Vatikan potvrdio preseljenje, apartmani prethodno nisu korišćeni tokom pontifikata pape Franje

Papa Leo XIV preselio se 14. marta 2026. godine u papinske apartmane u Apostolskoj palati u Vatikanu, saopšteno je iz Vatikana. Ovaj potez dolazi deset meseci nakon što je izabran za poglavara Katoličke crkve, a apartmani su prethodno bili napušteni tokom pontifikata pape Franje, koji je od 2013. odabrao da živi u drugom, skromnijem delu Vatikana.

Zvanično saopštenje iz Vatikana navodi da je papa Leo XIV, zajedno sa svojim najbližim saradnicima, preuzeo apartmane koji su ranije korišćeni od strane njegovih prethodnika. Tokom perioda adaptacije i renoviranja apartmana, papa Leo je boravio u Palati Svetog Oficija, gde je živeo i tokom svoje službe kardinala.

Apartman u Apostolskoj palati obuhvata spavaće sobe, kapelu, predsoblje, biblioteku, kancelariju, trpezariju, kao i prostoriju iz koje papa svake nedelje izgovara molitvu Anđelusa sa prozora prema Trgu Svetog Petra. Prema dostupnim informacijama, apartmani su morali biti značajno renovirani posle dužeg perioda nekorišćenja.

Papa Franjo je, odmah po izboru 2013. godine, odlučio da živi u gostinskoj kući Santa Marta, što je naišlo na različite reakcije unutar crkvenih krugova. Njegova odluka da izbegne tradicionalne papinske apartmane pozdravljena je od strane onih koji podržavaju skromnost crkvenih lidera, dok su pojedini konzervativni krugovi izrazili zabrinutost zbog odstupanja od ustaljenih običaja.

Apostolska palata, gde se nalaze papinski apartmani, istovremeno sadrži i druge važne institucije Vatikana, kao što su Sikstinska kapela, Apostolska biblioteka i Sekretarijat države. Ove prostorije tradicionalno predstavljaju administrativno i duhovno središte Svete stolice.

Papa Leo XIV, prvi papa poreklom iz Sjedinjenih Američkih Država, izabran je 8. maja 2025. godine. Njegovo preseljenje u obnovljene apartmane označava povratak tradiciji boravka poglavara Katoličke crkve u centralnim prostorijama Vatikana. Dodatni detalji o svakodnevnom funkcionisanju novog pape nisu saopšteni.

Regionalne vlasti potvrdile su pogibiju najmanje četiri osobe i ranjavanje petnaest u noćnom napadu, pogođena infrastruktura

Najmanje četiri osobe su poginule, a najmanje 15 je povređeno u napadu raketama i dronovima na područje Kijeva tokom noći, saopštio je načelnik regionalne administracije. Prema navodima zvaničnika Mikole Kalašnjika, troje ranjenih nalazi se u kritičnom stanju, dok su dve osobe podvrgnute hirurškim intervencijama. Napad je zahvatio četiri okruga u regionu Kijeva, pri čemu su oštećeni stambeni objekti, obrazovne ustanove, preduzeća i ključna infrastruktura, naveo je Kalašnjik u objavi na društvenim mrežama.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da su glavni ciljevi napada tokom noći bili objekti energetske infrastrukture u Kijevskoj oblasti. On je naveo da je, prema ukrajinskim procenama, tokom noći lansirano oko 430 dronova različitih tipova, kao i 68 raketa.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su udari tokom noći bili usmereni na energetska i industrijska postrojenja koja podržavaju ukrajinske oružane snage, kao i na vojne aerodrome. Zvaničnici iz Moskve naveli su da su ciljevi operacije povezani sa vojnim kapacitetima Ukrajine.

