Lokalne vlasti potvrdile incident u Vest Blumfildu, istraga o motivima i dodatnim osumnjičenima još traje

Lokalne vlasti u Mičigenu saopštile su da je u četvrtak poslepodne došlo do incidenta kada je vozilo udarilo u zgradu sinagoge Temple Israel u mestu Vest Blumfild, predgrađu Detroita. Incident se dogodio oko 13:35 časova po lokalnom vremenu, a na lice mesta brzo su stigle policijske snage i obezbeđenje objekta.

Šerif okruga Okland Majkl Bušar izjavio je da je muškarac vozilom prošao kroz ulazna vrata sinagoge, nastavio kretanje kroz hodnik, nakon čega je obezbeđenje sinagoge reagovalo. Prema njegovim rečima, osumnjičeni je izašao iz vozila sa puškom i tada je došlo do razmene vatre sa obezbeđenjem, pri čemu je osumnjičeni izgubio život. Još nije potvrđeno da li je neko od osumnjičenih pucao tokom incidenta.

Prema informacijama organizacije Secure Community Network, koja pruža bezbednosnu podršku jevrejskim institucijama u SAD, u vozilu su se nalazile dve osobe. Status druge osobe nije odmah bio poznat, a policija je nastavila potragu i istragu na terenu. Vozilo je, prema izveštajima, počelo da gori po udaru u zgradu, a istražitelji su proveravali mogućnost postojanja eksploziva u vozilu, mada o rezultatima tih provera još nije bilo zvaničnih informacija.

Jedan od pripadnika obezbeđenja sinagoge zadobio je povrede kada ga je vozilo udarilo pri ulasku u objekat. On je prebačen u lokalnu bolnicu i, prema rečima šerifa Bušara, očekuje se njegov oporavak.

Identitet osumnjičenih i mogući motiv incidenta nisu odmah saopšteni. Policija je istakla da je istraga u toku i da će javnost biti obaveštena po utvrđivanju dodatnih činjenica.

Temple Israel je, prema zvaničnoj internet stranici, najveća reformska sinagoga u Sjedinjenim Državama. Objekat, osim verskih aktivnosti, obuhvata i školu sa programima predškolskog i osnovnog obrazovanja. Predstavnici sinagoge su naveli da su svi zaposleni i deca evakuisani i da su svi bezbedni i zbrinuti.

Nadležni organi apelovali su na građane da izbegavaju područje oko sinagoge dok traje istraga. Dodatne informacije očekuju se po završetku uviđaja i identifikaciji osumnjičenih lica.

Prema zvaničnim podacima, Masters postala najtrofejnija sportistkinja SAD na Paraolimpijadi, osvojivši tri zlata u Milanu

Oksana Masters, paraolimpijska sportistkinja iz Sjedinjenih Američkih Država, zabeležila je značajan uspeh na Zimskim paraolimpijskim igrama u Milanu 2026. godine, osvojivši ukupno 22 medalje tokom svoje karijere. Masters je u Milanu osvojila tri zlatne medalje, a prema dostupnim informacijama, time je postala najtrofejnija američka sportistkinja u istoriji zimskih Paraolimpijskih igara.

Prema zvaničnim izveštajima, Masters je 7. marta 2026. godine osvojila svoju 20. medalju pobedivši u disciplini para biatlon, sprint za žene u kategoriji „sitting“. U nastavku takmičenja, zabeležila je još dve pobede u para nordijskom skijanju, čime je ukupan broj njenih zlatnih medalja dostigao 12.

Masters se tokom ove sezone suočila sa zdravstvenim izazovima, uključujući operaciju, infekciju kosti i povredu glave, ali je nastavila takmičenje i ostvarila zapažene rezultate. U izjavama za međunarodne medije, istakla je da je iskustvo iz detinjstva, kada je kao dete iz Ukrajine provela vreme u domu za nezbrinutu decu, doprinelo njenoj izdržljivosti i upornosti u sportu. Kako je navela, usvojena je od strane američkog para kada je imala sedam godina, a kasnije su joj amputirane obe noge usled posledica izloženosti radijaciji nakon Černobilske nesreće.

Masters je istakla da ne uzima život zdravo za gotovo i da svaku priliku doživljava kao značajnu. Na ceremoniji dodele medalja u Val di Fiemmeu u Italiji, Masters je naglasila važnost upornosti i podrške koju je imala tokom karijere. Prema navodima organizatora, Masters ima još jednu trku do kraja Zimskih paraolimpijskih igara 2026. godine.

Ovaj rezultat dodatno potvrđuje njen status najuspešnije američke paraolimpijske sportistkinje na zimskim igrama. Prema dostupnim podacima, Masters je tokom karijere redovno osvajala medalje u više sportskih disciplina, uključujući para biatlon i para nordijsko skijanje.

Stanovnici Moskve iskazali podršku Iranu, ruske vlasti osudile operaciju; situacija i dalje napeta prema izveštajima međunarodnih medija

Sukob između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana, koji traje gotovo dve nedelje, izazvao je brojne reakcije na međunarodnoj sceni. Prema izveštajima novinara na terenu, situacija na energetskim i berzanskim tržištima ostaje nestabilna, dok su vlasti i građani u pojedinim državama javno izrazili svoje stavove povodom aktuelnih događaja.

U Moskvi je prošle nedelje ispred ambasade Irana postavljen improvizovani spomenik, gde su građani donosili cveće, sveće i plišane igračke kao znak solidarnosti sa iranskim narodom. Prema navodima međunarodnih medija, iranski zvaničnici su izjavili da je tokom američko-izraelskih napada poginulo više od 1.000 civila, dok su lokalni stanovnici izrazili zabrinutost zbog civilnih žrtava. Jedna žiteljka Moskve navela je za lokalne izvore da je pogođena vestima o stradanju dece, uz ocenu da je uništavanje infrastrukture u Iranu zabrinjavajuće.

Ruski predsednik Vladimir Putin uputio je saučešće iranskom predsedniku Masoudu Pezeškianu povodom smrti bivšeg vrhovnog lidera Irana, a zvanični Kremlj je, prema izveštajima, naveo da je za novog vrhovnog lidera postavljen Mojtaba Hamenei. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je više puta kritikovalo američko-izraelsku vojnu kampanju, ocenjujući je kao „pripremljenu i neizazvanu oružanu akciju protiv suverene članice Ujedinjenih nacija“.

Ispred ambasade Irana u Moskvi, pojedini građani su za lokalne medije izjavili da su ranije živeli i radili u Iranu, ističući prijateljstvo između naroda. Neki od njih ističu da, prema njihovom mišljenju, „nijedna normalna osoba ne može podržati takve napade“.

Prema izveštajima međunarodnih medija, većina stanovnika Rusije ne odobrava vojne akcije SAD i Izraela protiv Irana, što se može zaključiti iz izveštavanja nacionalnih medija. Zvanična Moskva nastavlja da poziva na obustavu operacija i podvlači značaj poštovanja međunarodnog prava.

Sukob u regionu Bliskog istoka i dalje izaziva pažnju širom sveta, uz brojne humanitarne, ekonomske i političke posledice. Nezavisna potvrda svih navoda nije moguća zbog ograničenog pristupa informacijama iz ratne zone.