Connect with us

RAT - Bliski Istok

Prenos posmrtnih ostataka šest američkih vojnika poginulih u Iranu uz prisustvo predsednika SAD

Ministarstvo odbrane SAD potvrdilo identitet poginulih, ceremonija održana u bazi Dover, porodice i zvaničnici prisustvovali

Published

3 days ago

on

pexels-photo-262271

Ministarstvo odbrane SAD potvrdilo identitet poginulih, ceremonija održana u bazi Dover, porodice i zvaničnici prisustvovali

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp prisustvovao je u subotu ceremoniji prenosa posmrtnih ostataka šest američkih vojnika koji su poginuli tokom napada bespilotnom letelicom u Port Šuajbi, Kuvajt, 1. marta. Ceremonija, poznata kao dostojanstveni prenos, održana je u vojnoj bazi Duvr u saveznoj državi Delaver, a uz predsednika su bili i prva dama Melanija Tramp, kao i članovi porodica preminulih.

Ministarstvo odbrane SAD prethodno je potvrdilo identitet poginulih vojnika: kapetan Kodi A. Hork (35), narednik prve klase Noa L. Tietjens (42), narednik prve klase Nikol M. Amor (39), narednik Deklan Dž. Koudi (20), major Džefri O’Brajen (45), dok je za šesto lice, potpukovnika Roberta M. Marzana (54), rečeno da se čeka konačna identifikacija od strane medicinskog veštaka.

Prema saopštenju Pentagona, svi preminuli su bili pripadnici 103. jedinice za logističku podršku sa sedištem u De Mojnu, savezna država Ajova. Njihova jedinica zadužena je za obezbeđivanje hrane, opreme i druge logističke podrške američkim oružanim snagama.

Ceremonija dostojanstvenog prenosa ima posebno mesto u američkoj vojnoj tradiciji i predstavlja jedan od najsvečanijih trenutaka za svakog predsednika SAD. Tokom obraćanja liderima iz Latinske Amerike u Majamiju ranije tog dana, predsednik Tramp izjavio je da je situacija sa poginulim vojnicima „veoma tužna“ i naglasio da su vojnici „došli kući na drugačiji način nego što su očekivali“. On je dodao da će njihova služba ostati zapamćena u zemlji.

Ministarstvo odbrane SAD navelo je da je napad u kojem su vojnici izgubili živote izveden bespilotnom letelicom. Detalji o okolnostima napada i odgovornim stranama nisu izneti u saopštenju. Ova jedinica se nalazila u Kuvajtu kao deo podrške logističkim operacijama američkih snaga u regionu.

Ceremoniji su pored predsednika i porodica poginulih prisustvovali i drugi visoki vojni i civilni zvaničnici, a događaj je protekao u skladu sa protokolom američke vojske za ovakve situacije. Tokom svog mandata, predsednik Tramp je i ranije prisustvovao sličnim ceremonijama, ističući značaj poštovanja prema vojnicima koji su poginuli u službi.

Sukobi u regionu Bliskog istoka i dalje traju, a američko Ministarstvo odbrane sprovodi istragu o napadu u kojem su poginuli pripadnici 103. jedinice za logistiku. Porodicama poginulih je, prema izveštajima, pružena podrška i mogućnost da prisustvuju ceremoniji povratka posmrtnih ostataka.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RAT - Bliski Istok

Predsednik SAD najavljuje ukidanje saradnje federalnih agencija sa kompanijom Anthropic

Zvaničnici potvrdili da se očekuje izvršna naredba o prekidu korišćenja Anthropic AI tehnologije u državnim institucijama, fazno povlačenje u toku

Published

3 minutes ago

on

March 10, 2026

By

Zvaničnici potvrdili da se očekuje izvršna naredba o prekidu korišćenja Anthropic AI tehnologije u državnim institucijama, fazno povlačenje u toku

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država najavio je donošenje izvršne naredbe kojom će biti obustavljena upotreba AI tehnologije kompanije Anthropic u svim agencijama izvršne vlasti. Prema saznanjima izvora bliskih administraciji, naredba bi mogla biti izdata tokom ove nedelje. Ovu informaciju potvrdili su zvaničnici upućeni u proces, navodeći da je odluka rezultat nesuglasica između Pentagona i kompanije Anthropic oko ograničenja korišćenja AI modela Claude u vojnim operacijama.

