Strane potvrđuju nastavak sukoba, UN i međunarodne organizacije prate situaciju na terenu
Sukobi između izraelskih i iranskih snaga proširili su se na više lokacija na Bliskom istoku tokom 3. marta 2026, prema izveštajima državnih izvora i međunarodnih organizacija. U glavnom gradu Irana, Teheranu, kao i u Libanu i na teritoriji Izraela, zabeleženi su novi vazdušni napadi, dok su diplomatske i ekonomske posledice sve izraženije.
Prema saopštenju Iranske vlade, tokom noći došlo je do eksplozija u Teheranu nakon što su izraelske i američke snage izvele ciljane vazdušne udare na više lokacija. Iranska strana navodi da su pogođene zgrade državne administracije, uključujući i objekat Skupštine eksperata, tela zaduženog za izbor vrhovnog lidera. Izraelske snage su potvrdile izvođenje devetog talasa napada na, kako navode, infrastrukturu režima u Teheranu i severnim delovima grada. Izraelska vojska je saopštila i da je ciljano gađala visokorangiranog iranskog komandanta nakon novih eksplozija, dok iranska strana trenutno nije iznela detalje o posledicama ovog napada.
Iran je tokom istog dana izveo nove napade bespilotnim letelicama i projektilima na teritoriju Izraela, kao i na više ciljeva u državama Persijskog zaliva. U Rijadu, glavnom gradu Saudijske Arabije, američka ambasada je pogođena dronovima, što je prouzrokovalo manju štetu i požar. Ambasada je privremeno zatvorena, a Sjedinjene Američke Države su obavestile o evakuaciji neesencijalnog osoblja iz više zemalja regiona. Sličan incident zabeležen je i u Kuvajtu, gde je ambasada SAD zatvorena na neodređeno vreme nakon iranskih napada.
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu izjavio je da izraelske snage nastavljaju sa napadima na iranske i libanske ciljeve, navodeći da je izraelsko vazduhoplovstvo aktivno iznad Teherana i Libana. Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Saar pozvao je države širom sveta da prekinu diplomatske odnose sa Iranom, dok je Iran uputio apel Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija za intervenciju, navodeći da ne postoji pravna prepreka za akciju ovog tela.
Prema podacima Iranskog Crvenog polumeseca, od početka sukoba u Iranu je stradalo najmanje 787 osoba usled vazdušnih udara, dok u Izraelu, Libanu i zalivskim državama postoje izveštaji o žrtvama, uključujući i potvrdu o šest poginulih američkih vojnika u Kuvajtu. Agencija AFP navodi da trenutno nije moguće nezavisno potvrditi navedene brojeve žrtava.
Naftno tržište reagovalo je porastom cena, pri čemu je cena barela Brent nafte premašila 85 dolara, dok su i evropske cene gasa značajno porasle usled bojazni od poremećaja u snabdevanju. Iran je najavio zabranu izvoza hrane i poljoprivrednih proizvoda, sa obrazloženjem da je prioritet snabdevanje domaćeg stanovništva osnovnim dobrima.
U Libanu je, prema podacima Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice, najmanje 30.000 ljudi napustilo svoje domove zbog intenziviranja borbenih dejstava. Izraelske snage su saopštile da su pokrenule ograničen ulazak u pogranična područja juga Libana radi, kako navode, odbrane od napada Hezbolaha. Eksplozije i sirene za vazdušnu opasnost zabeležene su i u Kataru i Bahreinu.
Kineska vlada pozvala je na hitnu deeskalaciju i upozorila na rizike po bezbednost pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz. Sjedinjene Američke Države su savetovale svojim građanima da napuste više zemalja Bliskog istoka zbog povećanog bezbednosnog rizika. Situacija ostaje napeta, a međunarodne organizacije i dalje prate razvoj događaja.
