Analitičari i aviokompanije potvrđuju poskupljenje karata, dok međunarodni izvori navode da se povećanje troškova goriva prenosi na putnike

Cene avionskih karata u Sjedinjenim Američkim Državama beleže značajan rast usled povećanja cena nafte, što je povezano sa aktuelnim sukobom u Iranu, pokazuju podaci međunarodnih izvora. Prema najnovijoj analizi, prosečne domaće avio-karte za letove u drugoj polovini marta skuplje su između 15% i 124% u odnosu na raniji period. Ovakav trend poskupljenja potvrđuju i analitičari, navodeći da je, na primer, karta kod jedne niskobudžetne aviokompanije porasla sa 86 na 193 američka dolara za let krajem marta.

Pored domaćih linija, izveštaji pokazuju da su i cene transkontinentalnih letova povećane za više od 100%, dok su poskupljenja zabeležena i na rutama ka Karibima, Floridi i transatlantskim destinacijama. Kao jedan od glavnih razloga za rast cena navodi se rast troškova mlaznog goriva, što je dovelo do uvođenja dodatnih taksi na pojedinim linijama.

Neke aviokompanije, poput australijske Qantas i skandinavske SAS, potvrdile su da su uvele dodatne naknade za gorivo kako bi ublažile uticaj rasta troškova. Iz Qantasa su naveli da su “cene međunarodnih karata povećane ove nedelje zbog rasta troškova, uključujući značajan porast cena mlaznog goriva”, dok su iz SAS-a saopštili da je uvedena “privremena korekcija cena zbog goriva”. Visoki troškovi goriva, prema analitičarima, predstavljaju izazov za avio-industriju, pri čemu se navodi mogućnost smanjenja broja ruta ili prizemljenja aviona ukoliko se ovakva situacija nastavi.

Ipak, stručnjaci ukazuju da aviokompanije ne prebacuju u potpunosti dodatne troškove na putnike. Ukoliko dođe do pada potražnje zbog visokih cena, avio-prevoznici bi mogli biti primorani da prilagode cene i učine ih pristupačnijim, navode konsultanti iz sektora avijacije.

U kontekstu trenutne situacije, stručnjaci savetuju putnicima da prate preporuke o najboljim terminima za kupovinu karata, jer se cene mogu značajno menjati u zavisnosti od datuma putovanja i aktuelne potražnje. Sukob u Iranu i poremećaji na tržištu nafte dodatno doprinose neizvesnosti u avio-saobraćaju, što se direktno odražava na troškove putovanja.

Finska energetska kompanija planira ulaganje između milijardu i pet milijardi evra u SMR tehnologiju, kapaciteta do 300 megavata

Energetska kompanija Helen iz Helsinkija najavila je planove da u narednim godinama uloži između milijardu i pet milijardi evra u male modularne nuklearne reaktore (SMR), saopšteno je zvanično. Ova investicija deo je šireg trenda, jer se i drugi finski gradovi, kao i zemlje poput Sjedinjenih Američkih Država i Južne Koreje, okreću SMR tehnologiji kako bi odgovorili na rastuću potražnju za električnom energijom.

Mali modularni reaktori su napredna rešenja koja se mogu fabrički rastaviti i transportovati do željenih lokacija, sa kapacitetom proizvodnje do 300 megavata, što predstavlja oko trećinu snage klasičnih nuklearnih reaktora. Očekivanja su da će Finska u budućnosti imati značajno veću potražnju za električnom energijom, zbog čega je stabilna proizvodnja struje ključna, uprkos brzom razvoju vetroelektrana u toj zemlji.

Zahvaljujući vetroelektranama, cene električne energije u Finskoj trenutno su ispod evropskog proseka. Kompanija Helen iz Helsinkija prošle godine je zatvorila poslednju termoelektranu na ugalj u zemlji, a sada planira da kroz ulaganja u nuklearnu energiju dodatno poveća proizvodne kapacitete i smanji emisiju CO2.

“Za kompaniju Helen iz Helsinkija, koja je prošle godine zatvorila poslednju termoelektranu na ugalj u Finskoj, nuklearna energija je način da se poveća proizvodni kapacitet uz dalje smanjenje emisije CO2”, izjavio je izvršni direktor kompanije Helen Nuclear Ltd. Peka Tolonen.

Planirano ulaganje od milijardu do pet milijardi evra predstavlja deo strategije kompanije da osigura stabilno i ekološki prihvatljivo snabdevanje električnom energijom u godinama koje dolaze.

Porudžbine metalnih proizvoda smanjene za 39,4 odsto, dok su narudžbine iz inostranstva pale 7,1 odsto

Prema preliminarnim podacima Saveznog zavoda za statistiku (Destatis), nove porudžbine nemačkih fabrika zabeležile su u januaru pad od 11,1 odsto na mesečnom nivou, nakon što su u decembru porasle za 6,4 odsto. Bez velikih projekata, pad iznosi 0,4 odsto, što ukazuje da su decembarski rezultati bili snažno podstaknuti većim narudžbinama.

Najizraženiji pad registrovan je u sektoru proizvodnje metalnih proizvoda (bez mašina i opreme), gde su porudžbine smanjene za 39,4 odsto. Proizvodnja mašina i opreme zabeležila je pad od 13,5 odsto, dok je kod osnovnih metala smanjenje iznosilo 15,1 odsto, što je povezano sa manjim obimom velikih narudžbina. Nasuprot tome, automobilska industrija je u januaru ostvarila rast novih narudžbina od 10,4 odsto, a sektor drugih transportnih sredstava za 9,2 odsto, što je delimično ublažilo ukupni pad.

Kada se posmatraju kategorije proizvoda, porudžbine proizvoda široke potrošnje porasle su za 0,1 odsto, dok je u kategoriji kapitala dobra zabeležen pad od 14,1 odsto, a kod intermedijarnih dobara za 7,9 odsto. Porudžbine iz inostranstva pale su za 7,1 odsto na mesečnom nivou, dok su domaće narudžbine iz Nemačke smanjene za 16,2 odsto.

Na kvartalnom nivou, u periodu od novembra do januara, nove fabričke porudžbine u Nemačkoj porasle su za 7,4 odsto u odnosu na prethodno tromesečje, dok je bez velikih porudžbina rast iznosio 1,5 odsto. Ovi podaci potvrđuju da su rezultati iz decembra imali značajan uticaj na celokupni kvartalni trend.