Krajem februara, predsednik je javno zatražio od svih federalnih agencija da odmah prekinu upotrebu proizvoda kompanije Anthropic nakon što su pregovori sa Pentagonom o bezbednosnim ograničenjima ostali bez dogovora. Pentagon je započeo šestomesečni proces povlačenja Claude AI modela iz upotrebe u vojsci, dok su i druge institucije, uključujući Ministarstvo finansija, najavile prestanak korišćenja ovih proizvoda.

Kao razlog za ovakvu odluku, administracija navodi neslaganje oko pravila upotrebe veštačke inteligencije u vojne svrhe. Kompanija Anthropic je predložila ograničenja koja bi sprečila korišćenje Claude AI modela za masovni nadzor i autonomno oružje sa smrtonosnim efektom. Pentagon je odbio ove predloge, ističući potrebu da vojska zadrži mogućnost upotrebe tehnologije u skladu sa svim zakonitim potrebama.

Nakon što nije postignut dogovor, predsednik je naložio povlačenje Anthropic tehnologije iz saveznog sistema. Ubrzo potom, sekretar za odbranu izdao je zvaničnu odluku kojom se Anthropic označava kao rizik za lanac snabdevanja, što je status koji se obično dodeljuje kompanijama povezanim sa stranim protivnicima.

Kompanija Anthropic je u ponedeljak podnela tužbu protiv ove odluke, tražeći blokadu i predsedničke naredbe i odluke Pentagona. U tužbi se navodi da ovakva kvalifikacija nije opravdana i da predstavlja rizik za poslovanje kompanije. Pravni proces povodom ovog slučaja je u toku, a zvaničnici nisu saopštili kada će sud doneti odluku.

Ovaj slučaj ističe rastuću zabrinutost oko primene veštačke inteligencije u bezbednosnim i vojnim kontekstima, kao i složenost odnosa između tehnoloških kompanija i državnih organa. Dalji razvoj događaja zavisiće od sudskog epiloga i zvanične objave izvršne naredbe, koja se očekuje u narednim danima.

Pročitaj još

RAT - Bliski Istok

Bezbednosna uloga Kipra u svetlu napada dronom na britansku bazu

Francuski predsednik posetio Kipar nakon napada, evropske zemlje pojačavaju mere odbrane na ostrvu

Published

3 hours ago

on

March 10, 2026

By

Francuski predsednik posetio Kipar nakon napada, evropske zemlje pojačavaju mere odbrane na ostrvu

Francuski predsednik Emmanuel Macron posetio je Kipar u ponedeljak radi razgovora o regionalnoj bezbednosti, nakon što je britanska vojna baza na ovom ostrvu bila meta napada dronom za koji su međunarodni mediji povezali sa Iranom. Evropske zemlje, uključujući Francusku, istakle su da napad na Kipar predstavlja bezbednosni izazov za celu Evropu, najavljujući raspoređivanje dodatnih ratnih brodova i sistema protivvazdušne odbrane u regionu Mediterana radi zaštite ostrva.

Kipar, sa populacijom manjom od 1,5 miliona stanovnika, nalazi se na istočnom delu Sredozemnog mora, na oko 160 kilometara od obala Libana i Sirije, što mu daje značajnu stratešku važnost. Zbog geografskog položaja, Ujedinjeno Kraljevstvo već decenijama održava dve suverene vojne baze na ostrvu – Akrotiri i Dekelija. Prema izveštajima, tokom nedavnih sukoba između SAD, Izraela i Irana, većina iranskih raketnih i dron napada bila je usmerena ka Izraelu i državama u Persijskom zalivu, dok su neki dronovi gađali britansku bazu u Akrotiriju, pri čemu je zabeležena manja materijalna šteta na pisti.

Ostrvo Kipar nije novo područje vojnih tenzija. Još od 1974. godine podeljeno je takozvanom „Zelenom linijom“ pod nadzorom Ujedinjenih nacija, nastalom nakon sukoba između kiparskih Grka, od kojih su pojedini zagovarali ujedinjenje sa Grčkom nakon sticanja nezavisnosti od Velike Britanije, i kiparskih Turaka, koji čine manjinsku zajednicu. Danas međunarodno priznata Republika Kipar obuhvata južni deo ostrva, dok severna teritorija funkcioniše pod administracijom kiparskih Turaka.

U poslednjim nedeljama, nakon što su SAD i Izrael izveli napade na ciljeve u Iranu krajem februara, Kipar se našao u centru međunarodne pažnje. Bezbednosni izazovi su dodatno naglašeni nakon što su evropske zemlje, uključujući Francusku, saopštile da će pojačati svoju vojnu prisutnost u istočnom Mediteranu. Zvaničnici evropskih država navode da je zaštita Kipra prioritet s obzirom na njegovu ulogu u regionalnoj stabilnosti i činjenicu da je ostrvo član Evropske unije.