Napad se dogodio nekoliko dana nakon što su Sjedinjene Američke Države odložile planirane mirovne pregovore između Rusije i Ukrajine. Kao razlog odlaganja navedena je eskalacija konflikta u regionu Bliskog istoka. U međuvremenu, međunarodni mediji izveštavaju o međusobnim optužbama i reakcijama država koje su uključene u druge regionalne sukobe.

Zvaničnici u Kijevu ističu da su napadi pogodili objekte od vitalnog značaja za svakodnevni život stanovništva, dok ruska strana tvrdi da su mete bili vojni i industrijski ciljevi. Nije moguće nezavisno potvrditi sve navode o oštećenjima i žrtvama. Situacija na terenu ostaje napeta, a nadležne službe nastavljaju sa sanacijom štete i pružanjem pomoći pogođenima.

Rat u Ukrajini traje više od dve godine, sa povremenim eskalacijama sukoba i promenama intenziteta napada na različite delove zemlje. Međunarodna zajednica i dalje apeluje na smirivanje tenzija i nastavak diplomatskih napora za okončanje neprijateljstava.

Hamas izdao saopštenje, potvrđujući pravo Irana na odbranu, uz apel za prekid sukoba u regionu

Palestinska organizacija Hamas pozvala je 14. marta 2026. godine Iran da se uzdrži od napada na susedne zemlje tokom aktuelnog sukoba na Bliskom istoku. U saopštenju, Hamas je potvrdio pravo Islamske Republike Iran na odgovor na, kako je navedeno, agresiju Izraela i Sjedinjenih Američkih Država, ali je istovremeno apelovao na zvaničnike u Teheranu da izbegavaju akcije koje bi mogle da ugroze stabilnost susednih država.

“Dok potvrđujemo pravo Irana da odgovori na napade prema međunarodnim normama i zakonima, pozivamo braću u Iranu da ne targetiraju susedne zemlje”, navodi se u saopštenju Hamasa, što predstavlja prvi javni poziv ove vrste upućen Teheranu od strane pokreta.

U istom obraćanju Hamas je ponovio apel međunarodnoj zajednici da preduzme korake kako bi se okončao aktuelni rat, koji prema navodima Hamasa traje od 28. februara 2026. godine i ima ozbiljne posledice za ceo region.

Organizacija je prethodno osudila ubistvo vrhovnog vođe Irana, Alija Hameneija, koje je zabeleženo na samom početku sukoba. Hamas je tada ocenio ovaj događaj kao “težak zločin” i istakao njegovu podršku palestinskom pitanju. “On je pružao sve vidove političke, diplomatske i vojne podrške našem narodu, našoj stvari i našem otporu”, navedeno je u tadašnjem saopštenju pokreta.

Nakon smrti Alija Hameneija, njegov sin Modžtaba Hamenei imenovan je za novog vrhovnog vođu Irana. Prema navodima američkog sekretara za odbranu Pita Hegseta, Modžtaba Hamenei je ranjen i, kako se navodi, verovatno ima teže povrede, ali ova informacija nije nezavisno potvrđena.

Zvaničnik Hamasa izjavio je za međunarodne agencije da je pokret bio u kontaktu sa iranskim zvaničnicima povodom aktuelnih događaja. Prema istom izvoru, Hamas smatra da “izraelska okupacija pokušava da podstakne neslogu između Irana i njegovih arapskih i islamskih suseda”. Izvor je dodao da je rukovodstvo Hamasa kontaktiralo i zvaničnike u nekoliko država, uključujući Katar, Tursku i Irak, sa ciljem da se preduzmu koraci ka zaustavljanju američkih i izraelskih vojnih aktivnosti protiv Irana.

Trenutni sukobi doveli su do porasta tenzija između više država u regionu. Hamas je ranije bio direktno uključen u dvogodišnji oružani sukob sa Izraelom u Pojasu Gaze. Međunarodni posmatrači ističu da eskalacija može dodatno destabilizovati odnose među zemljama u okruženju.

Nezavisno nije moguće potvrditi sve navode iz izjava uključenih strana.