Odlazak visokog predstavnika Kristijana Šmita izazvao je brojne reakcije i otvorio debatu o budućnosti međunarodnog prisustva u Bosni i Hercegovini.
Najava ostavke Kristijana Šmita sa mesta visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini izazvala je intenzivne reakcije javnosti i političkih aktera. Sve češće se čuju ocene da međunarodni protektoratski model u BiH više ne može da odgovori na aktuelne političke izazove. Politički savetnik AfD-a Filip Gašpar izjavio je za Pink da Šmitov odlazak odražava ozbiljnu političku krizu u zemlji. On je naveo da najava Šmitove ostavke pokazuje da je koncept međunarodnog protektorata u BiH doživeo ozbiljan udarac, te podsetio da Šmit nije dobio potvrdu od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, zbog čega je njegova pozicija od početka bila diskutabilna. Gašpar je istakao da su dugi niz godina upotrebljavana takozvana bonska ovlašćenja kako bi se političke odluke nametale bez demokratske legitimnosti. Dodao je da se stabilnost u Bosni i Hercegovini ne može nametnuti spolja, već se mora graditi kroz dogovor domaćih naroda i poštovanjem Dejtonskog sporazuma. “Ko želi mir i stabilnost na Balkanu mora poštovati prava svih konstitutivnih naroda. Dalja centralizacija BiH protiv volje pojedinih naroda vodi samo novim tenzijama. Vreme je da se završi sa neuspešnim protektoratom i vrati politici dijaloga i suvereniteta”, zaključio je Gašpar.