Izveštaji međunarodnih medija ukazuju da su planirane dodatne mere zaštite, uključujući raspoređivanje ratnih brodova i sistema za odbranu od dronova i raketa. Francuski predsednik je tokom posete naglasio važnost saradnje država članica Evropske unije na polju bezbednosti, dok su britanske vlasti potvrdile da rade na unapređenju odbrambenih kapaciteta svojih baza na Kipru.

Kipar ostaje pod stalnim međunarodnim nadzorom usled svog strateškog položaja. Aktuelni razvoj događaja pokazuje da su sigurnosni izazovi u regionu Mediterana od šireg značaja za evropske države, naročito kada je reč o mogućim posledicama regionalnih sukoba na bezbednost članica Evropske unije.

Pročitaj još

RAT - Bliski Istok

Cene sirove nafte padaju, ali gorivo i dalje poskupljuje u Sjedinjenim Državama

Analitičari potvrdili da rast cena goriva traje uprkos padu sirove nafte, uz uticaj aktuelnog sukoba i sezonskih faktora

Published

3 hours ago

on

March 10, 2026

By

Analitičari potvrdili da rast cena goriva traje uprkos padu sirove nafte, uz uticaj aktuelnog sukoba i sezonskih faktora

Vozači u Sjedinjenim Američkim Državama suočavaju se sa rastućim cenama goriva, iako su cene sirove nafte zabeležile pad nakon nedavnih dešavanja u vezi sa sukobom SAD i Irana. Prema podacima analitičara iz sektora energetike, nacionalna prosečna cena benzina dostigla je 3,54 dolara po galonu, što predstavlja povećanje od 6 centi u odnosu na prethodni dan. Ovi podaci su potvrđeni od strane nacionalnih udruženja vozača.

Prema navodima stručnjaka iz oblasti energetike, cene goriva su porasle za više od 50 centi po galonu od početka aktuelnog sukoba. Na dan 27. februara, pre početka vojnih udara SAD i Izraela na teritoriji Irana, prosečna cena goriva iznosila je 2,98 dolara po galonu. Analitičari ističu da vozači mogu očekivati da će cene goriva ostati na višem nivou i u narednim sedmicama, bez obzira na to što se sirova nafta trenutno prodaje po nižim cenama na svetskim berzama.

Iako je cena Brent sirove nafte opala za oko 13% i pala na 85 dolara po barelu, prosečna cena goriva nije zabeležila sličan pad. Stručnjaci navode da je za ovakav trend delimično zaslužna i sezonska promena – u ovom periodu godine raste potražnja za gorivom, dok benzinske pumpe počinju sa prelaskom na skuplju letnju vrstu goriva. Ovaj prelaz zahteva dodatnu obradu i specijalne aditive kako bi se smanjilo isparavanje tokom toplijih meseci, navode predstavnici industrije.

Pumpe su obavezne da prodaju letnju mešavinu goriva u periodu od 1. juna do 15. septembra svake godine, što je potvrđeno iz udruženja proizvođača goriva i petrohemije. Kao rezultat toga, potrošači tokom letnjih meseci standardno plaćaju oko 15 centi više po galonu, pokazuju podaci iz regionalnih izveštaja.

Cena sirove nafte je, prema današnjim podacima, i dalje za oko 20% viša nego pre izbijanja sukoba, što doprinosi ukupnoj nestabilnosti na tržištu. Analitičari ističu da je potrebno određeno vreme da se promene na tržištu sirove nafte odraze na maloprodajne cene goriva, zbog složenosti lanca snabdevanja i sezonskih faktora. U ovom trenutku, procena je da će prosečna cena goriva ostati u rasponu između 3,55 i 3,65 dolara po galonu u naredna dva dana, a dalji trend kretanja zavisiće od situacije na globalnom tržištu i promena potražnje.

Zbog povećane potrošnje u letnjem periodu i promena u proizvodnji goriva, očekuje se da vozači nastave da plaćaju više, bez obzira na trenutne oscilacije cena sirove nafte. Situacija na energetskom tržištu ostaje nestabilna, a analitičari preporučuju pažljivo praćenje daljih dešavanja vezanih za sukob i globalne energetske tokove.

Pročitaj još

U Trendu