Više od 200.000 ljudi ostalo je bez doma nakon razornog zemljotresa magnitude 6,1 koji je pogodio Skoplje

Na današnji dan pre 63 godine, razorni zemljotres u Skoplju zauvek je promenio lice ovog grada. U 5.17 časova, snažan potres magnitude 6,1 stepeni po Rihteru pogodio je Skoplje, odnevši 1.070 života i povredivši oko 3.000 ljudi, prema saopštenju. Više od 200.000 stanovnika ostalo je bez krova nad glavom, dok su se posledice osetile širom regiona.

Razaranje grada i posledice

Zemljotres u Skoplju, koji je trajao svega dvadeset sekundi, uništio je više od 15.800 stanova i ozbiljno oštetio još oko 28.000 objekata. Skoro 80 odsto gradskih struktura pretrpelo je masovna razaranja, kako je objavljeno. Potresi su se osetili ne samo u Makedoniji, već i u susednim regionima. Prva informacija o katastrofi stigla je iz pošte, kada je dežurni telefonista uspeo da uspostavi vezu sa Beogradom i preneo poruku o nesreći.

Pomoć i međunarodna solidarnost

Vest o tragediji brzo se proširila svetom, a pomoć je počela da stiže sa svih strana. Tokom prvih dana, najveći teret podneli su tadašnja Jugoslovenska narodna armija, građani iz svih jugoslovenskih republika i spasilačke službe. Ipak, Skoplje je ubrzo postalo simbol međunarodne solidarnosti, jer je pomoć stigla iz 87 zemalja sveta.

Ujedinjene nacije su preuzele koordinaciju dugoročne obnove grada. Generalna skupština UN je 14. oktobra iste godine jednoglasno usvojila Rezoluciju o pomoći, čime je taj datum ostao upamćen kao „Dan Skoplja“ u istoriji organizacije.

Tragovi nesreće i sećanje na žrtve

Sat na Staroj železničkoj stanici u Skoplju zaustavio se tačno u 5.17 i tako ostao do danas, podsećajući na trenutak kada je zemljotres u Skoplju promenio istoriju grada. Ova tragedija i danas ima snažan uticaj na kolektivno pamćenje i urbanistički razvoj glavnog grada Severne Makedonije. Zbog toga, svake godine se na ovaj datum odaje počast žrtvama i podseća na značaj međunarodne pomoći i solidarnosti u trenucima katastrofe.

Policija istražuje krvavi zločin u kojem su bivši zet i finansijski sukobi doveli do tragedije u Albaniji

Krvavi zločin u Albaniji šokirao je region nakon što su u petak život izgubili bračni par, a kao osumnjičeni navodi se bivši zet. Prema policijskim izvorima, ubistvo bračnog para u Albaniji povezano je sa finansijskim nesuglasicama između osumnjičenog i porodice njegove bivše partnerke. U događaju koji je potresao lokalnu zajednicu, stradali su Kosta Plaka (58) i njegova supruga Lela (51), dok je osumnjičeni Nertil Refit Buzi (35) nakon toga uzeo bivšu partnerku za taoca, a potom izvršio samoubistvo.

Detalji slučaja: sukob oko novca i raniji incidenti

Prema navodima porodice, motiv koji stoji iza ubistva bračnog para u Albaniji bio je novac stečen kriminalnim aktivnostima u Velikoj Britaniji. To je, navodno, dovelo do učestalih sukoba između Nertila Refita Buzija i njegove bivše partnerke, Rozalinde Plake. Takođe, porodica tvrdi da je osumnjičeni u više navrata bio hapšen, ali je puštan na slobodu. U jednom od ranijih incidenata, prema rečima porodice, Buzi je uperio oružje prema bivšoj partnerki, što je dodatno pogoršalo odnose.

Tok tragičnog događaja i reakcije porodice

Zločin je kulminirao u petak kada je, prema policijskim izvorima, osumnjičeni lišio života roditelje bivše partnerke, a zatim oteo njihovu ćerku. Nakon osam sati pregovora sa policijom, odbio je da se preda i izvršio je samoubistvo. Roditelji Nertila Refita Buzija su u intervjuima izneli ozbiljne optužbe vezane za motiv, tvrdeći da je novac bio uzrok tragedije. Međutim, istraga se nastavlja kako bi se utvrdile sve okolnosti slučaja.

U međuvremenu, lokalna zajednica ostaje u šoku zbog događaja, dok nadležne institucije apeluju na javnost da ne iznosi neproverene informacije i poštuje privatnost žrtava. Prema navodima iz policije, svi detalji biće temeljno ispitani tokom istrage. Očekuje se da će rezultati istrage doneti više informacija o pozadini sukoba i mogućim propustima u ranijem postupanju prema osumnjičenom.

Istraga o ubistvu bračnog para u Albaniji je u toku, a javnost očekuje zvanične informacije iz policijskih i pravosudnih organa.

Nabavka 1.700 dušeka za vojne kasarne stopirana je neposredno pre potpisivanja ugovora zbog proizvodnje u Srbiji.

Ministarstvo odbrane Hrvatske donelo je odluku da otkaže tender za nabavku 1.700 dušeka za vojne kasarne, a razlog je što se dušeci proizvode u Srbiji. Ova vest, koja je izazvala pažnju javnosti, potvrđena je u zvaničnom saopštenju. Na tenderu održanom tokom juna, kompanija Komfort iz Slavonskog Broda izabrana je kao najpovoljniji ponuđač. Međutim, ispostavilo se da ova firma, koja ima dva zaposlena, dušeke nabavlja od proizvođača u Srbiji i preprodaje ih na hrvatskom tržištu. Prema navodima Ministarstva odbrane, takva praksa nije prihvatljiva za ovu instituciju.

Tender za dušeke proizvode iz Srbije

Ministarstvo odbrane Hrvatske navelo je da ne prihvata da dušeci za vojne krevete budu proizvedeni u Republici Srbiji. Zbog toga će, u skladu sa zakonskim mogućnostima, postupak nabavke biti poništen i ugovor neće biti zaključen. U saopštenju je naglašeno da će u budućnosti biti revidirani svi uslovi za slične nabavke, posebno oni koji se odnose na poreklo proizvoda. Osim toga, istaknuto je da Ministarstvo unutrašnjih poslova Hrvatske već koristi dušeke istog dobavljača, što dodatno skreće pažnju na razlike u nabavkama između državnih institucija.

Reakcije i dalji koraci Ministarstva odbrane

Nabavka dušeka bila je namenjena opremanju više kasarni širom Hrvatske. Ipak, Ministarstvo odbrane ostalo je pri stavu da je poreklo proizvoda ključan kriterijum. Na ovaj način, tender za dušeke proizvode iz Srbije biće obustavljen, a Ministarstvo planira da u budućnosti unapredi uslove javnih nabavki kako bi se izbegle slične situacije. Prema zvaničnoj informaciji, ugovor sa firmom Komfort neće biti potpisan, iako je njihova ponuda bila najpovoljnija na održanom tenderu.

Pored toga, ova odluka otvara pitanja o razlikama u pristupu nabavci među državnim institucijama. Ministarstvo unutrašnjih poslova uspešno je realizovalo nabavku istih dušeka, bez obzira na to što se proizvode u Srbiji. U međuvremenu, Ministarstvo odbrane ostaje pri odluci da ne prihvata vojnu opremu takvog porekla. Očekuje se da će ova tema biti predmet daljih razmatranja i potencijalnih izmena u pravilima javnih nabavki.