Predlog nove infrastrukture potvrđen od strane zvaničnih institucija, odluka u nadležnosti Nacionalne komisije za planiranje glavnog grada

Administracija Sjedinjenih Američkih Država predložila je izgradnju podzemnog objekta namenjenog bezbednosnoj proveri posetilaca Bele kuće u Vašingtonu. Prema zvaničnim najavama, Nacionalna komisija za planiranje glavnog grada (NCPC) razmatraće ovaj predlog na sastanku zakazanom za 2. april, a objekat bi trebalo da bude izgrađen u parku Šerman, jugoistočno od Bele kuće, na federalnom zemljištu.

Planirani objekat prostiraće se na površini od oko 3.000 kvadratnih metara i biće u potpunosti izgrađen ispod zemlje. Projekat je razvijen u saradnji Izvršne kancelarije predsednika, Službe za zaštitu visokih zvaničnika, Ministarstva unutrašnjih poslova i Nacionalne službe za parkove. Prema navodima iz predloga, početak radova moguć je već tokom jeseni, dok se završetak očekuje do jula 2028. godine.

Nova bezbednosna infrastruktura predviđa da se posetioci raspoređuju u više ulaznih traka radi prve provere identiteta, nakon čega bi ulazili u novu prijemnu zonu i prolazili kroz dodatnu kontrolu. Kapacitet objekta projektovan je za veće grupe, uz cilj da se poboljša iskustvo posetilaca i efikasnost bezbednosnih procedura.

Prethodno su posetioci Bele kuće čekali redove u okolnom parku, a bezbednosne provere vršile su se u privremenim objektima poput prikolica i šatora. Zbog radova na izgradnji nove balske sale u istočnom krilu Bele kuće, trenutno se posetioci okupljaju u Lafajet parku, na alternativnoj lokaciji.

Zvanični portparol Bele kuće izjavio je da je cilj projekta unapređenje iskustva posetilaca, uz povećanje bezbednosti i adekvatno rešenje za uslove čekanja. On je naveo da je dosadašnje rešenje podrazumevalo privremene objekte koji nisu pružali optimalne uslove ni za posetioce ni za službenike zadužene za bezbednost.

Nacionalna komisija za planiranje glavnog grada ima ovlašćenja da odobrava građevinske projekte na federalnom zemljištu u Vašingtonu. Odluka o realizaciji ovog projekta očekuje se nakon razmatranja svih aspekata predloga, uključujući bezbednosne, logističke i urbanističke kriterijume.

Izgradnja nove balske sale u istočnom delu Bele kuće takođe je deo šireg plana modernizacije i unapređenja infrastrukture predsedničke rezidencije. Zvaničnici navode da će kompletiranjem oba projekta biti unapređen protokol za prijem gostiju i podignut nivo bezbednosti u skladu sa savremenim standardima.

Vatikan potvrdio preseljenje, apartmani prethodno nisu korišćeni tokom pontifikata pape Franje

Papa Leo XIV preselio se 14. marta 2026. godine u papinske apartmane u Apostolskoj palati u Vatikanu, saopšteno je iz Vatikana. Ovaj potez dolazi deset meseci nakon što je izabran za poglavara Katoličke crkve, a apartmani su prethodno bili napušteni tokom pontifikata pape Franje, koji je od 2013. odabrao da živi u drugom, skromnijem delu Vatikana.

Zvanično saopštenje iz Vatikana navodi da je papa Leo XIV, zajedno sa svojim najbližim saradnicima, preuzeo apartmane koji su ranije korišćeni od strane njegovih prethodnika. Tokom perioda adaptacije i renoviranja apartmana, papa Leo je boravio u Palati Svetog Oficija, gde je živeo i tokom svoje službe kardinala.

Apartman u Apostolskoj palati obuhvata spavaće sobe, kapelu, predsoblje, biblioteku, kancelariju, trpezariju, kao i prostoriju iz koje papa svake nedelje izgovara molitvu Anđelusa sa prozora prema Trgu Svetog Petra. Prema dostupnim informacijama, apartmani su morali biti značajno renovirani posle dužeg perioda nekorišćenja.

Papa Franjo je, odmah po izboru 2013. godine, odlučio da živi u gostinskoj kući Santa Marta, što je naišlo na različite reakcije unutar crkvenih krugova. Njegova odluka da izbegne tradicionalne papinske apartmane pozdravljena je od strane onih koji podržavaju skromnost crkvenih lidera, dok su pojedini konzervativni krugovi izrazili zabrinutost zbog odstupanja od ustaljenih običaja.

Apostolska palata, gde se nalaze papinski apartmani, istovremeno sadrži i druge važne institucije Vatikana, kao što su Sikstinska kapela, Apostolska biblioteka i Sekretarijat države. Ove prostorije tradicionalno predstavljaju administrativno i duhovno središte Svete stolice.

Papa Leo XIV, prvi papa poreklom iz Sjedinjenih Američkih Država, izabran je 8. maja 2025. godine. Njegovo preseljenje u obnovljene apartmane označava povratak tradiciji boravka poglavara Katoličke crkve u centralnim prostorijama Vatikana. Dodatni detalji o svakodnevnom funkcionisanju novog pape nisu saopšteni.

Regionalne vlasti potvrdile su pogibiju najmanje četiri osobe i ranjavanje petnaest u noćnom napadu, pogođena infrastruktura

Najmanje četiri osobe su poginule, a najmanje 15 je povređeno u napadu raketama i dronovima na područje Kijeva tokom noći, saopštio je načelnik regionalne administracije. Prema navodima zvaničnika Mikole Kalašnjika, troje ranjenih nalazi se u kritičnom stanju, dok su dve osobe podvrgnute hirurškim intervencijama. Napad je zahvatio četiri okruga u regionu Kijeva, pri čemu su oštećeni stambeni objekti, obrazovne ustanove, preduzeća i ključna infrastruktura, naveo je Kalašnjik u objavi na društvenim mrežama.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da su glavni ciljevi napada tokom noći bili objekti energetske infrastrukture u Kijevskoj oblasti. On je naveo da je, prema ukrajinskim procenama, tokom noći lansirano oko 430 dronova različitih tipova, kao i 68 raketa.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su udari tokom noći bili usmereni na energetska i industrijska postrojenja koja podržavaju ukrajinske oružane snage, kao i na vojne aerodrome. Zvaničnici iz Moskve naveli su da su ciljevi operacije povezani sa vojnim kapacitetima Ukrajine.

Napad se dogodio nekoliko dana nakon što su Sjedinjene Američke Države odložile planirane mirovne pregovore između Rusije i Ukrajine. Kao razlog odlaganja navedena je eskalacija konflikta u regionu Bliskog istoka. U međuvremenu, međunarodni mediji izveštavaju o međusobnim optužbama i reakcijama država koje su uključene u druge regionalne sukobe.

Zvaničnici u Kijevu ističu da su napadi pogodili objekte od vitalnog značaja za svakodnevni život stanovništva, dok ruska strana tvrdi da su mete bili vojni i industrijski ciljevi. Nije moguće nezavisno potvrditi sve navode o oštećenjima i žrtvama. Situacija na terenu ostaje napeta, a nadležne službe nastavljaju sa sanacijom štete i pružanjem pomoći pogođenima.

Rat u Ukrajini traje više od dve godine, sa povremenim eskalacijama sukoba i promenama intenziteta napada na različite delove zemlje. Međunarodna zajednica i dalje apeluje na smirivanje tenzija i nastavak diplomatskih napora za okončanje neprijateljstava.