Prema zvaničnim podacima, Masters postala najtrofejnija sportistkinja SAD na Paraolimpijadi, osvojivši tri zlata u Milanu

Oksana Masters, paraolimpijska sportistkinja iz Sjedinjenih Američkih Država, zabeležila je značajan uspeh na Zimskim paraolimpijskim igrama u Milanu 2026. godine, osvojivši ukupno 22 medalje tokom svoje karijere. Masters je u Milanu osvojila tri zlatne medalje, a prema dostupnim informacijama, time je postala najtrofejnija američka sportistkinja u istoriji zimskih Paraolimpijskih igara.

Prema zvaničnim izveštajima, Masters je 7. marta 2026. godine osvojila svoju 20. medalju pobedivši u disciplini para biatlon, sprint za žene u kategoriji „sitting“. U nastavku takmičenja, zabeležila je još dve pobede u para nordijskom skijanju, čime je ukupan broj njenih zlatnih medalja dostigao 12.

Masters se tokom ove sezone suočila sa zdravstvenim izazovima, uključujući operaciju, infekciju kosti i povredu glave, ali je nastavila takmičenje i ostvarila zapažene rezultate. U izjavama za međunarodne medije, istakla je da je iskustvo iz detinjstva, kada je kao dete iz Ukrajine provela vreme u domu za nezbrinutu decu, doprinelo njenoj izdržljivosti i upornosti u sportu. Kako je navela, usvojena je od strane američkog para kada je imala sedam godina, a kasnije su joj amputirane obe noge usled posledica izloženosti radijaciji nakon Černobilske nesreće.

Masters je istakla da ne uzima život zdravo za gotovo i da svaku priliku doživljava kao značajnu. Na ceremoniji dodele medalja u Val di Fiemmeu u Italiji, Masters je naglasila važnost upornosti i podrške koju je imala tokom karijere. Prema navodima organizatora, Masters ima još jednu trku do kraja Zimskih paraolimpijskih igara 2026. godine.

Ovaj rezultat dodatno potvrđuje njen status najuspešnije američke paraolimpijske sportistkinje na zimskim igrama. Prema dostupnim podacima, Masters je tokom karijere redovno osvajala medalje u više sportskih disciplina, uključujući para biatlon i para nordijsko skijanje.

Stanovnici Moskve iskazali podršku Iranu, ruske vlasti osudile operaciju; situacija i dalje napeta prema izveštajima međunarodnih medija

Sukob između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana, koji traje gotovo dve nedelje, izazvao je brojne reakcije na međunarodnoj sceni. Prema izveštajima novinara na terenu, situacija na energetskim i berzanskim tržištima ostaje nestabilna, dok su vlasti i građani u pojedinim državama javno izrazili svoje stavove povodom aktuelnih događaja.

U Moskvi je prošle nedelje ispred ambasade Irana postavljen improvizovani spomenik, gde su građani donosili cveće, sveće i plišane igračke kao znak solidarnosti sa iranskim narodom. Prema navodima međunarodnih medija, iranski zvaničnici su izjavili da je tokom američko-izraelskih napada poginulo više od 1.000 civila, dok su lokalni stanovnici izrazili zabrinutost zbog civilnih žrtava. Jedna žiteljka Moskve navela je za lokalne izvore da je pogođena vestima o stradanju dece, uz ocenu da je uništavanje infrastrukture u Iranu zabrinjavajuće.

Ruski predsednik Vladimir Putin uputio je saučešće iranskom predsedniku Masoudu Pezeškianu povodom smrti bivšeg vrhovnog lidera Irana, a zvanični Kremlj je, prema izveštajima, naveo da je za novog vrhovnog lidera postavljen Mojtaba Hamenei. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je više puta kritikovalo američko-izraelsku vojnu kampanju, ocenjujući je kao „pripremljenu i neizazvanu oružanu akciju protiv suverene članice Ujedinjenih nacija“.

