Američki Senat nije usvojio rezoluciju o ograničenju vojnih akcija, sukobi u regionu i dalje traju, saopšteno iz Kongresa
Američki Senat je u sredu, 5. marta 2026. godine, odbio predlog rezolucije koja bi ograničila ovlašćenja predsednika Donalda Trampa u pogledu vođenja vojnih operacija protiv Irana. Glasanje je održano u Vašingtonu, a inicijativu su podneli senator Tim Kejn iz Demokratske stranke i senator Rend Pol iz Republikanske stranke. Prema saopštenju iz Kongresa, rezolucija je predviđala povlačenje američkih snaga iz ratnih dejstava protiv Irana osim u slučaju da Kongres izda odobrenje za nastavak operacije.
Kako navode američki mediji, republikanski senatori, koji imaju većinu od 53 prema 47 glasova, većinski su podržali predsednikovu odluku o zajedničkim akcijama sa Izraelom. U skladu s tim, predlog nije dobio potrebnu podršku. Za usvajanje rezolucije bilo je potrebno da joj se pridruže najmanje četiri republikanska senatora, ali to se nije dogodilo. Jedan demokratski senator, Džon Feterman iz Pensilvanije, glasao je protiv predloga.
Rasprava u Senatu usledila je pet dana nakon početka sukoba u regionu, tokom kojih su, prema izveštajima, poginuli iranski vrhovni lider i nekoliko visokih zvaničnika u Teheranu, dok je saopšteno da su američke snage imale gubitke u napadu na bazu u Kuvajtu. Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici preduzimaju mere za evakuaciju svojih državljana iz regiona zbog bezbednosnih izazova izazvanih trenutnom situacijom.
Demokratski senatori istakli su tokom sednice da smatraju kako je predsednik Tramp doneo odluku o pokretanju vazdušne kampanje bez eksplicitnog odobrenja Kongresa. Senator Tim Kejn izjavio je za AFP da nije prezentovan dokaz o neposrednoj pretnji po Sjedinjene Države. S druge strane, republikanski senatori uglavnom su podržali predsednika, navodeći da bi se podrška mogla preispitati ukoliko bi došlo do širenja ili produžetka sukoba.
U raspravi su iznete procene da bi operacija mogla potrajati više nedelja i da bi Ministarstvo odbrane moglo tražiti dodatna sredstva za nastavak vojnih aktivnosti. Zvaničnici administracije su, prema navodima izveštača, informisali članove Kongresa o mogućim potrebama za hitnim budžetskim izdvajanjima. Rezolucija se pozivala na Zakon o ratnim ovlašćenjima iz 1973. godine, koji omogućava Kongresu da odlučuje o trajanju vojnih angažmana bez odobrenja.
Sukobi u regionu uticali su i na gradove poput Dubaija i Rijada, koji su do sada bili smatrani stabilnim u odnosu na ostala područja Bliskog istoka. Vlade širom sveta preduzimaju mere za zaštitu svojih građana, a debata u Kongresu odražava širu zabrinutost u vezi sa trajanjem i obimom vojne operacije protiv Irana. Nezavisno nije moguće potvrditi sve navode iz izveštaja, a glasanje u Predstavničkom domu očekuje se narednih dana.
