Stanovnici Moskve iskazali podršku Iranu, ruske vlasti osudile operaciju; situacija i dalje napeta prema izveštajima međunarodnih medija
Sukob između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana, koji traje gotovo dve nedelje, izazvao je brojne reakcije na međunarodnoj sceni. Prema izveštajima novinara na terenu, situacija na energetskim i berzanskim tržištima ostaje nestabilna, dok su vlasti i građani u pojedinim državama javno izrazili svoje stavove povodom aktuelnih događaja.
U Moskvi je prošle nedelje ispred ambasade Irana postavljen improvizovani spomenik, gde su građani donosili cveće, sveće i plišane igračke kao znak solidarnosti sa iranskim narodom. Prema navodima međunarodnih medija, iranski zvaničnici su izjavili da je tokom američko-izraelskih napada poginulo više od 1.000 civila, dok su lokalni stanovnici izrazili zabrinutost zbog civilnih žrtava. Jedna žiteljka Moskve navela je za lokalne izvore da je pogođena vestima o stradanju dece, uz ocenu da je uništavanje infrastrukture u Iranu zabrinjavajuće.
Ruski predsednik Vladimir Putin uputio je saučešće iranskom predsedniku Masoudu Pezeškianu povodom smrti bivšeg vrhovnog lidera Irana, a zvanični Kremlj je, prema izveštajima, naveo da je za novog vrhovnog lidera postavljen Mojtaba Hamenei. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je više puta kritikovalo američko-izraelsku vojnu kampanju, ocenjujući je kao „pripremljenu i neizazvanu oružanu akciju protiv suverene članice Ujedinjenih nacija“.
Ispred ambasade Irana u Moskvi, pojedini građani su za lokalne medije izjavili da su ranije živeli i radili u Iranu, ističući prijateljstvo između naroda. Neki od njih ističu da, prema njihovom mišljenju, „nijedna normalna osoba ne može podržati takve napade“.
Prema izveštajima međunarodnih medija, većina stanovnika Rusije ne odobrava vojne akcije SAD i Izraela protiv Irana, što se može zaključiti iz izveštavanja nacionalnih medija. Zvanična Moskva nastavlja da poziva na obustavu operacija i podvlači značaj poštovanja međunarodnog prava.
Sukob u regionu Bliskog istoka i dalje izaziva pažnju širom sveta, uz brojne humanitarne, ekonomske i političke posledice. Nezavisna potvrda svih navoda nije moguća zbog ograničenog pristupa informacijama iz ratne zone.
