zbog geopolitičke i energetske krize, hrvatska se suočava sa sve većim rizikom od nestašice hrane, dok stručnjaci upozoravaju da bi ekonomske posledice mogle postati još teže
Privrednik i bivši dugogodišnji predsednik Uprave Podravke, Zvonimir Mršić, upozorio je da aktuelna energetska i geopolitička kriza, izazvana sukobom u Iranu, može imati ozbiljne posledice po hrvatsku ekonomiju. On navodi da je rast inflacije bio očekivan i u skladu je sa prognozama Međunarodnog monetarnog fonda, ali ističe da će produženi sukobi dovesti do još težih ekonomskih posledica.
Prema Mršićevim rečima, problem nije ograničen samo na potencijalnu nestašicu goriva. U slučaju dužeg zatvaranja Hormuškog moreuza, Hrvatska bi mogla da se suoči sa nestašicama hrane, veštačkog đubriva, polimera, helijuma, aluminijuma i mikročipova. On naglašava da je država zamrzavanjem cena pokušala da zaštiti standard građana, ali to, po njegovom mišljenju, nije dovoljno.
Glavni izazov vidi se u slaboj domaćoj proizvodnji hrane – i pored 3,5 milijardi evra podsticaja, proizvodnja je ostala na nivou iz 2010. godine. Hrvatska uvozi većinu hrane, pa su cene diktirane uvozom, zbog čega, kako kaže, “ako većinu proizvoda uvozimo, logično je da nemamo kontrolu nad cenama”.
Mršić smatra da su dosadašnje agrarne politike bile pogrešne i da je zemlja nesamodovoljna i nekonkurentna. Prema njegovim procenama, nedostaje još 500.000 do milion hektara obradive zemlje, a nema ni dovoljno novih firmi u sektoru proizvodnje hrane. Posledica toga jeste da je Hrvatska prestala da bude samodovoljna čak i u mesu i živini, dok se uvoze čak i osnovni proizvodi poput salate i šargarepe.
Dodatni problemi su i pad proizvodnje đubriva sa milion na 300.000 tona, manjak muznih krava i malo plastenika i staklenika. Mršić ističe da je neophodno da država hitno pruži podršku poljoprivrednicima i poveća proizvodnju hrane u zatvorenim sistemima radi stabilnosti ponude.
On smatra da je potreban jasan i merljiv plan za poljoprivredu, jer Hrvatska ima plodnu zemlju, dovoljno vode i povoljnu klimu, ali resursi nisu iskorišćeni na pravi način. Problem predstavljaju i česte poplave i suše.
Mršić upozorava da bi trenutna kriza mogla biti ozbiljnija od one iz 1970-ih, jer Bliski istok danas nije značajan samo zbog nafte, već i zbog gasa, đubriva, aluminijuma i hemijske industrije. Ako se kriza nastavi, doći će do poskupljenja ambalaže, automobila i problema sa mikročipovima, što dodatno može uticati na pad zaliha hrane i ugroziti turizam.
U zaključku, Mršić poziva vlasti da hitno preduzmu mere za jačanje domaće proizvodnje hrane, posebno kroz razvoj plasteničke i stakleničke proizvodnje, kako bi se obezbedila stabilnost snabdevanja i zaštitili građani i turisti. “Situacija je neizvesna, ali se nadamo da neće dugo trajati”, zaključuje Mršić.
