Bela kuća zaobišla Kongres pozivajući se na vanrednu situaciju zbog rata sa Iranom, oružje namenjeno Kataru, Izraelu, Kuvajtu i UAE

Administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa donela je odluku o aktiviranju vanrednog mehanizma za odobravanje prodaje i slanja vojne opreme saveznicima na Bliskom istoku, saopšteno je 23. maja u Vašingtonu. Ovom odlukom, ukupne vrednosti 8,6 milijardi dolara (približno 940 miliona evra), zaobiđen je standardni postupak odobravanja i kontrole Kongresa.

Državni sekretar Marko Rubio potpisao je deklaraciju o vanrednoj situaciji, kojom je omogućena hitna isporuka oružja i vojne opreme. Kao razlog, administracija navodi neposredne pretnje po bezbednost saveznika zbog aktuelnog rata sa Iranom.

Najveći deo ugovora odnosi se na jačanje protivvazdušne odbrane u regionu Persijskog zaliva i nastavak operacija u Izraelu. Konkretno, Katar je dobio paket u vrednosti od 4,01 milijarde dolara za održavanje i modernizaciju raketnih sistema Patriot, Izrael će dobiti 992,4 miliona dolara za hitnu isporuku visokopreciznih raketa APKWS, Kuvajt je obezbedio 2,5 milijardi dolara za integrisani sistem za upravljanje bitkom, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati izdvojili 147,6 miliona dolara za dodatne zalihe raketa APKWS.

Zvaničnici administracije ističu da je ovaj korak neophodan kako bi se saveznici zaštitili od iranskih napada dronovima i raketama. Istovremeno, ovim se želi obezbediti čvrsta podrška zalivskim monarhijama u sprovođenju blokade iranskih luka i omogućiti Izraelu neprekinut dotok municije za vojne operacije.

Odluka je doneta bez uobičajenih konsultacija sa Kongresom, što je izazvalo očekivane kritike iz redova opozicionih demokrata. Administracija, međutim, tvrdi da su nacionalni interesi i bezbednost globalne trgovine naftom u ovom trenutku prioriteti nad birokratskim procedurama.

“Postupili smo u skladu sa važećim zakonima, imajući u vidu hitnost situacije i potrebu zaštite naših saveznika”, navodi se u zvaničnom saopštenju administracije.

Prema dostupnim informacijama, ovaj potez deo je šire strategije SAD za održavanje stabilnosti i uticaja u regionu, uz potencijalnu pripremu za dugotrajniju konfrontaciju sa Iranom.

Budući premijer naveo profesionalne kvalifikacije kao ključne, sestra imenovanog najavila povlačenje sa funkcije sudije

Budući premijer Mađarske Peter Mađar javno je obrazložio odluku da za ministra pravosuđa predloži svog zeta Martona Meletei-Barnu, istakavši da je njegova profesionalna kompetencija neupitna. Odluka je izazvala zabrinutost javnosti zbog porodičnih veza, a Mađar je priznao da je to za njega predstavljalo ozbiljnu dilemu. Kako bi se izbegao i privid sukoba interesa, najavljeno je da će Ana Ilona Meletei-Barna, sestra Mađara i supruga budućeg ministra, podneti ostavku na mesto sudije.

Mađar je naveo da je Meletei-Barna član pokreta Tisa od samog početka i da je njegov izbor bio objektivan. U izjavi je dodao da je odluka doneta na osnovu spremnosti i moralnog uverenja budućeg ministra: “Poznajem ga dugo. Moja odluka temeljila se na njegovoj spremnosti i predanosti vladavini prava.”

Mađar je naglasio da imenovanje nije rezultat političkog dogovora, već da je prioritet bio izbor osobe koja može s integritetom predstavljati program funkcionalne i humane Mađarske. On je uputio i oštru kritiku aktuelne vlasti, navodeći da je “Fides uništio vladavinu prava” i da su pravna sigurnost i jednakost pred zakonom prestale da postoje.

“Da bih ispravio postojeće stanje, tražio sam osobu sposobnu da izvrši ovaj istorijski zadatak i čija je profesionalna kompetencija izvan svake sumnje”, izjavio je Mađar. Dodatne informacije o zvaničnom imenovanju očekuju se u narednim danima.

Prvi put od osnivanja kompanije, godišnji skup u Omahi protekao bez prisustva dugogodišnjeg lidera; Greg Abel preuzeo ulogu generalnog direktora, prema zvaničnom saopštenju

Godišnji sastanak akcionara kompanije Berkshire Hathaway održan je u subotu u Omahi, savezna država Nebraska, prvi put bez osnivača i dosadašnjeg lidera Vorena Bafeta na bini. Prema informacijama objavljenim od strane kompanije, događaj je usledio nakon što je Bafet najavio povlačenje sa pozicije krajem 2025. godine, a njegovo mesto generalnog direktora preuzeo je Greg Abel u januaru 2026. godine. Očekuje se da će ovogodišnje prisustvo akcionara biti nešto smanjeno u odnosu na prethodne godine.

Kompanija je tom prilikom objavila i izveštaj o finansijskim rezultatima za prvi kvartal 2026. godine. Prema zvaničnim podacima Berkshire Hathaway, neto dobit u ovom periodu porasla je na 10,1 milijardu dolara, odnosno 7.027 dolara po akciji klase A, što je značajno više u poređenju sa istim periodom prošle godine kada je zabeleženo 4,6 milijardi dolara, odnosno 3.200 dolara po akciji. Rast vrednosti investicija i poboljšano poslovanje većine kompanija u okviru konglomerata uticali su na ovakav finansijski rezultat.

Berkshire Hathaway je naveo da papirna vrednost ulaganja ima značajan uticaj na ukupne rezultate, iako većina akcija nije prodata. Kompanija je ipak zabeležila dobit od 5,8 milijardi dolara na prodatim akcijama u kvartalu, dok je ukupna vrednost portfolija nešto opala i iznosi nešto više od 288 milijardi dolara, prema poslednjem izveštaju.

Konglomerat je takođe saopštio da je gotovinski fond nastavio da raste i da je na kraju prvog tromesečja dostigao 397,4 milijarde dolara. Voren Bafet je ranije ukazivao da bi akcionari trebalo da posebnu pažnju obrate na operativnu dobit pre investicija, kao meru stvarnog poslovnog učinka kompanija u okviru grupacije. Operativna dobit u ovom periodu iznosila je 11,3 milijarde dolara, odnosno 7.889,44 dolara po akciji klase A, što je povećanje u odnosu na prošlogodišnjih 9,6 milijardi dolara i 6.703,41 dolara po akciji. Prema istraživanju kompanije FactSet Research, analitičari su predviđali dobit od 7.611,35 dolara po akciji.

Kompanija je zabeležila i pozitivan efekat od 249 miliona dolara iz valutnih kurseva, dok je u istom periodu prethodne godine evidentiran gubitak od 713 miliona dolara po ovom osnovu. Većina kompanija u sastavu Berkshire Hathaway-a, uključujući osiguravajuću diviziju (sa kompanijama kao što je Geico), železnicu BNSF, kao i energetski i proizvodni sektor, ostvarili su rast operativnog profita. Osiguravajući sektor zabeležio je dobit od 1,7 milijardi dolara, dok je prošle godine u istom periodu iznosila 1,34 milijarde dolara. Povećanje profita zabeleženo je i u železničkom, kao i u sektoru proizvodnje i energetike.

Zvanični izveštaji kompanije potvrđuju da je sastanak akcionara održan u skladu sa planom, a poslovni rezultati predstavljeni su javnosti tokom događaja.