Kompanija iz SAD saopštila da nova tehnološka rešenja mogu doneti značajno povećanje performansi uz manju potrošnju, masovna proizvodnja moguća u narednih pet godina

IBM je u četvrtak najavio razvoj nove tehnologije za poluprovodničke čipove za koju kompanija tvrdi da može omogućiti do 50 posto bolje performanse i znatno manju potrošnju energije u odnosu na prethodne generacije. Kompanija iz Armonka, Njujork, navodi da nova tehnologija još nije spremna za industrijsku upotrebu, ali procenjuje da bi masovna proizvodnja mogla započeti u narednih pet godina.

Iz IBM-a navode da bi ovaj tehnološki iskorak mogao imati značajan uticaj na industriju, koja teži da obezbedi više računarske snage u što manjim uređajima, uz istovremenu zabrinutost zbog visokih energetskih potreba sektora informacionih tehnologija.

U ovom trenutku, vodeći svetski proizvođač čipova, kompanija iz Tajvana, TSMC, započela je masovnu proizvodnju čipova sa „2-nanometarskom“ tehnologijom, koja predstavlja aktuelni vrh industrije. IBM-ova nova tehnologija, zasnovana na „0,7-nanometarskom“ procesu, prema navodima kompanije, predstavlja značajan pomak u odnosu na postojeća rešenja.

Nanometar je mera na atomskom nivou koja ne označava fizičku veličinu čipova ili njihovih komponenti, već gustinu upakovanih tranzistora, glavnih elektronskih prekidača u procesorima. Manji broj nanometara omogućava veći broj tranzistora na istoj površini, što znači brže i snažnije računanje.

IBM navodi da je novom tehnologijom moguće smestiti skoro 100 milijardi tranzistora na čip veličine ljudskog nokta, što je približno dvostruko više u odnosu na 2-nanometarsku tehnologiju. Više tranzistora omogućava unapređenje računarskih uređaja, poput bržih pametnih telefona, efikasnijih centara za podatke, naprednijih autonomnih vozila i sofisticiranijih alata veštačke inteligencije.

Prema navodima kompanije, novi čip može da pruži „do 50 posto više performansi ili 70 posto veću energetsku efikasnost“ u poređenju sa IBM-ovim čipovima prethodne generacije. Ove karakteristike navode se kao posebno važne, imajući u vidu rastuću potrošnju energije u centrima za podatke širom sveta i sve češće zabrinutosti lokalnih zajednica zbog uticaja tih objekata.

Ključ inovacije predstavlja novi način slaganja tranzistora u tri dimenzije, kroz arhitekturu nazvanu „nanostack“. U ovom pristupu tranzistori se slažu jedan iznad drugog, umesto u jednoj ravni, što omogućava veće pakovanje i bolje iskorišćenje prostora.

Direktor IBM Research, Džej Gambeta, izjavio je da ovaj izum predstavlja „prekretnicu u razvoju računarske tehnologije, pomerajući granice sa nanometarske na atomsku skalu“. Dodao je da kompanija ne pravi samo manje tranzistore, već menja način izrade čipova kako bi povećala snagu i energetsku efikasnost.

Iz kompanije navode da tehnologija takođe donosi i do 40 posto poboljšanja u određenim parametrima, ali nisu izneli detalje o fazama daljeg razvoja niti o planovima za komercijalizaciju. Dalji razvoj i potencijalna primena ove tehnologije pratiće se u narednim godinama, dok industrija nastoji da odgovori na rastuće zahteve za bržim i efikasnijim uređajima.