Ispred ambasade Irana u Moskvi, pojedini građani su za lokalne medije izjavili da su ranije živeli i radili u Iranu, ističući prijateljstvo između naroda. Neki od njih ističu da, prema njihovom mišljenju, „nijedna normalna osoba ne može podržati takve napade“.

Prema izveštajima međunarodnih medija, većina stanovnika Rusije ne odobrava vojne akcije SAD i Izraela protiv Irana, što se može zaključiti iz izveštavanja nacionalnih medija. Zvanična Moskva nastavlja da poziva na obustavu operacija i podvlači značaj poštovanja međunarodnog prava.

Sukob u regionu Bliskog istoka i dalje izaziva pažnju širom sveta, uz brojne humanitarne, ekonomske i političke posledice. Nezavisna potvrda svih navoda nije moguća zbog ograničenog pristupa informacijama iz ratne zone.

Iranska državna televizija objavila prvu izjavu novog vrhovnog lidera nakon imenovanja; zvaničnici navode da je živ i svestan

Iranska državna televizija emitovala je u četvrtak prvu javnu izjavu pripisanu novom vrhovnom lideru Islamske Republike, ajatolahu Mojtabi Hamenejiju, nakon njegovog imenovanja posle smrti njegovog oca i prethodnika Alija Hamenejija 28. februara u prvim napadima SAD i Izraela na Iran. Izjava je pročitana od strane voditelja na državnoj televiziji, uz prikaz fotografije novog lidera, bez zvučnog ili video snimka. Ovakav način objavljivanja nije smirio nagađanja o njegovom zdravstvenom stanju, jer međunarodni mediji prenose spekulacije da bi mogao biti povređen ili nesposoban, pa čak i u komi, u istom napadu u kome su stradali njegovi roditelji.

Zvaničnik iz Irana izjavio je u sredu da je novi vrhovni lider povređen tokom napada, ali da je „živ i dobro“, iako se javno nije pojavljivao od početka sukoba. U izjavi pročitanoj na televiziji, Hameneji navodi da je o svom imenovanju saznao putem državne televizije, zajedno sa ostalim građanima Irana, istakavši da će mu biti teško da nastavi putem koji je trasirao njegov otac.

U tekstu izjave stoji i da je dobio priliku da poseti telo svog oca nakon njegove smrti. „Video sam snagu i odlučnost, a rečeno mi je da mu je zdrava ruka bila stisnuta u pesnicu“, navodi se u izjavi. Dalje se dodaje da je tokom perioda pre njegovog imenovanja, u danima nakon smrti prethodnog vrhovnog lidera, „narod bio stub snage“.

Državna televizija nije emitovala snimak novog lidera, niti je objavljen njegov govor uživo, što je izazvalo dodatne spekulacije o njegovom zdravstvenom stanju u međunarodnoj javnosti. Međunarodni mediji podsećaju da je imenovanje Mojtabi Hamenejija usledilo u izuzetno napetom trenutku za Iran, nakon što su prethodni vrhovni lider i njegova supruga poginuli u napadima koji su označili eskalaciju regionalnih tenzija.

U svojoj prvoj izjavi, novi vrhovni lider je istakao da moreuz Ormuz mora ostati zatvoren, bez dodatnih obrazloženja ili najava daljih poteza. Ova poruka dolazi u trenutku kada je moreuz Ormuz od velikog strateškog značaja za međunarodni pomorski saobraćaj i trgovinu energentima, a svaka promena u njegovom statusu ima uticaj na globalna tržišta.

Za sada nije saopšteno kada će Mojtaba Hameneji prvi put javno nastupiti niti da li će se obratiti uživo. Zvanične iranske institucije navode da je proces tranzicije vlasti u toku. Nije bilo zvaničnih reakcija drugih država na prvu izjavu novog vrhovnog lidera. Situacija u Iranu ostaje pod pažljivim nadzorom međunarodne zajednice.