih novim pravilima.

Razlozi za uvođenje novih mera

Vlada Crne Gore navela je da je glavni razlog za napad vize za Ruse usklađivanje sa viznim režimom Evropske unije, čiji su standardi deo procesa evropskih integracija. Pored toga, mere se odnose i na druge zemlje — Belorusiju, Kinu, Tursku i Saudijsku Arabiju. Ove izmene predstavljaju korak ka harmonizaciji vizne politike sa evropskim zakonodavstvom, kako bi se olakšale procedure i povećala sigurnost na granicama.

U međuvremenu, prema saopštenju, izuzeci za nosioce važećih viza ili boravišnih dozvola u određenim državama osmišljeni su kako bi se olakšao ulazak onima koji već imaju provereni status u nekoj od pomenutih zemalja. Na taj način, novim viznim režimom ipak se zadržava određeni stepen fleksibilnosti za deo putnika.

Potencijalne implikacije za putnike

Ova odluka vlade Crne Gore može uticati na broj poseta iz Rusije i drugih pogođenih zemalja, posebno tokom zimskih meseci, kada mnogi turisti biraju Crnu Goru kao destinaciju. Pre svega, putnici iz Rusije i ostalih zemalja koje su obuhvaćene merama treba da se informišu o novim uslovima i blagovremeno podnesu zahteve za vize. Takođe, oni koji već poseduju vize ili boravišne dozvole iz navedenih država mogu i dalje putovati bez dodatne crnogorske vize, što predstavlja olakšicu u odnosu na opšti režim.

Konačno, vlada Crne Gore ističe da će dodatne informacije o procedurama i uslovima za izdavanje viza biti objavljene na zvaničnim kanalima, kako bi svi zainteresovani putnici mogli pravovremeno da se pripreme za predstojeće promene.