Dvojica članova ekspedicije preživela su nesreću na Elbrusu, dok je petoro planinara izgubilo život u pogoršanim vremenskim uslovima.

Pet planinara iz Zenice poginulo je tokom uspona na Elbrus u Rusiji, dok su dvojica članova ekspedicije preživela ovu tragediju, prema objavljenim informacijama. Nesreća na Elbrusu dogodila se u trenutku kada je sedmočlana grupa iz Bosne i Hercegovine pokušala da osvoji najviši vrh Evrope. Vremenski uslovi su se iznenada pogoršali, a snažan vetar dodatno je otežao kretanje planinara.

Detalji nesreće na Elbrusu

Prema dostupnim podacima, među poginulima su doktorka Meliha Čaušević, Alma Okanović, Denis Okanović, Almir Krivdić i Nermin Talam. Nesreću su preživeli Haris Adilović i Kemal Vidimlić, koji su takođe bili deo ekspedicije iz Zenice. Vremenski uslovi su se tokom uspona naglo promenili. Vetar je u početku duvao brzinom od oko 45 kilometara na čas, ali je do jutra dostigao i 70 kilometara na čas.

Jedan od preživelih uspeo je samostalno da se spusti sa planine i pozove pomoć. Spasioci su pronašli i drugog člana tima i prevezli ga u bolnicu, gde im je ukazana medicinska pomoć. Na fotografiji objavljenoj pre polaska na uspon, jedan od stradalih planinara napisao je: „Hiljade kilometara iza nas, jedan vrh ispred nas i samo jedan san.”

Istraga i reakcije nakon nesreće na Elbrusu

Prema saopštenju, planinari su krenuli u ekspediciju kada su vremenski uslovi izgledali povoljno. Međutim, nagla promena vremena dovela je do tragedije. Osim toga, prema dostupnim informacijama, spasilačke ekipe su brzo reagovale na poziv za pomoć i prevezle preživele u bolnicu. Takođe, istraga o uzrocima nesreće na Elbrusu je u toku.

U međuvremenu, ovaj tragičan događaj izazvao je veliku pažnju i žaljenje u regionu. Mnogi građani i planinarske organizacije izrazili su saučešće porodicama stradalih. Ova nesreća na Elbrusu podseća na opasnosti koje nose planinarske ekspedicije, naročito na visokim planinama i u promenjivim vremenskim uslovima.

Dvoje članova ekspedicije je preživelo, dok su spasilačke ekipe nastavile potragu u izuzetno teškim uslovima

Pet državljana Bosne i Hercegovine poginulo je tokom ekspedicije na planini Elbrus u Rusiji. Prema saopštenju, ekspediciju su zahvatili led i olujni vetar, a dvoje članova grupe uspelo je da preživi ove ekstremne uslove.

Ekspedicija od sedam osoba krenula je 25. jula u osvajanje Elbrusa, najvišeg vrha Evrope i Rusije. Kako je objavljeno, vremenski uslovi su na početku bili povoljni. Međutim, vetar je ubrzo ojačao, dostižući brzinu od 45 kilometara na sat, a do jutra i 70 kilometara na sat. Takođe, niske temperature i led dodatno su otežali situaciju na planini.

Detalji nesreće na Elbrusu

Jedan član ekspedicije je samostalno sišao sa planine i uspeo da pozove pomoć. Spasilačke ekipe su pronašle još jednog preživelog i odmah ga hospitalizovale. Obojica preživelih se nalaze pod lekarskim nadzorom. Prema izjavama lokalnih vodiča, dva člana grupe su preminula na visini od 5.100 metara, a potraga za ostalima je trajala nekoliko sati.

Prema informacijama iz Istražnog komiteta Ruske Federacije za Kabardino-Balkariju, istraga povodom događaja je u toku. Zvaničnici su potvrdili da je vest o ekspediciji koja je ostala zarobljena na Elbrusu stigla 25. jula, nakon što je prvi preživeli uspeo da stigne do baze i obavesti nadležne.

Razvoj spasilačke akcije i tragičan ishod

Tokom spasilačke akcije, potvrđeno je da su četiri člana grupe nestala. Potom su ekipe pronašle još jednog preživelog, dok je broj žrtava porastao na pet. Prema saopštenju, prethodno su dva člana preminula zbog pogoršanja zdravstvenog stanja, a preostali članovi nisu uspeli da prežive teške uslove.

Na planini Elbrus, poznatoj po surovim i nepredvidivim vremenskim prilikama, slični incidenti nisu retkost. Kao podsetnik na opasnosti ovog vrha, samo nekoliko dana ranije tokom uspona je stradao maloletnik, dok je njegov otac zadobio teške povrede. Ovaj slučaj ponovo skreće pažnju na rizike koje nose ekspedicije u ekstremnim planinskim uslovima.

Pored toga, spasilačke službe nastavljaju da apeluju na sve alpiniste i turiste da prate preporuke stručnjaka i redovno proveravaju vremensku prognozu pre svakog uspona. Istraga o događaju na Elbrusu je u toku, a javnost će biti obaveštena o daljim saznanjima.

Više od 200.000 ljudi ostalo je bez doma nakon razornog zemljotresa magnitude 6,1 koji je pogodio Skoplje

Na današnji dan pre 63 godine, razorni zemljotres u Skoplju zauvek je promenio lice ovog grada. U 5.17 časova, snažan potres magnitude 6,1 stepeni po Rihteru pogodio je Skoplje, odnevši 1.070 života i povredivši oko 3.000 ljudi, prema saopštenju. Više od 200.000 stanovnika ostalo je bez krova nad glavom, dok su se posledice osetile širom regiona.

Razaranje grada i posledice

Zemljotres u Skoplju, koji je trajao svega dvadeset sekundi, uništio je više od 15.800 stanova i ozbiljno oštetio još oko 28.000 objekata. Skoro 80 odsto gradskih struktura pretrpelo je masovna razaranja, kako je objavljeno. Potresi su se osetili ne samo u Makedoniji, već i u susednim regionima. Prva informacija o katastrofi stigla je iz pošte, kada je dežurni telefonista uspeo da uspostavi vezu sa Beogradom i preneo poruku o nesreći.

Pomoć i međunarodna solidarnost

Vest o tragediji brzo se proširila svetom, a pomoć je počela da stiže sa svih strana. Tokom prvih dana, najveći teret podneli su tadašnja Jugoslovenska narodna armija, građani iz svih jugoslovenskih republika i spasilačke službe. Ipak, Skoplje je ubrzo postalo simbol međunarodne solidarnosti, jer je pomoć stigla iz 87 zemalja sveta.

Ujedinjene nacije su preuzele koordinaciju dugoročne obnove grada. Generalna skupština UN je 14. oktobra iste godine jednoglasno usvojila Rezoluciju o pomoći, čime je taj datum ostao upamćen kao „Dan Skoplja“ u istoriji organizacije.

Tragovi nesreće i sećanje na žrtve

Sat na Staroj železničkoj stanici u Skoplju zaustavio se tačno u 5.17 i tako ostao do danas, podsećajući na trenutak kada je zemljotres u Skoplju promenio istoriju grada. Ova tragedija i danas ima snažan uticaj na kolektivno pamćenje i urbanistički razvoj glavnog grada Severne Makedonije. Zbog toga, svake godine se na ovaj datum odaje počast žrtvama i podseća na značaj međunarodne pomoći i solidarnosti u trenucima katastrofe.