Stručnjaci upozoravaju na nedostatke u evidenciji, dok su roditelji u Virdžiniji ukazali na slučaj nepoštovanja poslednje volje preminule osobe
Slučaj iz Virdžinije, gde su roditelji preminule žene prijavili da njena poslednja odluka o nedavanju organa nije bila uvažena, ukazuje na postojanje nedostataka u nacionalnom sistemu za evidenciju donora organa. Prema izveštajima, žena je prilikom obnove vozačke dozvole promenila status i označila da ne želi da bude donor, međutim, ta promena prema navodima porodice nije bila uzeta u obzir nakon njene smrti u lokalnoj bolnici.
Ovaj događaj je istakao činjenicu da u Sjedinjenim Američkim Državama ne postoji jedinstven, nacionalno obavezujući mehanizam koji bi garantovao da kasnija odluka o doniranju ili nedoniranju organa ima prednost nad prethodnom, posebno kada su različite savezne države u pitanju. Saglasnost i status donora najčešće se ažuriraju kroz administrativne procedure u državnim službama, ali stručnjaci navode da neusklađenost i nepostojanje centralnog registra mogu dovesti do situacija u kojima se poslednja volja pojedinca ne poštuje.
Na ove izazove ukazali su i članovi američkog Kongresa, koji su krajem prošle godine održali saslušanje o funkcionisanju sistema za prikupljanje organa. Tokom saslušanja, predstavnici su naveli primere neusaglašenosti i propusta u procesu dobijanja saglasnosti, kao i izostanak jasnih smernica koje bi osigurale poštovanje autonomije svakog građanina. Panel za nadzor je istakao potrebu za većom transparentnošću i kontrolom rada organizacija koje se bave prikupljanjem organa.
Jedan od članova panela, kongresmen iz Alabame, izjavio je da je poverenje javnosti u sistem transplantacije i doniranja organa narušeno i da je neophodno preduzeti korake ka boljoj transparentnosti kako bi se to poverenje povratilo. Stručnjaci iz oblasti bioetike takođe ističu da je za medicinsko odlučivanje ključno da ne postoji nejasnoća oko saglasnosti – i da bi svaka odluka o povlačenju saglasnosti za donaciju trebalo da bude nedvosmisleno poštovana.
Uvođenje jasnijih i preciznije povezanih baza podataka na nacionalnom nivou, prema mišljenju pojedinih stručnjaka, moglo bi doprineti sprečavanju sličnih propusta u budućnosti. Trenutno, međutim, ostaje izazov u osiguravanju da poslednja izjava volje građana u vezi sa doniranjem organa bude pravilno evidentirana i poštovana, bez obzira na to gde je data ili promenjena.
