Američki izaslanik izjavio da su iranski pregovarači naveli količinu obogaćenog uranijuma pred vojne udare, potvrde iz drugih izvora nisu dostupne
Specijalni izaslanik bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, Stiv Vitkof, izjavio je da su iranski pregovarači pre nedavnih vojnih udara Sjedinjenih Američkih Država i Izraela naveli kako Iran poseduje dovoljne količine obogaćenog uranijuma za izradu 11 nuklearnih bombi. Vitkof je ovu informaciju izneo tokom razgovora za američku televiziju, navodeći da su pregovarači iz Irana izneli podatke o 460 kilograma uranijuma obogaćenog na 60%.
Prema rečima Vitkofa, iranski zvaničnici su njemu i Džaredu Kušneru, tadašnjem savetniku Bele kuće, saopštili da bi ova količina uranijuma mogla biti dodatno obogaćena do nivoa pogodnog za izradu nuklearnog oružja (90%) u periodu od sedam do deset dana. On je naglasio da je ova tvrdnja predstavljala uvod u tadašnje diplomatske pregovore između SAD i Irana.
Vitkof je precizirao: “Oba iranska pregovarača su nam direktno rekli, bez ustručavanja, da kontrolišu 460 kilograma uranijuma na 60% i da su svesni da bi to moglo biti iskorišćeno za 11 nuklearnih bombi. To je bilo polazište njihove pregovaračke pozicije.”
Prema izveštajima međunarodnih medija, tokom proteklog vikenda došlo je do udara američkih i izraelskih snaga na teritoriju Irana, a prema pisanju nekih izvora, napad je bio usmeren na glavne nuklearne lokacije u zemlji. Iako nije potvrđeno koje su tačno lokacije bile meta, navodi se da su glavni objekti za obogaćivanje uranijuma bili pod posebnom pažnjom.
Ove informacije o iranskim tvrdnjama nisu nezavisno potvrđene, niti je bilo zvaničnih reakcija iz iranskog državnog vrha povodom izjava američkog izaslanika. Takođe, međunarodne nadzorne agencije za nuklearni program do ovog trenutka nisu izdale novo saopštenje o procenama količina obogaćenog uranijuma u Iranu.
Kontekst ovih izjava dolazi nakon višegodišnjih tenzija oko iranskog nuklearnog programa, koji je povremeno bio predmet međunarodnih pregovora, ali i sankcija. Iran je u više navrata tvrdio da su aktivnosti u nuklearnim postrojenjima isključivo u civilne svrhe, dok su zapadne države izražavale zabrinutost zbog potencijalnog razvoja nuklearnog oružja.
Trenutna situacija ostaje napeta, a diplomatski kanali su i dalje aktivni, iako konkretnih pomaka u pregovorima za sada nema. Izveštaji sa lica mesta ukazuju na pojačanu pažnju međunarodne zajednice prema razvoju događaja u regionu.
